Svanuo je danas i taj 31.oktobar. Dan koji su Kragujevčani tako dugo čekali, preciznije dan koji su čekali od oktobra prošle godine kada je u samom srcu grada započela rekonstrukcija Trga vojvode Radomira Putnika zatvarajući zauvek jednu vrlo frekventnu saobrćajnicu i drugu ograničavajući ogradom dok traju radovi.
Iako je prvobitno bilo najavlljeno da će rekonstrukcija trajati 14 meseci, što se mnogim sugrađanima činilo predugim rokom, gostujući u emisiji Radio-televizije Kragujevac „Epicentar“ Dejan Ružić, načelnik Gradske uprave za razvoj i investicije, koji se predstavio kao neka vrsta „projekt menadžera“ ovih radova, tvrdio je da je „u dogovru sa izvođačem radova postigao neformalni sporazum da će završetak radova biti 31. oktobar,“ to jest posle samo 12 meseci.
Bilo je to u julu ove godine, nakon što su se građani Kragujevca pobunili zbog seče starih lipa na pomenutom Trgu, nazivajući ih „ubicama drveća“, kada su dobili obećanja da će dobiti još lepše (da ne kažemo i starije) drveće, u šta će se i sami uveriti tog 31. oktobra kada sve bude gotovo.
No danas, naravno, nije sve gotovo. Gradska uprava, uključujući i gradonačelnika u ostavci Nikolu Dašiću na današnji dan obilazi drugo gradilište: Kransko skladište u Mind parku. Oprezniji od svog načelnika Gradske uprave za investicije i razvoj, gradonačelnik Nikola Dašić je u septembru ove godine, malo pomerio ovaj datum otvaranja Trga vojvode Radomira Putnika, pa je otprilike rekao: Da, da, biće on gotov do 31. oktobra, ali ćemo ga otvoriti početkom novembra.
Ali šta je bilo sa otvaranjem onog dela pod nadstrešnicom Zelene pijace –Centar? Potpisujući ugovor sa novim izvođačima JKP „Šumadija“ obećalo je da će radovi biti završeni nakon 90 radnih dana, počev od dana uvođenja u posao novih radnika. Setimo se da se u nekoliko navrata i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić osvrtao na radove na Zelenoj pijaci u Kragujevcu izražavajući svoje sopstveno žaljenje što su se oni odužili preko 1.000 dana, te je usledilo definitivno obećanje da će se i lično založiti da bar ovaj deo pijace, ako ne i matična zgrada i onaj deo koji je prvobitno bio planiran za garažu, a potom za tržni centar budu uskoro gotovi. To uvođenje u posao desilo se oko 23. juna što prostom računicom znači da je ovaj deo Pijace morao biti završen do sada. Čak i ako među radnicima ima onih islamske i jevrejske veroispovesti koji su slavili 28. juna Kurbanski bajram i 25. septembra Jom Kipur kao neradne dane, i da se u radne dane ne uračunava nijedna subota, rok bi bio 29. oktobar, a to je bilo pre dva dana.
I to nas dovodi do glavne teme ovog teksta najnovije izave „istorijskog državnika“ Aleksandra Vučića, kako su nedavno Predsednika Srbije nazvali na konferenciji za medije Srpske napredne stranke u Kragujevcu o tome da nas – „uskoro“ očekue gradnja kliničkih centara u Kragujevcu, Užicu i Novom Pazaru. To „uskoro“, ako se držimo samo zvaničnih najava ne može biti pre kraja 2024, realnije 2025. godine, ali dobro je pomenuti pred još jedne izbore u zemlji Srbiji, za one lakoverne koji još uvek veruju da su obećanja isto što i zakletva ili održana reč ili amanet.
Činjenica je da su obećanja o skorašnjoj gradnji nove zgrade Univerzitetskog kliničkog centra ušle u 18 godinu, a ako se i bude 2025. godine krenulo sa radovima biće to na dvadesetu godišnjicu ovih obećanja da samo što nije – „uskoro“.
„Kragujevačke novine“ su početkom ove godine dale jedan dobar popis svih obećanja da nova zgrada Univerzitetskog kliničkog centra samo što nije. Bilo ih je više od 10 i to počev od 2006. kada je ondašnja Vlada potpisala ugovor sa Evropskom investicionom bankom koji je predviđao da Kragujevac dobije novu zgradu tercijalne zdravstvene zaštite do 2011. Godinu dana kasnije raspisan je međunarodni tender za izradu glavnih projekata i nadzor nad izvođenjem radova, i tada je posao poveren Italijanima, tačnije „Studiju Manara“, ali taj projekat kada je završen nije sproveden u delo, nego ga sada novi projektanti iz Novog Sada „uzimaju u obzir“. Ređali su se ministri zdravlja koji su obećavali da će dovršiti započeto, počev od Tomice Milosavljevića, preko Zorana Stankovića, do naše Kragujevčanke Slavice Đukić Dejanović i mi smo tako dogurali do 2014. godine. Onda su se u „igru obećanja“ uključili ozbiljniji „igrači“ : premijeri i predsednici država. Tako je Aleksandar Vučić 2016. godine, dok je još bio samo premijer, najavio da će u novi KC Kragujevac biti uloženo 29 miliona evra. Godinu dana kasnije povećava ulog na 44 milona evra i to 29 za gradnju i 15 miliona za opremu. Godine 2018. i premijerka Ana Brnabić pohvalila se izgradnjom nove zgrade za klinike u Kragujevcu.
Vučić se, prema pisanju “Kragujevačkih novina” ponovo javio 15. aprila 2019. godine, sad već kao predsednik Srbije, tvrdeći: „Na jesen počinju radovi na novoj zgradi Kliničkog centra Vojvodine, a na proleće naredne godine (dakle 2020.) i na Kliničkom centru Kragujevac”. Ni globalna pandemija korona virusa nije zaustavila Predsednika koji je u maju te 2020. izjavio da je: „Sve spremno za obnovu kliničkih centara u Novom Sadu i Kragujevcu. Potpisuju se ugovori i idemo odmah u radove u ova dva grada”. Povećava se i cena radova najpre za milion evra, a onda za još 13 miliona, samo nije jasno da li je ovde mislio i na opremu. Krajem januara 2021. Ministarstvo zdravlja raspisalo je novi tender „za izradu tehničke dokumentacije za potrebe rekonstrukcije i izgradnje KC Kragujevac”, ignorišući onaj koji je već obavljen u saradnji sa Evropskom investicionom bankom. Taj tender je poništen sredinom februara ove godine, što Predsednika Srbije viđenog kao “istorijskog državnika” nije omelo da obeća još više para za ove namene, tačnije još dodatnih sedam miliona evra, čime je “ulog” u rekonstrukciju i izgradnju novih zgrada povećan do 50 miliona evra. U isto vreme govorilo se o 70 miliona evra koje će se uložiti u stadion “Čika Dača”.
A onda je aktuelna ministarka zdravlja postala prof. dr Danica Grujičić, koja je obećala,a zatim I raspisala polovinom aprila ove godine novi tender za izradu tehničke dokumentacije za potrebe izgradnje, dogradnje I rekonstrukcije Univerzitetskog kliničkog centra u Kragujevcu. Dva meseca kasnije posao je poveren AG Institutu iz Novog Sada koji je dobio rok od 300 dana da to uradi. Tek kada se završi taj rok, a on je u aprilu sledeće 2024. godine raspisaće se tender za izvođače radove I nadzor nad radima. Sledi uvođenje u posao i početak radova. Čak I ako se to dogodi kako je najavljeno krajem 2024. biće to za više od deset meseci, a vi sami procenite koliko je to “uskoro”.
U međuvremenu se ušlo u sanaciju Urgentnog centra, Klinike za pulmologiju I operacionog bloka za koje je rečeno da se rade nezavisno od rekonstrukcije, izgradnje I dogradnje UKC u Kragujevcu. Sanacija Urgentnog centra obuhvatila je radove na fasadi, garaži i prijemnom delu i fizičko odbajanje od ambulantno-polikliničkog dela, koji će biti saniran naredne godine, za kada je planirana I potpuna sanacija čitavnog prizemlja. Najobimniji radovi su izvedeni na Klinici za urologiju, koja se nalazi u objektu izgrađenom dvadesetih godina prošlog veka. Sanirani su i podovi I elektroinstalacije u operacionom salama.
Ministarka Grujičić obećala je Kragujevčanima i sanaciju Službe za fizikalnu medicine i rehabilitaciju, a govoreći o novih 22.000 kvadratnih metara izgradnje i 14.000 kvadratnih metara dogradnje Univerzitetskog kliničkog centra u Kragujevcu govorila je uglavnom o novom prostoru za nefrologiju, onkologiju, neurologiju i psihijatriju. Po njenim rečima radovi će trajati oko tri godine što bi u najboljem slučaju podrazumevalo završetak zgrade krajem 2027. godine. I to nas vraća na početak teksta, koji najbolje govori o tome kako se u Kragujevcu, pa i u celoj Srbiji poštuju rokovi.
No kad ne može zgradu naš lokalni sveti Nikola pobrinuće se da do praznika svetog Nikole, a možda i koji dan pre izbora najavljenih za 17. decembar iz svoje torbe izvuče nekoliko važnih komada zdravstvene opreme koje će dobiti klinički centri i bolnice širom Srbije ukljućujući i kragujevački UKC. Naime, predsednik Srbije je upravo dao još jednu reč da će do izbora, to jest u naredna dva meseca u Kragujevac doneti novu magnetnu rezonancu. I to ne samo u Kragujevac nego i u Niš, Leskovac, Užice, Šabac, Valjevo, Čačak, Pirot, Kladovo… Sada nam ostje samo čekanje. A setite se šta je o čekanju pisao čuveni sovjetski pesnik: “Čekaj (čekajmo) I kada čekanje dojadi svakome koji čeka… čekaj i ja ću sigurno doći, ne slušaj kako ti kažu kako je vreme da zaboraviš i da te nade lažu.”