Otkad je korona virus počeo da hara celom zemaljskom kuglom, a tome će, evo, za malo pa dve godine, mi ovde u Kragujevcu i Šumadiji među lekarima najbolje smo mogli da upoznamo epidemiologa doktora Predraga Delića. Ne slučajno, a nikako ne nametljivo. On je, jednostavno, kao kvalifikovani stručnjak shvatio, dok je u zemlji vladala informativna konfuzija pojačana lošim političkim upravljanjem epidemiološkom krizom, da građani što je god moguće više treba da budu upoznati sa ovom pandemijskom boleštinom. Da imaju tačne, nefrizirane podatke, da budu posavetovani, upozoreni, da umesto paničnog reagovanja slušaju šta im lekari govore.
Bez dileme, svi ovdašnji novinari koji su pisali o koroni potvrdiće da je najsigurnija adresa za informacije kabinet epidemiologa Delića u Institutu za javno zdravlje u zgradi Ureda. Za sve je imao vremena i dobre volje, pored ogromnog opterećenja poslom, jer se vodio zadatkom i etikom lekara da javnosti prezentuje sve što joj može biti od koristi.
Svake večeri, i neradnim danima, saopštavani su podaci za taj dan o broju testiranih i zaraženih ljudi za sve šumadijske opštine, kao i onih koji su na bolničkom lečenju i na respiratorima. Ove druge cifre „izvlačili“ su iz Kliničkog centra, ali nikada sa brojem preminulih od korone. Mediji su preneli i niz izjava, intervjua, saveta doktora Delića, te je tako kod građana stekao veliki ugled i poverenje.
Izbor i ostavka – istovremeno
Osim poslom lekara epidemiologa, Predrag Delić je 2021. godine postavio i drugi kolosek svog delovanja – politički angažman. U maju je postao član Narodne stranke, a već u decembru izabran za predsednika Gradskog odbora ove organizacije u Kragujevcu. Očigledno je rukovodstvo stranke prepoznalo veliki rast stručnog rejtinga dr Delića, a pošto je i njegov slobodan, lični izbor bio da se svrsta među „narodnjake“, napravljen je mudar potez – da profesionalno ostvaren i čovek od ugleda među građanima stane na čelo jedne značajne političke partije u gradu. To je i najprirodniji put stvaranja političkog lidera – prvo dokaži da si stručan, radan i moralan, pa se onda okušaj na političkoj sceni.
Međutim, pred kraj godine u Institutu je napravljena kadrovska premetačina. Bez valjanog obrazloženja Vlada je smenila dugogodišnjeg direktora ove ustanove Dragana Vasiljevića, a dr Delić je bio njegov pomoćnik za zdravstvenu delatnost na više nivoa, ali više nije to.
- Ja sam podneo ostavku na tu funkciju pomoćnika odmah posle smene Vasiljevića, ne želim ništa da obrazlažem, to je bio moj lični čin, kaže dr Delić.
A jeste li očekivali da i vi budete smenjeni?
- Nisam o tome razmišljao, sklonio sam se sam.
Možda ste i sami ušli u rizik time što ste otišli u opozicionu stranku?
- Bio sam svestan tog rizika, mene politika nikada nije nešto zanimala, najviše sam posvećen svojoj struci, stalnom učenju, ali okolnosti u kojima živimo nisu mi dopustili da pasivno posmatram propadanje društva i to niko ne može da preusmeri osim nas samih. Uz to, smatram da intelektualci ne mogu da budu neutralni i nemi u ovakvoj razgrađenoj državi.
Da li ste, osim funkcije u jednoj državnoj ustanovi, rizikovali i samo radno mesto epidemiologa u Institutu?
- Sve je moguće, vidite sudbinu uzbunjivača iz „Krušika“ Aleksandra Obradovića, ali jače od toga je razmišljanje šta bih sutra rekao svojim unučićima, ako pustimo da sve ovako naopačke ide, gde će oni ako ovde propadne sve, a ja sam sedeo skrštenih ruku.
Ali, epidemiologa nema „kol’ko ’oćeš”, pa da vlast olako može da ih se lišava.
- Ovde nas ima ukupno sedmoro, šestoro u Institutu za javno zdravlje i jedan u Kliničkom centru. To je sve, ne samo u Kragujevcu, već u čitavom regionu.-
Građani moraju sve da znaju
Predar Delić rođen je 1972. u Kragujevcu, kada je bila poslednja epidemija velikih boginja, i slučajna je podudarnost godine rođenja i budućeg zanimanja. Živeo je sve do skora u popularnoj „kifli“. Kaže, rođen je u centru i ceo dosadašnji život „skockao“ je u krugu od nekoliko stotina metara. Završio je Osnovnu školu „Svetozar Marković”, potom Prvu gimnaziju, pa Medicinski fakultet i potom sve vreme radi u Institutu za javno zdravlje.
Otkud izbor za specijalizaciju epidemiologije?
- Posle završetka fakulteta otišao sam u vojsku i po povratku sam imao više ponuda da se zaposlim kao lekar – u garnizonskoj ambulanti, na Vojno-medicinskoj akademiji u našem Kliničkom centru. Ipak, opredelio sam se za Institut za javno zdravlje. Počeo sam da radim 2000. godine i pošto sam bio u specijalizovanoj zdravstvenoj ustanovi, kojoj su epidemiolozi neophodni, odlučio sam da izaberem tu specijalizaciju.
Imate još jednu specijalizaciju?
- Da, završio sam menadžment u zdravstvu na Fakultetu organizacionih nauka.
Po tom ste mogli da budete i direktor Instituta?
- Mogao sam, ali sam prevashodno bio opredeljen za epidemiologiju. A i da hoću, sada nikako ne bih dobio šansu, jer nisam „njihov“.
Tokom pandemije Institut za javno zdravlje svakodnevno daje izveštaje o epidemiološkoj slici u gradu i Šumadiji?
- Mislim da je to naša obaveza prema građanima, jer je javno informisanje veoma bitno za sve oblasti društvenog života, pa i za zdravstvo. Šta bismo tu imali da skrivamo od javnosti.
A jesu li ti podaci tačni s obzirom da je bilo, a i sada ima, sumnji i dokaza da Ministarstvo zdravlja svesno umanjuje neke epidemiološke pokazatelje?
- Garantujem da su svi podaci o rezultatima testiranja koji su rađeni u Institutu autentično prezentovani javnosti, od broja testiranih do broja pozitivnih, onih koji su u kućnoj izolaciji, do kumulativnih podataka za ceo okrug i za svaku opštinu ponaosob.
Davali ste i podatke o broju hospitalizovanih pacijenata i onih na respiratorima. Jesu li oni tačni?
– Institut to ne može da proverava, dajemo podatke onakve kakve dobijamo iz Kliničkog centra.
Zašto nisu objavljivani brojevi preminulih od korone?
– To nije bio stav Instituta, Klinički centar nije nam ih dostavljao, valjda je to odluka viših zdravstvenih ili političkih instanci.
Sve počinje od lokalnog nivoa
Prošle godine 15. maja predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić i članovi najužeg partijskog rukovodstva održali su u Kragujevcu konferenciju za novinare da bi Jeremić saopštio jednu novost: „Stranci je pristupio poznati kragujevački epidemiolog Predrag Delić, koji je izuzetno cenjen stručnjak u javnosti i koji predstavlja uzor u profesionalnom, ljudskom i moralnom smislu. On je nova snaga za Narodnu stranku“.
Zašto ste se opredelili baš za ovu političku partiju?
Ima više razloga. Sticajem okolnosti imao sam bliske odnose sa Vukom Jeremićem i još nekim funkcionerima iz vrha stranke, zatim sam se uverio da su unutar-partijski odnosi u njoj najdemokratskiji, a programski pripada desnom centru, što je i moje lično političko opredeljenje. Na osnovu svega procenio sam da u njoj mogu najbolje da se politički ostvarim i dam svoj doprinos u građenju boljeg, pravednijeg i prosperitetnijeg društva isključivo prema potrebama i interesima građana.
Kada ste u septembru prošle godine postavljeni za poverenika Narodne stranke u Kragujevcu, izjavili ste da sebe još uvek ne doživljavate kao političara. Je li i dalje tako mislite?
- Ja sam neko ko je samo uložio svoje ime i ugled u Gradski odbor stranke, sa željom da joj koliko sam u stanju dam dodatnu jačinu.
Može li se to učiniti sa lokalnog nivoa?
Da, jer sve počinje sa lokalnog nivoa. Ako imate jake gradske i opštinske odbore, to je prilika da napravite dobre i sve ostale instance u stranci, jer lokalni odbori su najbliži građanima, upravo oni treba da animiraju ljude, omasove stranku i daju joj izvornu snagu.
Ima li GO Narodne stranke saradnju sa demokratama i Strankom slobode i pravde, s kojima je na centralnom nivou postignut dogovor o zajedničkom nastupu na predstojećim izborima?
- Mi imamo dobru komunikaciju, još nismo potpisali nikakav zajednički dokument, ali očekujem da će i na lokalnim nivoima ove stranke blisko sarađivati, da ćemo biti najjači opozicioni blok i da ćemo svoju snagu pokazati 3. aprila.
Sada neće biti lokalnih izbora u Kragujevcu, oni padaju tek 2024. Kako ćete kao Gradski odbor dati doprinos uspešnom nastupu na parlamentarnim i predsedničkim izborima?
- Bez obzira što ovde nećemo imati lokalne izbore, mislim da će izlaznost građana 3. aprila biti velika i u kontaktima s ljudima vidim da je njihov stav da je najvažnije dobiti predsedničke izbore, naročito ako se ispred naprednjaka kandiduje Aleksandar Vučić, a očekujem da hoće. Građani, prosto, vide da je on stub i kreator ovog naopakog sistema i da je najvažnije da se voljom građana njemu uskrati sadašnja funkcija. A mi kao Gradski odbor sada najviše radimo na grananju stranke kroz formiranje mesnih odbora. Oni treba da budu najneposrednija spona sa građanima u političkom radu na terenu, a istovremeno tako ćemo obezbediti svoje ljude koji će pratiti i kontrolisati izborni tok, posebno na dan glasanja.
Jako stranačko jezgro u gradu
Na izbornoj skupštini 13. decembra Predrag Delić jednoglasno je izabran za predsednika Gradskog odbora i samim tim postao član Predsedništva Narodne stranke. Za potpredsednike Odbora izabrani su Nebojša Vesović i profesor Fakulteta inženjerskih nauka Milan Matijević, a u Gradski odbor ušli su, pored ostalih, doktor ekonomskih nauka Bojan Marić, lekar anesteziolog Aleksandar Gavrilović, profesori Muzičke škole Ana i Bojan Špica.
Jeste li zadovoljni timom koji će sa vama rukovoditi strankom u Kragujevcu?
- U Gradskom odboru imamo vredne i čestite ljude, posvećene političkom radu, ugledne građane, intelektualce. Slobodan sam da kažem da imamo jedno od najboljih stranačkih jezgara u Srbiji i trudimo se da nam i mesni odbori budu kadrovski jaki, kako bismo preuzeli vodeću ulogu na opozicionoj sceni.
Na izbornoj skupštini Vuk Jeremić je rekao da će sledeći lokalni izbori u Kragujevcu 2024. biti slobodni i demokratski. Kako „prevodite“ ovu najavu?
- Tako što će naša ujedinjena opozicija pobediti na parlamentarnim i predsedničkim izborima 3. aprila, a potom će nova Vlada i novi sastav Skupštine imati dve godine da stvore uslove za slobodne i regularne lokalne izbore.
Istom prilikom Jeremić je doslovce rekao i sledeće: „Ja danas vidim kandidata za budućeg gradonačelnika Kragujevca, a to je doktor Predrag Delić”. Imate li komentar?
- Nemam. Predsednik je to rekao u jednoj opuštenoj, pomalo slavljeničkoj atmosferi. Pred nama je vreme, ići ćemo korak po korak, pa ćemo videti šta će biti 2024.
Kako biste danas iz političkog ugla medicinskiom rečnikom opisali stanje u gradu – kakve su klinička slika i dijagnoza i potrebna terapija?
- Najkraće, Kragujevac je hronični bolesnik, sada bez prave terapije.
Kojim „nalazima“ to potkrepljujete?
- Godinama traje marginalizacija grada u republičkim okvirima i Kragujevac je izgubio status koji je stekao kroz svoju bogatu istoriju. NJegova pozicija je veoma urušena, a najnoviji dokaz je mesto koje mu se daje u najnovijem Prostornom planu Srbije, a ono u velikoj meri utiče na buduće razvojne mogućnosti. Mislim da se i gradska vlast dosta inertno ponašala dok je ovaj dokument rađen.
Kao lekaru koji radi u Institutu za javno zdravlje dostupni su vam i podaci iz sektora ekologije. Šta oni govore?
- Naša života sredina ozbiljno je ugrožena. Kragujevčani već godinama udišu vazduh koji je po svom kriterijumima loš, kao onaj koji su udisali Englezi na početku industrijske revolucije, a o vodama i da ne govorim. Poznati su zagađivači i vazduha, i zemlje, i voda, ali ništa se ne preduzima da se problemi rešavaju. Bilo je najavljeno da će tokom ove grejne sezone „Energetika“ preći sa uglja na gas, ali to nije urađeno, a kada će smetlište iz Jovanovca biti izmešteno – to izgleda niko ne zna.
Svojevremeno ste pohvalili način organizovanja vakcinacije protiv korone?
- Jesam i ostajem pri toj oceni. Druga je stvar što građani nisu dovoljno animirani i upućeni u delotvornost imunizacije i što nisu donošene odgorajauće epidemiološke mere ili je zatajila kontrola njihovog sprovođenja.
Šta ste, kao lekar tokom korone uočili da ne valja u organiazciji zdravstva u Kragujevcu?
- Ogroman je problem što nemamo opštu, gradsku bolnicu i zato će najveću cenu te manjkavosti tokom ovog korona perioda platiti ljudi sa hroničnim bolestima, koji se sticajem okolnosti leče u Kliničkom centru, a koji je dugo u kovid sistemu, i tu su ljudi praktično ostali bez adekvatnog lečenja. To bi trebalo da budu pacijenti opšte bolnice, koju nema grad. Do prave spoznaje posledica toga doći ćemo kada se budu radile analize stopa smrtnosti od raznih hroničnih, nekovid bolesti. Naravno, korona je odnela svoj deo, ali su posledice nelečenja drugih bolesti i nepružanje prave zdravstvene nege možda i tri puta veće nego od kovida.
Struka i politika nisu u sukobu
Predrag Delić potiče iz lekarske porodice. Majka Mirjana Jevremović, višegodišnji penzioner, bila je poznati onkolog u kragujevačkom Kliničkom centru, a otac – koji je Mirjanin prvi suprug – bio je ginekolog, supruga je lekar, takođe zaposlena u Institutu za javno zdravlje, sestra onkolog u KC, gde im je i majka radila. Međutim, ta porodična tradicija biće prekinuta, jer Predragova starija kćerka privodi kraju studije psihologije, a mlađa se opredelila za ekonomske nauke.
Sada ste lekar i političar. Kako ćete uskladiti ta dva posla?
- Ja pre svega jesam i biću lekar epidemiolog, a preuzimanje funkcije predsednika Gradskog odbora jedne značajne stranke u velikom gradu za mene je velika odgovornost i jedan novi veliki izazov.
Kako ćete da „rimujete“ rad na dva koloseka?
- Imam svoju profesiju kojoj ću uvek biti maksimalno posvećen, a da bi kao lekar, ili svi drugi ljudi svih zanimanja i profesija, radili u normalnim uslovima i živeli u uređenoj zajednici – za to moramo da se potrudimo. Niko nam neće na tacni dati ni dobar radni ambijent, ni normalno okruženje, ni državu po meri čoveka, ni izglednu perspektivu za našu decu, za to moramo sami da se organizujemo i izborimo. Zbog toga svoj lekarski poziv i političko angažovanje ne vidim kao suprotnosti. Naprotiv.
Ali, takav rezon nemaju mnogi iz takozvane intelektualne elite, mladi ljudi, studenti, koji su uvek bili najrevolucionarnije društvene grupe.
- Slažem se, a dva su razloga za to. Jedan je opšta društvena apatija, a drugi strah od izuzetno represivnog režima. Međutim, ubeđen sam da sve više ljudi shvata da živi u zemlji laži, iluzija, kriminala i korupcije i da počinje da se budi.
Šta vaša stranka u tom procesu može da uradu?
- Sam naziv stranke govori da je ona servis naroda, da je u službi građana i da joj je cilj ne samo osvajanje vlasti, već promena sistema.