Danas se proslavlja Đurđevdan, hrišćanski i narodni praznik kojim se obeležava uspomena na Svetog Đorđa. Danas je i Dan grada Kragujevca, jer je upravo na Đurđevdanskoj skupštini, 6. maja 1818. godine, u manastiru Vraćevšnica, knez Miloš predložio da Kragujevac proglasi prestonicom, što su nahijski knezovi prihvatili.
Kod Srba je praznik Svetog Georgija poprimio i neke druge osobine, mešajući se sa predhrišćanskim kultovima Balkana, pa se zato i ne slavi isto kao u drugim hrišćanskim zemljama.
Običaji i verovanja srpskog naroda vezana za Đurđevdan su u narodu svakako postojali i pre nego što je primio hrišćanstvo. Sveti Đorđe je svojim praznikom svakako zauzeo mesto starog srpskog božanstva plodnosti Jarila i njegovog praznika.
Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje Svetog Georgija, koje se desilo 303. godine.
Đurđevdan se smatra za granicu između zime i leta, praznik vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Za malo koji praznik kod Srba je vezano toliko običaja i verovanja, pa i magijskih radnji.
Glavni običaji su: pletenje venaca od bilja, umivanje biljem i kupanje na reci.
Sveti Đorđe se na ikonama predstavlja na konju, u vojvodskom odelu, sa kojeg kopljem probada strašnu aždaju. Nešto dalje od njega stoji jedna žena u gospodskom odelu. Aždaja na ikoni predstavlja mnogobožačku silu koja je „proždirala“ brojne nevine hrišćane. Sveti Đorđe ju je, po verovanju, pobedio i svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac „neznaboštvu“. Pod pobedom koju je Sveti Đorđe odneo nad aždajom, verovatno se misli na prekid progona hrišćana, deset godina posle njegove smrti, i proglašenje hrišćanstva zvaničnom religijom Rimskog carstva od strane cara Konstantina. Žena na ikoni je možda i sama sveta Aleksandra, žena koja se tradicionalno poistovećuje sa Priskom, suprugom cara Dioklecijana, i veruje se da predstavlja simbolično mladu hrišćansku crkvu.
Po broju svečara, Đurđevdan je na drugom mestu u Srbiji (posle Nikoljdana).