Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave praznik posvećen prepodobnoj mati Paraskevi, u narodu poznatijoj kao Sveta Petka. Sveta Petka se smatra zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih i slavi se 27. oktobra. To je šesta slava po broju onih koji je slave u našoj zemlji.
Na ikonama Sveta Petka je predstavljena u monaškoj odeći sa krstom u ruci, jer je vodila strog pustinjski isposnički život. Njoj su posvećeni brojni srpski hramovi, a mnogi je proslavljaju kao krsnu slavu.
Ime Svete Petke, ili Paraskeve, grčkog je porekla i znači petak. Ova svetiteljka rođena je krajem 10. veku u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, a prema pisanju Srpske pravoslavne crkve Sveti Sava u Londonu, bila je srpskog porekla.
Njeni roditelji bili su imućni i čestiti hrišćani. Osim nje imali su i starijeg sina Jevtimija, koji se zamonašio po odobrenju i blagoslovu roditelja, a kasnije postao i episkop Maditski.
Petka je od najranijeg detinjstva bila veoma pobožna. Posle smrti roditelja, Petka je želela da se pokloni najvećim svetinjama, pa je otišla u Carigrad, gde je pet godina živela pri crkvi Pokrova Bogorodice u Iraklijskom predgrađu.
„Odatle je otišla u Palestinu, kako bi se poklonila svim mestima osvećenim Spasiteljevim životom. Po Promislu Božjem nastanila se u Jordanskoj pustinji, gde se podvizavala do duboke starosti”, navodi časopis SPC „Svetosavsko zvonce“.