Trinaestogodišnja učenica Nikolina Jovanović teško je povređena 7. decembra na pešačkom prelazu kod Šoping centra „Big fešn”, nekadašnje „Plaze”, na Bulevaru Kraljice Marije. Posle 24 dana velike borbe za život preminula je 1. januara u Kliničkom centru Kragujevac, kada je njeno srce prestalo da kuca.
Već sledećeg dana održano je masovno okupljanje građana na mestu gde je Nikolina oborena. Roditelji Vera i Bogoljub nisu bili u stanju da se obrate okupljenima, a bilo je oko 300 građana, koji su došli da odaju poslednju poštu devojčici, učenici Osnovne škole „Treći kragujevački bataljon” mladoj odbojkašici kluba „Smeč 5”, ali i da iskažu revolt što deca ginu na mestu koje treba da ih zaštiti, na pešačkom prelazu.
Na sahrani 5. januara majka Vera je u potresnom govoru zatražila pravdu za svoju kćerku jer je čovek koji joj je oduzeo život pušten na slobodu. Nekoliko dana posle toga, u dobukoj crnini i skamenjeni od tragedije, Vera i Bogoljub ponovo prolaze svaki sat, svaki detalj proteklih dana borbe za život njihove najstarije kćrke, ali i borbe da pravosuđe radi svoj posao.
Niko se ne javlja
Vera, programer u jednoj velikoj firmi u gradu, gde radi i njen suprug, kaže da su ona i Bogoljub sve vreme bili uz kćerku u šok sobi na prvom spratu Kliničkog centra, dan i noć i bodrili je da se probudi iz kome, čak i onda kada je to bilo medicinski nemoguće. To im je dozvolio direktor UKC-a i lekari i na tome su neizmerno zahvalni.
„Prošlo je desetak dana od nesreće, a suprug i ja smo u jednom trenutku shvatili da se nama niko zvanično nije obratio, ni policija, ni pravosuđe. Samo je došao jedan policajac da uzme naše podatke i to je sve. Zato smo rešili da potražimo svoja prava kao roditelji i pozvali smo Policijsku upravu“, kaže Vera.
Dobili su objašnjenje o proceduri i kome da se obrate u Saobraćajnoj policiji, što su i uradili. O okolnostima nesreće nisu dobili nikakav izveštaj od policije, niti zapisnik o uviđaju, gde bi se videlo ko je vozio, koliko ima godina, koji je tip automobila, ima li tragova kočenja, kojom brzinom je vozio, da li je imao nedozvoljenih supstanci u krvi. Očekivali su da će u Saobraćajnoj policiji saznati te važne okolnosti. U razgovoru sa jednim policajcem koji je bio na uviđaju čuli su nešto od podataka, ali opet nisu dobili izveštaj o uviđaju. Rečeno im je da je to zbog bezbednosti lica koje je izazvalo udes.
„Dali su nam njegovo ime, tip automobila koji je vozio. Ne želimo to da objavljujemo, neka objave oni, jer mi nećemo da obavljamo posao pravosuđa, niti da delimo svoju pravdu“, govori Bogoljub.
Roditelji su ogorčeni i ne mogu da shvate da je sud doneo odluku da vinovnika smrti jednog deteta u tako teškim okolnostima koje ga terete pusti da se brani sa slobode. Kako Vera objašnjava, ono što su saznali je nezvanično, jer zvanično organi ćute, ali vozač, koji ima 70 godina, vozio je prema nekim svedočenjima oko 90 kilometara na sat kada je Nikolina prelazila preko pešačkog prelaza.
Kako stvari stoje, nije ni kočio, jer se zaustavio oko sto metara od mesta udara, a telo devojčice odbačeno je 30 metara dalje. U krvi vozača pronađena je psihoaktivna supstanca, što može da bude i od nekog leka za psihičke probleme, što treba da utvrdi istraga.
„Po priči ljudi koji su dotrčali kada je dete povređeno, vozač nije pokazao ni trunku empatije, izašao je iz kola i zapalio cigaretu, ne prilazeći da vidi u kakvom je stanju Nikolina. Ni jednom se nije javio da pita za dete, ni on niti bilo ko od njegovih. Na svom Fejsbuku je puštao muziku danima, prestao je kada je dete preminulo. Na sve to sudija ga, posle policijskog pritvora od 48 sati, pušta da se brani sa slobode. On slobodno šeta gradom, ne sa nanogicom, kako smo mi u početku izjavljivali, već bez nje, kao potpuno slobodan. Sutra moža da sedne u kola i pregazi nekog drugog“, ogorčena je majka Vera.
Molitva za nemoguće
Ona napominje da je sa suprugom bila kod tužiteljke koja vodi slučaj i saznala da se još vrše istražne radnje, a da je ona predlagala određivanje pritvora za vinovnika nesreće, što sud nije prihvatio. Saznali su i da je krv vozača poslata na VMA na analize, ali su dobili poziv od policije da budu saslušani. Oni, kao roditelji preminulog deteta treba da se jave na saslušanje jer je takva procedura, kako su im objasnili, a navodno nisu mogli da ih nađu na adresi i uruče poziv. Nisu mogli da ih nađu jer su 24 sata bili uz svoju kćerku.
Nikolina je, ustvari, preminula danima pre 1. januara. U Klinički centar je primljena i operisana 7. decembra uveče, nakon nesreće, a tokom noći između 9. i 10. decembra lekari su ustanovili da je nastupila moždana smrt. Tada se pravno i zakonski smatra da je pacijent preminuo, dobijaju se papiri iz uprave grada koji to potvrđuju. No, srce male Nikoline je i dalje kucalo, a lekari nisu hteli da isključe aparat za veštačko disanje dok ono još radi.
„Po protokolima mora tri puta da se proverava da li je došlo do moždane smrti i to je urađeno. Po pravilima u EU u takvim okolnostima aparat za disanje se isključuje. Kod nas to pravno nije rešeno i ostavili su aparat da radi. Rekli su da će srce kucati još nekoliko sati, do dva dana. Kucalo je još 20 dana“, kaže majka Vera.
Ovi posvećeni i hrabri ljudi nisu hteli da se odvoje od svoje devojčice dok joj srce kuca, iako su znali da je moždana smrt nepovratna, da se pacijenti reanimiraju iz kome, ali ne i iz ovog stanja jer su ćelije odumrle. Čitali su sve do čega su došli i bili potpuno svesni šta medicinska nauka kaže, ali su ipak ostali uz nju do kraja.
„Mi smo znali da nije zabeleženo nigde u svetu da se neko iz ovog stanja probudio, ali uprkos tome želeli smo da se to desi sa njom i dozivali smo je da se probudi. Čitali smo joj knjige suprug i ja, koje su bile namenjene za novogodišnji poklon. Prilazili su nam neki od osoblja i pitali znamo li u kakvom je ona stanju, misleći na mozak. Rekli smo da znamo, ali smo nastavljali isto da radimo. Mi smo se nadali da nas čuje njena duša“, govori majka.
Otac misli da je srce male Nikoline toliko dugo izdržalo jer je uvek bila neverovatno uporna. Nije odustajala dok nešto ne završi do kraja. Seća se da je bicikl učila da vozi dugo, dvadesetak dana, isto tako plivanje, rolere, klizaljke, ali nikad nije digla ruke dok nije naučila ono što je želela. Imala je sve petice u školi, sem fizičkog, iz čega su joj na kraju poklanjali peticu. Bila je dete kako se samo poželeti može.
Bogoljub kaže da je zahtev ožalošćene porodice da pravosudni postupak započne što pre i da se brzo okonča, da se zadovolji pravda i zaštite građani, a pogotovu deca od ljudi koji brutalno krše sve propise. Majka dodaje da se ne može dozvoliti da se krivični postupak razvlači u nedogled, kao što se kod nas događa, da delo možda zastari, a možda i krivac, koji ima 70 godina, dođe u godine kada moguće je i neće ići u zatvor.
„Tražimo pravdu bez odlaganja i dosta nam je ovakvih postupaka gde ni mi nismo dobili nikakve papire. Dobili smo samo jedan papir, a to je formular za osiguranje“, navode roditelji.
Bogoljub kaže da je cilj porodice da učine sve što je u njihovoj moći, uz pomoć sugrađana koji saosećaju sa njima, a takvih ima veoma mnogo, da grad primeni sva sredstva u svojoj moći da se uspori vožnja u ovom bulevaru, od naselja „Aerodrom do Stare zvezde”.
Pitali smo se zašto na ovom obeleženom prelazu nema usporivača saobraćaja, takozvanog „ležećeg policajca”, kada su u blizini dve osnovne škole, plus veliki tržni centar. Postavili su ga nekoliko dana nakon stradanja Nikoline, ali je tako plitak da ne može mnogo da uspori vozila, navodi on.
Bogoljub kaže da u sredu, 7. decembra prošle godine, u 19,10, kada se dogodila nesreća, ulična raveta u tom delu bulevara nije radila. Sledećeg dana je proradila. On se zalaže da se primene sve mere usporavanja vozila na ovom mestu, kao pored drugih škola, sa stubićima koji svetle noću, trepćućim semaforima i svim ostalim sredstvima.
U tu svrhu porodica je zatražila od nadležnih u gradu, pozivajući se na dostupnost informacija od javnog značaja, podatke koliko je ljudi u poslednje dve godine smrtno stradalo u Bulevaru kraljice Marije. Oni dodaju da je na pešačkom prelazu na raskrsnici u blizini, koja je semaforski rešena, do sada poginulo petoro građana. Na mestu gde je Nikolina stradala posle dva dana je oboren pešak, a dva meseca pre toga na tom mestu je smrtno stradao biciklista, navode roditelji.
Majka Vera traži da se gradska vlast izjasni da li je u stanju da reši režim saobraćaja na pešačkim prelazima u bulevaru, pogotovu na ovom mestu.
„Neka kažu da li su to u stanju da urade svim sredstvima i pravilima koja im stoje na raspolaganju. Ako nisu, neka kažu i neka zatvore ovaj pešački prelaz stubićima, lancima i neka upute pešake i decu iz škole da prelaze raskrsnicu kod „Smolvila”, gde ima semafor i gde su bezbedniji“, zalaže se ona.
IZ GOVORA NIKOLININE MAJKE VERE NA SAHRANI
Imala si toliko ciljeva za budućnost…
Ove godine prvi put je Nikolina sama napravila tortu za krsnu slavu porodice Janković. Ove godine je Nikolina prvi put dobila sobu koju ne deli sa sestrama. Prvi put je davala i ntervju za televiziju kao ponosna planinarka i prvi put skakala u bazen od četiri metra dubine…
Deda Rade je ponosno ispekao rakiju za svadbu svoje unuke Nikoline. Danas je deda Rade doneo tu istu rakiju jer Nikolinine svadbe nikad neće biti. Doneće deda opet tu rakiju kad na njen 13. rođendan obeležavamo 40 dana kako nema Nikoline…
Svi nas teše da si na nekom lepšem mestu, Nikolina. A ja znam da je tebi bilo lepo dok pevaš i gledaš mjuzikl „Mama mia”. Da ti je bilo prelepo dok čitaš stotine knjiga i ideš u muzeje… Ja znam koliko si blistala dok si spremala iznenađenje za sestre Mašu i Milicu… Tata i ja smo s ponosom gledali kako imaš dobro i veliko srce i kako rasteš u posebnu, nežnu i pravednu devojku sa toliko ciljeva za budućnost…
Dve sekunde… Dve sekunde je bilo dovoljno da svi ciljevi nestanu. Dovoljno je bilo da te puste ranije iz škole, da glavna magistrala nije bila osvetljena i da neki nečovek vozi devedeset na sat. I onda je ostao samo jedan cilj, cilj da preživiš… Tražili smo pomoć, plakali, nadali se da pravda postoji. Pravda bi bila da se oporaviš. A pravde nema. Tvoj ubica slobodno šeta i svakog dana peva… Zato, anđele, čuvaj i pazi svoje sestre sa neba jer pravde nema… Čuvaj tatu i mene i daj nam snage da doživimo da slavimo i pijemo dedinu rakiju na svadbi Milice i Maše…
Izvor: kragujevacke.rs