Dragi dnevniče,
Koliko je samo prošlo od mog poslednjeg obraćanja tebi ? Svakim danom kažem – Milice, zapostavila si dnevnik, ali prosto ne stižem. Toliko se novih stvari izdogađalo u poslednjih mesec i po dana, da je ovakva trenutna situacija neminovna. Toliko predivnih stvari o kojima sam ti htela pisati, a nisam imala vremena. Jer sam kroz život shvatila da sve što je lepo, nosi određene teškoće sa sobom. Postala sam mama. Konačno se i to desilo, pre tačno 45 dana. I dok pazim svoju bebu, osluškujem je, dok traje period prilagođavanja i privikavanja jedne na drugu, ne stižem da ti se javim. Odmora i sna gotovo da nema, tako da u svakom trenutku dok ona spava pokušavam da završim nešto za nju jako važno, a ponekad i sama se odmorim.
U proteklom periodu, novine su se ređale jedna za drugom. Novine koje su iziskivale nov plan i program i koje su uvele novi vid organizacije i svega ostalog u moj život. Porodila sam se 25. marta. Taj dugo očekivani datum dogodio se tri dana pre samog termina. Dočekao me nespremnu, pomalo uplašenu, ali sam u nadolezaćim situacijama uspevala da se snađem. Koliko sam znala i umela, naravno. Zvuči pomalo nerealno, trudnicu u 40.-oj nedelji nespremnu je dočekao porođaj. Imala sam još samo nekoliko dana do konačnog završetka istog. Ali ipak iako sam celu trudnoću a pogotovo od sedmog meseca govorila da jedva čekam okonačanje svega, u trenutku kad mi je lekar saopštio da se porođaj može izvršiti – nisam želela da se to dogodi. Učaurila sam se, prilagodila i mogla još dugo tako da funkcionišem. Međutim, to je ono što se desilo u prvi mah. Već nekoliko trenutaka kasnije, shvatila sam da je to prosto neminovno i da se mora dogoditi. Dok sam se pripremala fizički za porođaj, i psihički sam to činila. Mogu ti reći, dragi Dnevniče, da nisam ni imala preterano vremena da razmišljam o svemu. Što je donekle i dobro. Stvari su se nizale jedna za drugom. Ja sam ih izvršavala i prihvatala, bez nekog preteranog mozganja o istom. To je ono što me čini srećnom. I sve se odigralo neverovatnom brzinom, još jedna od prednosti. Sve je proteklo u najboljem redu. Pod nadzorom svog lekara (dr Marije Šorak) koja je vodila moju trudnoću, uspešno je sve privedeno kraju. Njen profesionalizam i iskustvo, celokupno medicinsko osoblje UKC Kragujevac, doprineli su da sve lakše prihvatim i porođaj doživim kao jednu sasvim običnu stvar. Bez straha i svih ostalih pratećih stvari, koje dolaze uz isti. Iskreno, čitajući o svemu, samoj pripremi, imala sam strah. I u trenutku kad mi je doktorka saopštila da će porođaj tog dana biti izvršen. Ali ubrzo je i nestao. Mala doza opreznosti i pribranosti je naravno postojala. Jednom prilikom ispisaću svoje iskustvo.
A onda je stigla Višnja. Dugo očekivana. Sećaš li se kad sam ti pisala da se plašim kako ću se u svemu snaći, prihvatiti novonastalu situaciju i ostalo. E pa, moj dnevniče, sve se odigralo u sekundi. Kad su mi je privili na grudi nakon porođaja, izgubila sam se. Jedno malo biće koje sam nosila ispod svog srca 9 meseci, stiglo je na svet. Naredno jutro kada su je doneli u sobu na podoj, gledala sam je netremice. Pričala sam joj nešto. Sve vreme me je slušala. Bebe prepoznaju majčin glas jer su ga slušale prethodnih 9 meseci, konstantno.
Višnja je dobila ocenu 10 na rođenju. Još jedna od stavki koja me je učinila srećnom i mirnom. I sad posle mesec i po dana vremena, tu smo sa našom Višnjom. Tata i ja se „borimo“, prilagođavamo, snalazimo. Uživamo u provedenom vremenu sa našom Višnjicom. I njene bake, deke, tetke, svi joj se raduju. Opčinjeni smo njom. I svakog dana nešto novo naučimo. Jer sve je ovo velika knjiga, koja nema svoj završetak. Do kraja života, u pogledu sa decom, mi učimo.
Pisaću ti još, ali sada stvarno žurim. Višnjica se probudila. Do narednog viđenja, pozdravljam te.