Država mora da subvencijama zaštiti povrtare, voćare i ratare, smatraju poljoprivrednici, dok je u prodavnicima gotovo nemoguće pronaći domaći beli luk, a kineskog ima svuda. Srpski agrar uskoro dobija novi krovni dokument, Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja do 2024. godine, prenosi RTS.
Kada je od roditelja nasledio zemlju u Žitištu, Zrenjaninac Aleksandar Granić odlučio je da njoj uzgaja beli luk, a znanje sa Mašinskog fakulteta pomoglo mu je da napravi mašine za obradu.
Zadovoljan je prinosom, a i cenom, trenutno je kilogram 350 dinara, a prolećni beli luk ekstra klase dostiže cenu i do 550 dinara.
- Čini mi se da se naši ljudi vraćaju kvalitetu. Odustali su od korišćenja tog uvoznog belog luka, definitivno nema ta svojstva i hemijski sastav koji ima naš beli luk, kaže Aleksandar Granić, poljoprivrednik iz Žitišta.
Resorno ministarstvo najavljuje da će država ulagati u sisteme za navodnjavanje i obezbediti infrastrukturu, a da je na poljoprivrednicima da to iskoriste i tvrde da će svako ko podnese potpun zahtev za subvenciju dobiti novac.
Granić je rekao da je konkurisao za sistem za navodnjavanje, ali nije dobio subvenciju te su odlučo da o svom trošku uvede sistem za navodnjavanje i nije se pokajao.
Marinko Pajić koji uzgaja beli luk na pola hektara zemlje u Kleku naglašava da bi organizovani otkup bio od pomoći, jer preprodavci ne bi mogli da uslovljavaju poljoprivrednike i dodaje da se nada da će naći „zajednički jezik“ što se tiče subvencija koje trenutno postoje na nivou pokrajine i republike budući, a nisu pristupačne malim proizvođačima.
Iako je tržište slobodno, stručnjaci naglašavaju da je važno da čuvamo svoje sorte i hibride
- Bez visokih prinosa mi ne možemo biti konkurentni na svetskom tržištu, kaže prof. Drago Milošević sa Agroekonomskog fakulteta u Čačku.
Uz prave investicije i modernizaciju, povrtarska i voćarska proizvodnja u Srbiji mogla bi da se poveća od četiri do pet puta, a ratarska od dva do tri puta. Toliko su veći prinosi koje postižu Holandija, Nemačka i Francuska, dok Holandija ima četiri puta manje zemlje od Srbije, a od poljoprivrede zarađuje 25 puta više.