- Trgovina bebama, kao poseban oblik trgovine ljudima predstavlja društveno opasan oblik kriminaliteta, koji zahteva sveobuhvatan odgovor države na sprečavanje ovih nehumanih praksi. Trgovina bebama u Srbiji je višedecenijski fenomen koji se javlja u dva pojavna oblika – krađa beba posle porođaja u porodilištima i zloupotreba kod usvajanja, navodi se u saopštenju narodnih poslanica stranke Srbija centar narodne poslanice dr Tijane Perić Diligenski i dr Tatjane Marković – Topalović, koje prenosimo.
Zabrinuti za ćutanje države i slabu reakciju na ove zločine, na Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima, poslanička grupa Srbija centar podnela je Narodnoj skupštini Predlog zakona o ukradenim bebama u Republici Srbiji: prisilni nestanak maloletnika.
Cilj navedenog predloga je rasvetljavanje višedecenijske „krađe“ beba, koja nikada nije rezultirala kažnjavanjem odgovornih lica za ova nedela. U tekst zakonskog predloga uneti su ključni međunarodni standardi zaštite dečjih prava, počev od toga da nijedno dete ne sme da bude odvojeno od roditelja protiv njihove volje kao i da svako dete ima pravo da sazna svoje poreklo i da očuva svoj identitet. Otkrivanje istine o ukradenim bebama, ostvarivanje prava na otkrivanje biološkog identiteta i uspostavljanje pravde su okosnica ovog predloga. Krađa beba (prisilni nestanak maloletnika) postaje zločin protiv čovečnosti koji ne zastareva, pa će srodnici otetog lica do četvrtog stepena srodstva imati pravnu mogućnost da ga traže. U skladu sa namerom zakonodavca, žrtve će imati besplatno pravo uvida i dobijanje kopije potrebnih dokumenata kao i pravo na besplatnu medicinsku, pravnu i psihološku pomoć, u svim fazama potrage.
Pored navedenog, žrtve će imati i pravo na naknadu štete. Efekti zakona ogledaće se u: traganju za istinom o događajima koji su se desili, uspostavljanju pravde na date događaje, sveobuhvatnoj reparaciji i uspostavljanju garancije za neponavljanje događaja koji su se desili. Predlogom zakona o „ukradenim bebama“ menja se i institucionalni okvir za rešavanje „bebi afere“ tako što se uvodi: specijalna policijska jedinica, tužilaštvo usko specijalizovano za ove slučajeve, Jedinstvena DNK banka, Državni arhiv žrtava krađe beba i Komisija za pravo na identitet. Sa navedenim institucionalnim okvirom i pravnim argumentom da „krađa beba“ ne zastareva, država može da kazni i da ubuduće spreči da naša novorođenčad postanu „zlatna vekna“ na nelegalnom tržištu trgovine ljudima.