POSEBNO ODELJENJE SUDA ZA KORUPCIJU DODELJENO KRALJEVU

Da li je ovdašnji Viši sud nedorastao za formiranje posebnog odeljenja koje se bavi borbom protiv korupcije, ili je po sredi neka druga matematika na koju ukazuje kragujevačka opozicija, vreme će pokazati.

Od početka marta zvanično su počela s radom četiri posebna odeljenja za borbu protiv korupcije pri višim sudovima, u skladu s novim Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. Iako je zakon usvojen još u oktobru 2016. godine, primena je bila odložena kako bi se infrastrukturno pripremili sudovi i tužilaštva za početak rada, ali i kako bi određen broj sudija i tužilaca prošao odgovarajuću obuku do početka primene zakona, a sve u cilju unapređenja borbe protiv korupcije u Srbiji.

Po tom zakonu predviđeno je da pri Višim sudovima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu budu formirana posebna odeljenja za borbu protiv korupcije, a kod Kragujevca je napravljen izuzetak, pa je posebno odeljenje za ovu oblast formirano pri Višem sudu u Kraljevu, sa naznakom da će to odeljenje da se bavi predmetima korupcije sa područja Apelacionog suda u Kragujevcu.

Za potrebe posebnog odeljenja u Beogradu predviđeno je 20-25 zamenika javnih tužilaca, u Novom Sadu 15-20, a u Nišu i Kraljevu od 10-15 i takođe je zamišljeno da Beograd ima tri tročlana sudska veća, a ostali centri po dva. Pri tim odeljenjima radiće i finansijski forenzičari, koji će zajedno s tužiocima učestvovati u krivičnom gonjenju okrivljenih za finansijski kriminal i korupciju, i njihov zadatak je da pomažu javnom tužiocu da odluči pre svega da li ima mesta pokretanju krivičnog postupka, a zatim i da pribavi što kvalitetnije dokaze i da ih učini održivim na sudu. Za teže oblike (ne)dela biće formirani posebni timovi stručnjaka.

Zadatak posebnih odeljenja je da procesuiraju zloupotrebu službenog položaja kod javnih nabavki, prevare i zloupotrebe poverenja u privredi, pranje novca, pronevere, utaje poreza, zloupotrebe monopolističkog položaja, davanje i primanje mita, nesavestan rad u službi i slično, kada se osumnjičenima stavlja na teret zloupotreba manja od 200 miliona dinara. A, u slučaju krivičnih dela takozvane „visoke korupcije”, u kojima vrednost prelazi 200 miliona dinara, procesuiranje ide direktno preko Tužilaštva za organizovani kriminal i posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu – Specijalnog suda. Na spisku novih krivičnih dela su i zloupotreba zastupanja u obavljanju privredne delatnosti, zloupotreba poslova upravljanja i nadzora u obavljanju privredne delatnosti, zloupotreba u postupku privatizacije.

Ćutanje o razlozima

Pokazalo se da je u svim sedištima apelacionih sudova formirano posebno odeljenje, dok je jedino u slučaju Kragujevca napravljen izuzetak, pa će tako za područje Apelacionog suda u Kragujevcu ubuduće u ovoj oblasti postupati kolege iz Kraljeva. Zašto je tako pitali smo najpre predsednicu Apelacionog suda Dubravku Damnjanović, posredstvom portparolke tog suda Zorice Jovanović. Iz šturog odgovora nismo saznali  ništa, do da je u skladu sa zakonom određena mesna nadležnost viših sudova za postupanje u predmetima povodom krivičnih dela na koja se Zakon odnosi, a da je za postupanje u tim predmetima za područje Apelacionog suda u Kragujevcu određen Viši sud u Kraljevu, što smo znali i bez njih.

Međutim, takva odluka ostavlja pitanje zašto je samo kod Kragujevca načinjen izuzetak. Ako je u pitanju decentralizacija, iz priloženog se vidi da to ne pije vodu. Ako je po sredi prostorni problem, s kojim zaista kubure kragujevački sudovi i tužilaštva, onda je to još nekako i prihvatljivo. Ali, ako nije bilo kvalitetnih kadrova kojima se može poveriti ovaj delikatan posao, onda smo baš u ozbiljnom problemu.

Zgrada Ureda 2007. predviđena za seljenje apelacije

Ima indicija da je politika tu umešala prste i da se perfidno iz Kragujevca izvlače sedišta svih važnih institucija. Šta o ovome misli opozicija, pitali smo Bojana Stojadinovića, šefa odborničke grupe „Šumadijska regija – Pokret slobodnih građana”.

– Izmeštanje Posebnog odeljenja suda za organizovani kriminal i korupciju za apelaciono područje Kragujevca u Kraljevo predstavlja još jedan uspešan združeni poduhvat republičkih i lokalnih vlasti u devastiranju Kragujevca. Ovim potezom Kragujevac ne gubi samo mogućnost  dodatnog angažovanja stručnjaka i pratećih službi, već gubi atribute državnosti koje je teškom mukom stekao gradeći se kao privredni, ekonomski i društveni centar ovog dela Srbije.

Ako je problem, kao što se govori, bio u tome što grad nije imao „prostornog kapaciteta“ za ovu bitnu službu, onda to pokazuje totalno odsustvo sluha gradske vlasti koja nije reagovala. Imajući u vidu da još uvek nije realizovan ni projekat preseljenja Apelacionog suda u zgradu Ureda, čini mi se da Kragujevac mora sačekati i novu republičku ali i gradsku vlast, da bi ponovo vratio centre koji su mu oduzeti.

Bojan Stojadinović: Grad mora sačekati novu republičku i gradsku vlast da bi mu se vratili oduzeti centri

Koliko se ništa u Srbiji nije promenilo, citirao bih pasus iz knjige „Prilike u Srbiji pod knezom Milošem do 1839.“ Vilhema Rihtera:

„Glavni grad ovog okruga, Kragujevac, bio je za vlade kneza Miloša Obrenovića rezidencija i sedište svih najviših nadleštava. Time se ovaj gradić očigledno podigao; izgrađene su nove kuće na srpski način, projektovane i započete veće građevine, i ovde, u centru zemlje počeo je već da se pojavljuje luksuz i udoban život, kad, odjedanput, premešta Knez sedište u Beograd, zbog uvećanih nadleštava, koja ovde nisu mogla da se smeste; kad je poslednji činovnik napustio Kragujevac, postao je Kragujevac isti onakav selu sličan gradić kakav je i pre bio…“, kaže Stojadinović.

Sklanjanje s mape centara

Sličnog viđenja je i  Miloš Anđelković, šef odborničke grupe Pokreta „Za naš grad”.

– Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije formirana su Posebna odeljenja za suzbijanje korupcije pri Višim javnim tužilaštvima za područja Apelacionih sudova, kao i posebna odeljenja u Višim sudovima za postupanje u predmetima koji su obuhvaćeni ovim zakonom. Već na prvi pogled može se konstatovati da se i ovim zakonom grad Kragujevac sklanja sa mape centara, jer za razliku od Beograda, Novog Sada i Niša, jedino se iz našeg grada kao sedišta Apelacionog suda izmešta nadležnost za postupanje u ovim krivičnim delima, i to u susedno Kraljevo. Tako ćemo u Kraljevu imati Posebno odeljenje Višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije u predmetima za područje Apelacionog suda u Kragujevcu, a nadležan će biti opet Viši sud u Kraljevu.

Miloš Anđelković: Sve važnije državne institucije izmeštaju se iz Kragujevca

Evidentno je da grad Kragujevac poslednjih godina gubi trku sa susednim gradovima, i sve važnije državne institucije se polako izmeštaju iz Kragujevca, a njihovi regionalni centri postaju Jagodina, Kraljevo, Kruševac … Kragujevac kao regionalni centar, i četvrti grad po veličini, ne zaslužuje takav odnos republičke vlasti, a on je svakako i posledica nezainteresovanosti gradskih čelnika za očuvanje liderske pozicije grada. Vidimo da i predstavnici vladajućih stranaka često ističu da  žele da od Kragujevca naprave upravo Jagodinu.

Drugi veoma bitan faktor koji takođe ne treba zanemariti jeste prostor. Pored svih najava od strane gradonačelnika i ministarke pravde da će već početkom 2018. godine početi izgradnja Palate pravde na prostoru iza Univerziteta, vidimo da radovi još uvek nisu počeli, a naši pravosudni organi i tužilaštva su i dalje smešteni na više lokacija, kaže Anđelković.

Predstavnike svih nivoa vlasti očito da to ne dotiče. Još za vreme mandata Zorana Stojkovića, ministra pravde u vladi Vojislava Koštunice (2004-2007.) otvoreno je pitanje rešavanja prostornog problema suda i tužilaštava u gradu na Lepenci. Samo par dana pre njegove smene sklopljen ugovor o seljenju apelacije u zgradu Ureda, što do danas nije realizovano. Ispostavilo se da je lakše nešto izmestiti, nego upodobiti za rad jedne od najvažnijih institucija sistema, ako se uopšte ova priča „pegla” nedovoljnim prostornim kapacitetima u nekadašnjoj srpskoj prestonici.

Elizabeta JOVANOVIĆ