Kada se pojavio portal „Glas Šumadije” lokalni mediji ne samo u Kragujevcu već u čitavoj Srbiji bili su potpuno devastirani. Šačica njih, jedva da je preticala, a nezavisni su se mogli nabrojati na prste jedne ruke. Ali, to redakciju „Glasa Šumadije” nije pokolebalo.
– Pokrenuli smo potral „Glas Šumadije” pre četiri godine, u trenutku kada u Kragujevcu više, malte ne nije bilo lokalnih medija. Značajno su nam pomogle kolege iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine, savetima ali i na svaki drugi način jer smo se mi osnovali kao medij civilnog društva, kaže Jovanka Marović, glavna urednica portala.
Po njenim rečima redakcija „Glasa Šumadije” je „krenula entuzijastički”.
– Nismo znali, kuda će to da nas „odvede” a danas smo najčitaniji portal u Šumadiji. Nekoliko meseci smo radili od kuća ali su nas Kragujevčani stalno zvali i pitali gde nam se nalazi redakcija. Krenuli smo od lokala sa pet kvadrata i jednim stolom za kojim smo se smenjivali. Potom smo uzeli lokal od 20 kvadrata gde smo imali tri stola i dva lap topa, navodi ona.
I, zaista građani su podržali rad „Glasa Šumadije” na sve načine. Javljali su o problemima u njihovim naseljima i tako se začela ta veza bazirana na uzajamnom poverenju. Od samog početka „Glas Šumadije” se izdvojio od sličnih glasila po tome što se nije libio da piše o politici i političkim temama ali su one životne, svakodnevni problemi i muke sa kojima se susreću Kragujevčani i Šumadinci bile i ostale najprioritetnije teme.
Među Kragujevčanima u (polu)šali kruži izreka – ako hoćeš da ti srede ili poprave ulicu zovi „Glas Šumadije”. Zvali su i redakcija je reagovala bezbroj puta, bilo da su u pitanju ulice Bresničke, Balkanske, Otona Župančića, Vite Džajevića, Đenerala Terzibašića, Mileševske… barake na Pivari… Novinari i fotoreporteri „Glasa Šumadije” bili su na licu mesta.
Bili su i na licu mesta sa pojavom pandemije korone kada su u serijalu „Sa prve linije” pokušali da čitaocima prikažu i pokažu šta sve prolaze u celodnevnim smenama zdravstveni radnici iz Respiratornog centra, Doma zdravlja, UKC Kragujevac, Hitne pomoći, Zastavine ambulante, Instituta za javno zdravlje, Službe kućnog lečenja, volonteri Crvenog krsta…
Serijal „Sa prve linije” portala „Glasa Šumadije” u drugoj godini korone iznedrio je svoj logičan novinarski nastavak „Heroji zajednice”. I među ovim pričama na portalu, naravno, bile su one posvećene zdravstvu i zdravlju, poput onih o Zavodu za urgentnu medicinu, načinim projektima sa Medicinskog fakulteta prepoznatim u međunarodnim krugovima ili uticajima kovida na psihičko zdravlje.
Ali bilo je „Heroja zajdednice i iz drugih sfera”, onih ljudi koje su sami građani i čitaoci portala prepoznali i „dojavili” redakciji da njihove priče trebaju da budu ispričane u ovoj seriji reportaža i na taj način budu predočene široj javnosti i otrgnute od zaborava.
Ne bez razloga „Heroje zajednice” otvorila je priča o grupi ljudi, prijatelja i rođaka koji nisu poklekli pred, tada naizgled „nemogućom misijom” i koji su organizovali prikuljanje dva i po miliona dolara za ečenje male Minje Matić u Americi. Mesta se tu našlo i za neverovatnu (u, svakom smislu) Anu Nikodijević iz Ovsišta, majstora za spravljanje domaće zimnice, za koju se ne može lako odrediti koja njena priča – poslovna ili životna je zanimljivija i privukla više čitalaca.
U „Herojima zajednice” pisali smo i o sportistima poput atletičara Lazara Anića ili vaterpolistima „Radničkog”, mladim stručnjacima kao što je Maja Stevović Ilić koja se profesionalno dokazala u Rusiji, neumornom Dejanu Milenkoviću koji ne staje u promociji svojih zavičajnih Dulena ali i o pravoj maloj heoini devojčici Milici Jovanović dobitnici medalje za hrabrost.
Prošle godine „Glas Šumadije” pokrenuo je i serijal o industrijskom nasleđu našeg grada, odnsono, da li rušenjem i urušavanjem kulturnog nasleđa ugrožavamo sopstveni identite u kome smo pisali o kulturno-storijskom i arhitektonsko-urbanističkom kompleksu Kneževog arsenala.
Insistirajući na zavičajnom kulturnom identitetu pre dve godine „Glas Šumadije” zajdno sa portalima iz Šapca i Pančeva takođe pokrenuo serijal članaka „Naši gradovi u svemu prvi” podsetivši kragujevačku ali i širu javnost na sve „prvine” potekle iz našeg grada: od proslave Svetog Save, novina, ustava, balova, sijalice, lovstva, enigmatike, bilijara…
Iz serijala „Glasa Šumadije” – „Heroji zajednice” i „Industrijsko nasleđe” izrodile su se i dve zapažene izložbe fotografija, prva, sa radovima Lazara Novakovića koji su bili izloženi na dva punkta u pešačkoj zoni „Kod krsta” i trgu ispred Prve gimazije i druga koja, kao postavka još uvek stoji u redakciji portala.
Od samog početka na portalu „Glasa Šumadije” objavljivana su i istraživanja poput onih koliki su prihodi lokalnih funkcionera, o „kapitalnim obećanjima„ datim Kragujevčanima u (pred)izbornim kampanjama koja nikada nisu ispunjena ili uticaju političara na društvenim mrežama.
Tu su i svakodnevne ankete koliko naši sugrađani znaju o izlasku na referendum, izbore za članove Saveta mesnih zajdnica ili o proslavljanju Dana zastave.
Sem podrške građana koja je po njoj presudna, rad „Glasa Šumadije” zapazili su i prepoznali i njihovi partneri iz inostranstva Britis concila i IREX-a. Sada u pešačkoj zoni u Lole Ribara imamaju pravi, opremljen studio.
Ali, ono po čemu je „Glas Šumadije” u poslednje vreme prepoznatljiv su mladi kadrovi.
– Kragujevac je godinama imao samo jednu jedinu novinarku koja je mlađa od 30 godina. Mi smo uz podršku DT instituta agažovali mlade novinare koji trenutno prolaze obuku kod nas. Ono što je sada jako značajno za Srbiju je borba protiv lažnih vesti, informacija i propagande i oni upravo kod nas u redakciji rade na tom programu, ističe ne bez ponosa Jovanka Marović, urednica portala.
Portal novinara koji ne žele da ćute i koji smatraju da nema te istine koju je moguće sakriti od građana „Glas Šumadije” u sredu, 19. januara je obeležio četvtu godinu postojanja. Sa sloganom – lokalni mediji u službi građana, stekao je njihovo poverenje i veliku čitanost baš zbog toga što je posvećen svakodnevnim problemima Kragujevčana i Šumadinaca.
Na proslavi godišnjice „Glasa Šumadije” u Kragujevcu bio je i Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a, po kome novinari „Glasa Šumadije” rade sve ono što bi mediji i trebalo da obavljaju u svojim sredinama.
– Oni pronalaze način da opstanu i redakcija „Glasa Šumadije” je baš dobar primer kako su se novinari prilagođavali novim kontekstima i tehnologijama u novinarstvu, smatra Bodrožić, po kome „Glas Šumadije” nije samo ostao i opstao već je i jedan od najčitanijih portala na ovom području i u samom Kragujevcu.
Sem kolega iz kragujevačkih medija i dopisništva na proslavi 4. rođendana „Glasa Šumadije” bili su i novinari iz „Južnih vesti”, „Bujanovačkih” i „Ozon presa” koji su strateški partneri ovog glasila i sa kojima imaju saradnju od samog početka, kao i Branislav Grubački Guta iz „Novog optimizma”, Biljana Stepanović iz „Nove ekonomije”, predstavnici NUNS-a, Građanske inicijative, politički konsultant Đorđe Belamarić.