Junske poplave, prouzrokovane obilnim padavinama, koje su pogodile Srbiju, građanima Topličkog okruga, Kragujevca, Čačka, Bujanovca i Vlasotinca ponovo su nanele velike materijalne štete i oštetile putnu infrastrukturu, najčešće u mestima gde put nije asfaltiran. Poučeni ranijim iskustvima, meštani ovih mesta kažu da su se samoinicijativno organizovali kako bi što pre napravili kanale gde će voda oticati. Uprkos višegodinjem upozoravanju nadležnih na probleme koje imaju, većina građana nije zadovoljna reakcijom. Zajedno sa novinarima iz Kragujevca, Čačka i Bujanovca beležimo „poplavljenu“ Srbiju.
Zbog loše urađenog puta voda poplavila dvorišta; foto: čitalac
Junske poplave, prouzrokovane obilnim padavinama, koje su pogodile Srbiju, građanima Topličkog okruga, Kragujevca, Čačka, Bujanovca i Vlasotinca ponovo su nanele velike materijalne štete i oštetile putnu infrastrukturu, najčešće u mestima gde put nije asfaltiran. Poučeni ranijim iskustvima, meštani ovih mesta kažu da su se samoinicijativno organizovali kako bi što pre napravili kanale gde će voda oticati. Uprkos višegodinjem upozoravanju nadležnih na probleme koje imaju, većina građana nije zadovoljna reakcijom. Zajedno sa novinarima iz Kragujevca, Čačka i Bujanovca beležimo „poplavljenu“ Srbiju.
Meštani belopalanačkog sela Vrandol godinama imaju problem sa poplavama, međutim ove godine “sređivanje” puta koje su nadležni radili donelo im je još veće. Iako su ranije sami iskopali kanale za sakupljanje kišnice ispred dvorišta, nadležni su prilikom “rekonstrukcije” puta, njih zatrpali, a put izdigli pa im sada sa svakom jačom kišom dvorišta budu poplavljena.
Nadležni u sred padavina sređivali put; foto: čitalac
Kiša koja je padala skoro mesec dana učinila je da meštani jedne ulice u selu Vrandol svakodnevno čiste dvorišta i retko izlaze iz njih. Ulica koja je, kako kažu meštani, iako neasfaltirana najprometnija u selu, bila je reka tokom padavina.
Problem je dugogodišnji, kad god kiša padne voda nam se sliva u dvorišta, ali sada je bio haos jer kiša nije stajala. Godinama molimo da nam se sredi put, ali nadležni kao da nas ne čuju. Jedne godine smo sami uzeli stvar u svoje ruke i iskopali kanale ispred dvorišta. To je pomoglo, voda se tu slivala i nije nam ulazila u dvorišta, nismo imali blato, a onda su nas se nadležni “setili” – priča jedan meštanin.
Meštanima se čini da su posipali otpad; foto: čitalac
Iako su im duži niz godina obećavli da će biti projekta i da će put biti asfaltiran, u sred padavina, kako on kaže, u njihovo selo došao je kamion i nasipao puteve.
Prošla je mašina, to nije pesak niti strugan asfalt, izgleda kao neki otpad i samo su nam napravili štetu. Komšijama i meni su zatrpali kanale koje smo kopali i koji su nam štitili dvorišta. Nagurali su taj otpad do same ograde, a meni su zatrpali i mesto koje sam očistio ispred kuće da ostavljam kola. Put su izdigli i voda se još više slivala ka dvorištima. Ne znam što su to sada uradili, završili su posao za pet minuta kao da su se deca igrala – ističe meštanin.
Zatrpali kanale koji su meštani sami kopali; foto: čitalac
Iako su i stari i mladi kopali kanale da bi se zaštitili, sada izvoze kolica blata iz svojih dvorišta kako bi mogli da prođu do kuće. Čekaju, kažu, da se zemlja osuši pa da nastave da čiste sve ono što im je voda nanela. Nadali su se da će neko doći da sredi put, ali se više ne gaje nadu.
Sve sam zvao i svi prebacuju jedni na druge. Zvao sam Opštinu, kažu da nisu zaduženi za to, Javno komunalno preduzeće kaže isto, neki kažu da su digli ruke od toga, a neki su mi rekli da zovem susedno selo – ističe meštanin.
Šišava
Sklonili kocke da voda ode; foto: JV
Slična situacija i kod Vlasotinca, u selu Šišava, gde se meštanima plave dvorišta jer kanal ne može da primi svu vodu kada su jake kiše. Jedna od njih priča da su tokom poslednjih padavina u pola noći dolazili iz Opštine da čiste kanal.
Svi u komšiluku imamo problem, ali srećom voda ne ulazi u kuću već su nam samo dvorišta bila poplavljena. Tokom pljuskova ljudi su izlazili na ulicu da čiste lopatama, a jedne noći je u jedan sat neko iz Opštine poslao buldožer da prokopa kanal. Neko je čak i sklonio kocke sa ulice da može da otiče – kaže meštanka.
Kanal ne može da primi svu vodu; foto: JV
I ne samo to da je kišnica samo problem nije, jer zajedno sa vodom izlivaju se i razne fekalije iz razloga što žitelji tog dela sela na desnoj strani, gledajući iz pravca Vlasitinca, nemaju septičke jame i svoje fekalije sprovode direktno u šančeve pored puta.
Taj kanal je nekada bio dugačak, ali je išao kroz livadu jednog čoveka i on je u nekom trenutku odlučio da ga zakopa. Od kada je to uradio voda se izliva iz kanala na ulicu i u dvorišta, nema gde da prođe. Ljudi su se bunili, ali njega to nije zanimalo. Čak je i policija intervenisala, ali ni oni ništa nisu mogli da urade jer je to privatna svojina – tvrdi meštanka.
Meštani i dalje hodaju kaldrmom; foto: JV
Stariji meštanin objašnjava da se deo sela u kome živi, Livade, iselio iz starog dela sela upravo zbog reke Šišavice koja je bujična pa je često u periodima jakih pljusoka nanosila ljudima dosta štete. Međutim, kako on kaže, meštani tada nisu ni slutili da će se na novoj lokaciji susresti sa mnogo većim problemom – ljudskim nemarom u sprezi sa politikom.
Naime predsednik mesne zajednice sela Šišave nije u vladajućoj stranci i posledica toga je da meštani u tom delu i dalje hodaju kaldrmom starom pedesetak godina, izdeformisanom totalno. Naravno to dalje povlači nedostatak kanalizacije u selu, ali i to možemo ostaviti po strani, jer trenutno nijedno selo u opštini nema kanalizaciju, ali barem ima asfalt i uređene kanale za atmosfersku vodu što Šišavi itekako nedostaje – priča meštanin.
Posle svake jače kiše bore se sa vodom; foto: JV
Tako se meštani sela posle svake jače kiše bore sa vodom koju jendeci i šanci, koji se ne održavaju, ne mogu da prime, stavljaju džakove sa peskom ispred svojih kuća ne bi li na taj način sačuvali svoju imovinu.
Ja mogu da razumem da se desi elementarna nepogoda, ali ne mogu da razumem da ljudski faktor ništa ne učini da barem iole spreči posledice koje prouzrokuje nezgoda. Ima, nažalost, i ljudi koju zaista pretrpe štetu jer im voda uđe u stambeni prostor, na poplavljene garaže i podrume smo već navikli – kaže meštanin Šišave.
Meštani brane svoja dvorišta; foto: JV
Zato meštani sela sami čiste kanale strahujući da će naredna „kišica“ opet biti problem, kažu da su kivni jer Opština ćuti i za sada ne vide pomak te, kako kažu, ostaje ima samo da spreme kabanice i čekaju novu kišu.
Toplica
Nakon što je pre oko 5 meseci nadošla, Toplica odnela pešački most koji je bio jedina i najbliža spona sa civilizacijom, dvoje preostalih stanovnika sela Pačarada udaljenog 20-ak kilometara od Kuršumlije muku muče kako bi opstali na tom prostoru i obezbedili pre svega osnovne životne namirnice. Bojan Pavlović sa svojom bolesnom majkom jedini je stanovnik Pačarađe, kaže da se više puta obraćao nadležnima u Kuršumliji da se most popravi kako bi se obezbedio prolaz, ali da sem obećanja ništa se nije uradilo, a predsednik opštine Vojimir Čarapić nije odgovarao na telefonske pozive da pojasni hoće li i kada problem biti rešen.
Most je odnela nadošla Toplica pre oko 5 meseci. Mi sada ne možemo da pređemo preko ovog mosta, Hitna pomoć ne može da dođe iako postoji zaobilazni pur koji je takođe nebezbedan i neupotrebljiv. Pre nekoliko dana sam sahranio strica bez naših običaja jer nismo mogli da ga prevezemo do kuće već je iz bolnice odmah prebačen na groblje – kaže Pavlović.
Podseća da je u ovom selu nekada bilo 17 domaćinstava, ali da sa ovakvim uslovima niko ne može da opstane i ostane na tom prostoru. Pavlović živi od poljoprivrede, čuva 50-ak ovaca, 5 krava, pčele, sadi voće i povrće i za njega i njegovu majku to je jedini izvor prihoda.
Tvrdi i da od države ništa ne traži, osim najosnovnijih uslova za život, pre svega put do kuće i to ne za prolaz automobila, već najobičniji pešački most preko Toplice kako bi mogao na jednostavan način da stigne do magistralnog puta i obezbedi neophodne namirnice.
Komisija koju je formirala Gradska uprava u Prokuplju završava procenu štete nakon poplava koje su taj kraj i čitav Toplički okrug zahvatile pre desetak dana. Prema zvaničnim podacima procenjena šteta na infrastrukturi, građevinskim objektima i poljoprivrednom zemljištu na teritoriji grada je oko 325 miliona dinara.
Kragujevac
Nedelju dana od poplava koje su u noći između 15. i 16. juna zadesile Kragujevac, u Levačkoj ulici, mulj je i dalje u dvorištima, kreveti se suše, ukućani iznose veš mašine i frižedere, kako bi ih kamioni gradske čistoće odvezli na smeće.
Samo sam zgrabila paket brašna, šećera i usisivač i iznela na sprat. Gasila sam svetlo da voda ne dođe do struje. Za 10-15 minuta stigla je prizemlje je poplavljeno. Uništene su dve veš mašine, mašina za pranje, televizor, kompletan alat supruga koji je stolar – priča Golubinka Marković.
Porodicu Stevanović, vatrogasci su gumenim čamcem izvlačili sa drugog sprata, a kako su rekli, zatekli su vodu do desetog stepenika.
Slučajno sam otvorila kupatilo, voda je izlivala kao gejzir. Spasili smo jedino frižider. Kada je Dejan treći put ušao u kuhinju, voda ga je ponela. Bilo je strašno. Sinčić u jednom trenutku gleda crtać, u drugom ga spasavaju čamcem, kaže Nevena Stevanović.
Za nedelju dana, 130 vatrogasaca intervenisalo je 55 puta, upotrebljeno je 58 pumpi za crpljenje vode a angažovano je 60 vozila. Grad je formirao Centralnu komisiju za utvrđivanje šteta nastalih usled elementarne nepogode prouzrokovane obilnim padavinama I objavio javni poziv za prijavu štete. Šteta se može prijaviti do 20. jula.
foto: Bujanovačke
Država je obećala da će nadoknada štete nastale usled obilnih padavina iznositi od 200.000 do 800.000, a da je odluka Vlade dodeljivanje 3 do 4 miliona za one čiji se objekti utvrde za neuslovne. Prijavljivanje štete se odvija i dalje, a nadležne službe će izlaziti na teren i procenjivati stanje. Uplata nadoknada se očekuju u periodu od 15. do 20. jula.
U ovom trenutku, na osnovu izveštaja saveta mesnih zajednica, poplavljeno je preko 400 objekata na teritoriji Kragujevca. Gruba procena štete je oko 300 miliona dinara, sa gubicima blizu 400 miliona.
Nisu uspeli da reše korito 24 godine. Uopšte nije važno ko je bio na vlasti. Današnji gradonačelnik nije ni znao da postoji ovo naselje. I ne krivim ga, on je mlad čovek. Ali oni prethodni, od Stevanovića, pa redom, znali su. Oni su stari Kragujevčani. Procena štete 1999. godine za ulicu je bila 65 miliona dinara. Nismo dobili ni jedan jedini dinar, kaže bračni par Đusić.
Iz lokalne samouprave tada je stigao odgovor da se korito Lepenice održava u skladu sa redovnim planom, dok trenutno gradski funkcioneri okrivljuju JP Srbija vode, ali Iilokalnog privrednika, bliskog porodici bivšeg gradonačelnika Radomira Nikolića.
Na pitanje Glasa Šumadije u čijoj nadležnosti je održavanje reke Lepenice, čija je obala poslednji put uređena negde 2009. godine, kada je u Kragujevac stigao „Fijat“, u lokalnoj samoupravi kažu da nije u nadležnosti grada, budući da je u pitanju vodotok prvog reda.
Održavanje toka reke Lepenice je u nadležnosti JP Srbija vode i lokalna samouprava nema nadležnosti i nije u mogućnosti da utiče na stanje korita reke – piše u odgovoru.
Čačak
foto: Ozonpress
Jako nevreme praćeno obilnim pljuskovima pogodilo je grad Čačak. Pod vodom su se našla sela Milićevci, Trbušani, Rakova, ali i prigradska naselja Ljubić, Lugovi i Trbušani. Zbog velike količine kiše koja je pala u kratkom vremenskom roku, kanali nisu uspeli da prime toliku vodu pa je došlo do plavljenja ulica, njiva, a voda je ušla i u nekoliko domaćinstava.
Nevreme je pričinilo štetu i na putnoj infrastrukturi, naročito u Ovčar Banji.
foto: Ozonpress
Slična situacija je ina Ljubić keju gde opet, poslednjih godina prilikom svake kiše iz šahte izlazi mlaz iz kanalizacije, kažu meštani i dodaju da ih vozila raznose.
Aktuelna lokalna vlast u Čačku, uprkos zahtevima građana, ne preduzima ništa na uređenju vodotokova, propusnih kanala i sve ostale komunalne infrastrukture kojom bi se uredila zaštita građana i njihove imovine od poplava.
Zbog obilnih padavina, Zapadna Morava se izlila iz korita i ugrožena su brojna sela od Trnave do Goričana, kaže načelnik čačanskog Štaba za vanredne situacije Bratislav Zečević.
Prema njegovim rečima i Čemernica je u blagom porastu, kao i Morava. Kako kaže preventivno su pidignute brane za odbranu od poplava.
One moraju da stoje, a dobili smo i naredbu od ‘Srbijavoda’. Paniku ne treba stvarati. Pojedine kuće su odsečene zbog urušenih mostova u MZ Premeća i Petnica. Trenutno radimo na uklanjanju mostova iz rečnih korita kako ne bi došlo do plavljenja. Ekipe Crvenog krsta dostavljaju pakete ugroženima. Meštani Mesne zajednice Katrga i Loznica su se organizovali u pomoći poplavljenima – kaže Zečević.
Održavanje infrastrukture je problem koji već dugo traje, te su građani u strahu da vlast ne ume da ga reši.
Svake druge godine imamo velike štete na zasadima od poplave, za koju nismo dobili nikakvu odštetu. Niko od nadležnih se nije pojavio da vidi štetu na licu mesta kao i prethodnih godina. Srdačan pozdrav, Jasmina i Miloš Zarić.
Naš reporter našao se na keju pored Zapadne Morave i pokušao je da proveri tvrdnje gradskih čelnika da je uloženo skoro jednu i po milijardu dinara u zaštitu od poplava ali i tvrdnje meštana Ljubić keja da to nije rešilo sve probleme.
U pitanju je kanal za navodnjavanje koji kreće nekih pet kilometara od Parmenaca i vodi do Čačka. Jedan deo tog kanala je urađen i tu je država uložila oko 700 miliona dinara, dok njegov drugi deo koji prolazi kroz naselje je pun korova i smeća, raznoraznog otpada.
Šta je potrebno da se uradi da se ovaj deo Čačka zaštiti od poplava? Odgovor na ovo pitanje dao je Aleksandar Sretenovič iz Udruženja „Poplavljeni“ iz Čačka.
Činjenica je da je gradonačelnik Čačka Milun Todorović koji je izabran da vodi ovaj grad doneo neka sredstva iz Republike i uložena su ta sredstva u rekonstrukciju kanala koji prolazi kroz sela, od Parmenca pa sve do Keja. Ono što nije urađeno, a što nama jedino garantuje bezbednost je ta crpna stanica čiju su izgradnju čelnici grada najavljivali i stavljali je u budžet grada, ali je do sada nisu izgradili. Svake godine taj novac je preusmeravan u neke druge svrhe. Ono što znamo je da je izdata građevinska dozvola, da je izabran izvođač radova. Podsetiću da je 2016. godine, tadašnja ministartka Snežana Bošković takođe najavila izgradnju crpne stanice, da je izdata građevinska dozvola i izabran izvođač radova pa se do danas ništa nije uradilo – rekao je Sretenović.
Kada se izgradi ta crpna stanica, ona će rešiti najvećii problem, a to je voda iz potoka Moravca koji ne može da se uliva u Zapadnu Moravu kada je veliki nivo vode pa se vraća i plavi Kej.
foto: Levačka ulica u Kragujevcu
Kada je u pitanju kanal kroz samo naselje na Keju, čelnici grada rekli su da su ove godine izdvojili 15 miliona dinara za linijski park, ali od toga ništa nije urađeno niti je prezentovano idejno rešenje.
Mi pozdravljamo da se preko kanala napravi park, šetalište čije smo idejno rešenje prezentovali još 2016. godine, kojim smo predvideli da to postane šetalište sa biciklističkom stazom, klupicam. Ovo može biti najlepši deo grada, ali još uvek ne znamo šta je plan grada, da li će kanal zaceviti ili ostaviti jedan deo otvoren – rekao je Sretenović, podsetivši da je pričinjena šteta nakon poplava iznosila preko 17 miliona evra.
(slika20)
Načelnik Odeljenja u Upravi za vatrogasno-spasilačke jedinice Sektora MUP-a za vanredne situacije Nedeljko Gagić izjavio je da je najkritičnije na teritoriji Čačka, gde je voda ušla u preko 200 objekata zbog nemogućnosti da kišna kanalizacija primi svu količinu vode.
Pod vodom se ponovo našlo naselje Trbušani, dok je u gradu kritično u MZ Park, Prvomajskoj ulici, naseljima Jezdina, Trnava. Potopljeno je i preko 20 automobila. Sve jedinice civilne zaštite su na terenu, kao i sva javna preduzeća. Uvedena je vanredna situacija kako bi se sva sredstva usmerila u saniranje poplava.
Ministarstvo unutrašnjih poslova još jednom apeluje na sve građane da se ne kreću po poplavljenim područjima, uz obale reka i po nasipima i da prate prognoze RHMZ-a. Ukoliko postoji opasnost da im voda uđe u kuće treba da na ulazu postave džakove sa peskom, da isključe struju u objektu i da se popnu na više etaže objekta, kao i da obavezno obaveste vatrogasno-spasilačku jedinicu na telefon 193 ili policiju na telefon 192 – poručio je Gagić.
foto: Ozonpress
Dušica Petrović iz Vranića rekla je da je porodična kuća njenih roditelja popljavljena 4. put od 2014. godine i dodala da iako su sužbe odmah to veče radile na prokopavanju propusta za vodu, bilo je kasno.
Nikog od nadležnih nema da se zapita kako je mojim roditeljima kojima je tokom poplave mogla da zatreba Hitna pomoć, a koja ne bi mogla da pridje i koji su sad danima bez vode jer im je bunar poplavljen i verovatno zagadjen seoskom kanalizacijom. Naravno još niko se nije udostojio da te ljude obidje i pokuša da pomogne – napisala je Dušica Petrović u mejlu koji nam je poslala.
Bujanovac
Bedemi koji su postavljeni na Južnoj Moravi i Trnovačkoj reci doprinele su da od polovine 70-ih godina Opštinu Bujanovac ne pogađaju katastrofalne poplave. Ipak, dešava se da domaćinstva u Bujanovačkoj Banji i Novom Naselju kod Bujanovca periodično budu poplavljena, ali ne zbog izlivanja reka nego zbog močvarnog zemljišta na kojem se nalaze.
Ove godine poplave su mimoišle meštane Bujanovačke Banje, što nije bio slučaj u januaru 2021. godine. Najkritičnije tačke po pitanju poplava bile su i u selu Končulj, Rakovcu i Novom Naselju.
Zbog izlivanja Binačke Morave put prema Končulju i administrativnoj granici sa KiM, put je bio jneprohodan, te kako su sami priznali u opštinskom Štabu za vanredne situacije, bili su nemoćni da urade bilo šta do povlačenja reke. Tada je proglašena vanredna situacija od poplava u celoj Opštini Bujanovac, ali plan odbrane nije bio preciziran.
Šteta na privatnim stambenim objektima koju su prouzrokovale poplave u januaru 2021. godine procenjena je na 3,8 miliona dinara. Meštani koji su prijavili štetu na svojim domaćinstvima dobili su nadoknadu u maksimalnom iznosu od 120.000 dinara, koliko je propisano za oštećenja Prve kategorije, a bilo je 146 prijava.
Po izveštaju Odeljenja za investicije i razvoj, za saniranje štete u infrastrukturi bilo je potrebno 36,6 miliona dinara.
U decembru 2021. godine Novo naselje i selo Oslare kod Bujanovca ponovo su bili pod vodom nakon obilnih padavina, dok Bujanovačkoj Banji nije pretila opasnost od poplava, jer je na zahtev meštana u Bujanovačkoj Banji ranije očišćen kanal, koji je bio glavni uzročnik poplava.
Čišćenje i samoinicijativno pregrađivanje kanala, međutim, ne garantuje sigurnost od mogućih poplava. Na pitanje da li, uprkos svemu, i dalje strahuju od poplava, meštani Bujanovačke Banje pričali su da je strah uvek prisutan, jer problem nije trajno rešen.
*Potreba građana južno od Beograda je da imaju svoju nacionalnu mrežu. Ovaj tekst nastao je u okviru te inicijative koju čine medijske kuće Južne vesti, Ozonpress, Glas Šumadije i Bujanovačke.
Autor: Južne vesti, Ozonpress, Glas Šumadije, Bujanovačke
Naslovna fotografija: Lazar Novaković, Glas Šumadije
