Potpredsednik Narodne stranke, Zdravko Ponoš, izjavio je da niko ne može da ostvaruje profit na račun zdravlja građana Srbije i da bi o iskopavanju litijuma u Srbiji trebalo razmišljati kada taj proces bude uspešan u državama poput Nemačke, koja ima veće rezerve litijuma od Srbije.
- Kada tamo bude mogao da se iskopava litijum i ako to njima ne bude smetalo, onda će biti vreme da o tome razmislimo i mi u Srbiji. Ako se neko nameračio da baš sada iskopava litijum u Srbiji, a poznato je da ga ovde nema najviše, onda se postavlja pitanje da li je to možda zbog toga što je u vlast u Srbiji najsklonija korupciji, rekao je Ponoš Radio-televiziji Vojvodine.
Ponoš je dodao i da „Rio Tinto, niti bilo koja kompanija koja se sada bavi time u Evropi, nije u stanju da iskopava litijum na zdravstveno bezbedan način. To mogu da rade u Južnoj Americi na mestima na kojima nema žive duše, nema ni životinja, i ruda se površinski skida, a u Evropi to ne može. Zaglavili su se u Portugalu“.
Ponoš je naveo da je pristup metalima poput litijuma svetski osetljivo pitanje za koje su zainteresovani ekonomski najmoćniji.
- Naš stav je jasan – ne Rio Tintu, ali niko ne bi trebalo da pomisli da se iskopavanju litijuma protivimo kao što su nekad bili protiv izgradnje pruga zbog bojazni da će to uništiti njive. Kako ćemo praviti puteve ako nemamo kamenolome, upitao je Ponoš.
Upitan o ekološkom aktivisti Aleksandru Jovanoviću, zvanom Ćuta, Ponoš je odgovorio da je u redu to što radi Jovanović, ali da nije dobro to što on „prodaje mudrost sa visine da su političke partije krš, dok se on bavi temama od nacionalnog značaja, a do juče je bio u SNS-u“.
Povodom presude na doživotnu kaznu zatvora bivšem komandantu Vojske Republike Srpske pred Haškim tribunalom, Ponoš je rekao da ta presuda nije neočekivana i da je „Mladiću presuđeno kada je optužen“.
- Postavlja se, međutim, pitanje da li je haški sud odigrao ulogu pronalaženja i kažnjavanja krivca i da li ima pouku za one koji bi se možda drznuli da počine slične zločine i da doprinese pomirenju. Prve dve stvari su za diskusiju, a za treću je izvesno da nije učinjen doprinos. Postoji za to niz razloga, jer je između ostalog od tih događaja prošlo 25 godina. Zamislite da je suđenje u Nirnbergu završavano 1971. godine“, rekao je Ponoš.
Na konstataciju da bi neki rekli da je to zato što je „Beograd skrivao Mladića“, Ponoš je odgovorio: „Teško da je to bilo samo zbog skrivanja Rata Mladića, malo tu ima i pobedničke pravde i drugih stvari“, i dodao da on ne misli da oni koji su u ime Srba počinili zločine ne bi trebalo da odgovaraju.