Poluljubavna priča u diplomatskim poluintrigama – „Odisej u kavezu” roman Aleksandra Vasovića

Ako tražili roman za godišnji odmor možda je knjiga Aleksandra Vasovića „Odisej u kavezu” baš prava stvar za vas. Na prvi pogled putopisno štivo o boravku u Iraku u sebi sadrži i ljubavnu priču, večnu tajnu pustinjskog peska, ali i poput nekog „lajt” detektivskog romana zakulisne „igre prestola” u, vazda svim bojama prefarbanim, diplomatskim krugovima.

Osnova priče je autorov odlazak u Irak, u koji on stiže kao pratnja svog oca koji je posle dugogodišnje karijere na čelu „Zastave” i našeg grada postao ambasador u Bagdadu. Paradoks je da pisac u tamo dolazi u jesen 1999. godine odmah posle NATO bombardovanja naše a neposredno pred istu (samo mnogo suroviju) intervenciju Alijanse.

Ta atmosfera i oseća u romanu iako se Vasović trudi, po svojim rečima da piše „kao što impresionisti slikaju” – na blic, brzo, „u slikama” i bez preteranog „ulaženja” u karaktere svojih likova.

I u ovoj knjizi (karakteristično i za ostala njegova dela) on mahom ne menja prava imena ličnosti o kojima piše. Čitalac „Odiseja u kavezu” ima prilike da se podseti ljudi iz prethodnih garnitura koje defiluju kroz našu ambasadu u Iraku: poput Živka Šoklovačkog, Olivera Potežice, ondašnje radikalke (ali i danas bolno aktuelne Maje Gojković)… koji u njegovoj knjizi dele sudbinu barabar sa lokalno-zavičajnim likovima i facama iz Kragujevca i Beograda ali i Bagdada. Neki od njih, izgubiće kasnije život prilikom američkog bombardovanja.

Okarakterisavši svoju bagdadsku avanturu kao „put u nepoznato” (daleku zemlju sa čijom kulturom i običajima do tada nije imao nikakvih kontakata) ali i svojevrsan beg od veze (u romanu nikada dovršene) Vasović sa fotoaparatom (što je onda bilo sumnjivo) šparta glavnim gradom Iraka.

Boravak u ambasadi trajaće znatno kraće nego što je predviđeno (i, koliko je ambasadorski mandat) i pošto je njegov otac, zbog koga se tamo i obreo, brzo pozvan „na konsultacije” (a, zna se šta to u diplomatiji znači) nazad u Srbiju, pisac kao posmatrač (može se reći i zalutao) se nalazi u svetu koji je do tada za njega bio nepoznanica. Bilo da je reč o arapskoj zemlji pod vlašću Sadama Huseina ili u diplomatskim krugovima u kojima svako, sa obaveznim osmehom, ipak igra svoju igru.

Na stranicama romana on opisuje pre svega Bagdad, u to vreme grad od šest i po milona ljudi (danas ima gotovo devet miliona), njegove gužve, bazare, antikvarnice, vrelinu (za nas nepojmljivu) u jesenje-zimskim mesecima, većiti pesak i palme. Pomalo komično deluju njegovi opisi časova engleskog jezika upriličeni za naše ljude u Iraku, jer se taj jezik u moderno doba, sem u srpskoj diplomatiji, već decenijama podrazumeva u tim krugovima. Podrazumevaju se i žurke, proslave, kokteli… (alkohol je jedan od stubova diplomatije i uveg ima u velikim količinama) i stalne posete brojnih delegacija „svih i svakoga” iz ondašnje SRJ ambasadi. On, kao čovek sa strane i bez pretvaranja boem opisuje u detalje te svakodnevne zabave plastičnim i slikovitim jezikom.

Obilazi „sukove” (bazare kože i tekstila), antikvarnice u kojima se nude artefakti (pra)drvene istorije Međurečja sa kič podvalama za alave strance i retke turiste.

Uzbudljivo je i njegovo obnavljanje šoferske veštine na ulicama Bagdada na kojima važi samo jedno pravilo – da nema pravila a glavni deo automobila je sirena.

Irak tog doba (koje je ipak, za nama) je zemlja suprotnosti, podela, od nacionalnih, verski, plemenskih, do političkih – za i protiv Sadama, ekstremno bogati i siromašni… i pisac u tim brojnim neistomišljenicima vidi veliku sličnost sa zemljom iz koje dolazi – našom. Takođe, Irak je tada i pod sankcijama kao i SRJ, pa se stanovništvo kao i kod nas legalno bavi švercom, najčešće nafte na u kojoj zemlja u koju je došao „bukvalno pliva”.

Zbog intriga opisanih u romanu (da ostavimo nešto i za čitoace) boravak u Iraku je kratko trajao ali avantura nije izostala kao ni njen romaneskni kraj u Vasovićevom „Odiseju u kavezu”. 

Ljubav kao slamka preživljavanja

„Surovo iskreno, bez preterivanja, bez tendencije ka savršenom – jednostavno i na momente sirovo, svesno izbegavajući rutinu savršene rečenice i ’ispeglanog’ stila, nazivajući stvari i događaje pravim imenima, Vasović nas uvodi u svet diplomatije razbijajući enigmu savršenosti, težeći sveopštem prirodnom haosu – predstavljajući svet i negovu refleksiju onakvom kakvi jesu.

Kao i Odisej u potrazi za svojom Penelopom, Vasović kroz avanturu nenadanog i iskrenog diplomatskog angažovanja hvata se za jedinu slamku preostalog preživljavanja – svog poštenja, dečije naivnosti i ljubavi prema svojoj neuhvatljivoj muzi – Iris… Ljubavi koja ga održava na površini brodolomne stvarnosti i čuva od razočarenja, neiskrenosti, lažnih prijatelja i proroka srebroljublja…”, napisao je, između ostalog, u recenziji dela Nikola Srećković Džoni.

Zbirke priča i pesama, romani

Drugi roman Aleksandra Vasovića „Odisej u kavezu” je njegova peta knjiga. Do sada je objavio: zbirke pripovedaka „Sedam kratkih priča” i „Najtopliji dan jednog leta”, zibrku pesama „Pogled sa trećeg sprata” i roman „Odlazak jednog doba, bitka za Iris…”. Izdavač „Odiseja u kavezu” je kragujevački Centar za razvoj slobodne misli. Knjiga se po ceni od 400 dinara može poručiti od samog autra preko mejl adrese: kgwasa66@gmail.com ili na Vasovićevoj fejsbuk stranici.