Uprskos majskim protestima, višednevnim blokadama saobraćajnica i pregovorima sa Ministarstvom poljoprivrede i Vladom Srbije, poljoprivrednici ovog novembra ponovo izlaze na ulice, jer njihovi zahtevi ni pet meseci kasnije – nisu ispunjeni.
Većinski sastav Ujedinjenih udruženja poljoprivrednika Srbije doneo je odluku da će protestovati 13. novembra, a skup je za teritoriju cele zemlje prijavljen Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Proteste će voditi udruženja koja su učestvovala na protestima održanim u maju, nakon čega je potpisan sporazum sa Vladom Srbije, a čije tačke do danas nisu ispunjene.
U predvodnike spadaju Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije, „Naše mleko“, Udruženje poljoprivrednih proizvođača Subotice, Spas i opstanak stočara Zapadne Srbije, Savez udruženja poljoprivrenika Banata, Proizvođači mleka Šumadije i Pomoravlja, Udruženje poljoprivrednika Aradac.
Ipak, iako su iz Inicijative saopštili da je udruženje STIG izbačeno zbog sastanka sa Ministarstvom 20. okrobra, navodeći da se dogovor sa njim ne može karakterisati kao dogovor sa sedam potpisnika sporazuma iz maja, Nedeljko Savić iz STIG-a kaže za naš list da ovo udruženje i dalje podržava zahteve poljoprivrednika, te će zato učestvovati u protestima.
„Nismo jedni protiv drugih, svi zahtevamo bolje stanje u poljoprivredi. Podržavamo proteste, i priključićemo se kada budu održani“, ističe Savić.
Što se tiče tačnog plana po pitanju blokade saobraćaja, poljoprivrednik Stojan Stankov iz Farkaždina kaže za Danas da će detalji biti poznati nakon sastanka, zakazanog za 10. novembar u 20 časova – kada istekne rok za odgovor Vlade i Ministarstva poljoprivrede.
Vojislav Malbaški iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata, takođe napominje da će se udruženja na ovom sastanku dogovoriti kako dalje da deluju, ali da od protesta neće odustati do daljnjeg.
„Svakako da idemo u protest do ispunjenja zahteva. Nadamo se razumevanju građana i trudićemo se da što manje da ih maltretiramo, jer su u istim problemima kao i mi – u borbi za egzistenciju“, poručuje Malbaški.
Što se tiče budžeta za 2024. godinu koji je nedavno usvojen u Skupštini, poljoprivrednici traže da subvencije po hektaru za biljnu proizvodnju budu 35.000 dinara, i to najkasnije do 31. marta. Takođe, traže da premija za mleko iznosi 19 dinara po litri i da subvencionisani krediti u toku cele naredne godine budu sa kamatom od jedan odsto kojim se mogu i refinansirati postojeći krediti, i na kraju zahtevaju brisanje poljoprivrednika iz kreditnog biroa.
Oni zahtevaju od nadležnih i da podsticaji za priplodne mlečne krave iznose 40.000 dinara po grlu, da jednokratna stimulacija za odgoj junica na prelasku u kategoriju priplodne krave bude 100.000 dinara, da se ukinu ograničenja od 19 grla goveda za konkurs nabavke opreme za stočarsku proizvodnju.
Uz navedeno, da stimulacija za odgoj tova junadi domaćih rasa bude 25.000 dinara po grlu, kao i rešavanje problematike dugova i nalaženje rešenja za izmenu Zakona PIO za poljoprivrednike.
Osim novčanih podsticaja, paori traže i sistemske mere i uspostavljanje robnog tržišta. Kako je sedam potpisnika navelo u odgovoru Vladi Srbije, poljoprivrednici traže zakonsko rešenje uređenja robne berze, po uzoru na berze u razvijenim evropskim državama.
Stava su da bi one obezbedile svim članovima da ravnopravno i pod jednakim uslobima iznose i prihvataju ponude za kupovinu i prodaju proizvoda.
Pored toga, ističu da je priotitet uvesti robni zapis i javna skladišta. Kako pojašnjavaju, robni zapis bi bio dokaz vlasništva nad količinom i kvalitetom uskladištenog poljoprivrednog proizvoda, ali i obaveze javnog skladišta da čuva i na zahtev imaoca robnog zapisa izvrši predaju poljoprivrednog proizvoda. Osim toga, prema njihovim rečima, mogao bi se iskoristiti u banci kao sredstvo obezbeđenja i na osnovu njega podići kredit, a njime bi se moglo i trgovati.
Taj robni zapis dobijao bi se od licenciranog skladištara od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, koji bi na taj način stekao status „javnog“ skladišta, ali samo terminološki. Na taj način, napominju, prepoznaje se ispunjenost minimalno propisanih uslova javnog skladišta, a skladištar dobija mogućnost da za uskladištenu robu izda ostaviocu robe, odnosno pomenuti robni zapis.
Podsećamo, predlogom budžeta za 2024. godinu duplirana su davanja po hektaru, sa 9.000 na 18.000 dinara, uvećane su subvencije za koze, jarčeve, ovce i ovnove sa 7.000 na 10.000 dinara, kao i subvencije po košnici sa 800 na 1.000 dinara.
Povećane su i subvencije za kvalitetne priplodne mlečne krave sa 25.000 na 40.000, premije za mleko sa 10 na 15, ali je ministarka Jelena Tanasković, prema njihovim zahtevima, obećala 19 dinara po litru.
„U predlogu su navedeni minimumi za isplatu pa je, što se mleka tiče, kao minimum koji država treba da isplati bilo 10 dinara, a sada je u zakonu 15 dinara a zapravo ćemo isplaćivati 19, jer ostavljamo prostor da ako bude novca isplatimo i više. Zato su predlogom zakona zapravo ograničene garantovane, minimalne vrednosti koje će država dati“, rekla je Tanasković uoči usvajanja budžeta.
Osim toga, obećano je da subvencije za krmače umesto 15.000 budu 18.000, za kokoške lakog tipa umesto 100 iznosiće 140 dinara, a za kokoške teškog tipa 100 dinara. Takođe, predloženo je povećanje obima i površine obradivog zemljišta koja će se od sledeće godine subvencionisati, sa 20 na 100 hektara.
Autor, Izvor: K. Bondžulić, Danas.rs