U doba svetske neizvesnosti zbog pandemije virusa korona, građani Hrvatske svedoče još jednoj – čekaju ih najneizvesniji parlamentarni izbori.
Na jubilarnim, desetim parlamentarnim izborima od sticanja nezavisnosti, glasačko pravo će u nedelju, 5. jula imati nešto manje od 3,9 miliona građana Hrvatske.
Na većinu od 151 poslaničkog mesta tradicionalno računaju najveće stranke – Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) i Socijaldemokratska partija (SDP), ali bi ove godine situacija mogla biti nešto komplikovanija za ove političke „igrače“.
„Bilo je dosad neizvesnih izbora, ali ovo su izbori na kojima će se videti može li se održati duopol koji su uspešno čuvali HDZ i SDP.
Ako pogledamo rezultate prethodnih izbora, procenat koji dobijaju ove dve stranke se smanjuje iz izbora u izbore i on sad iznosi oko 50 odsto – a nekad su imali i 70 odsto“, kaže za BBC na srpskom Dejan Jović, profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu.
- Šta je vratilo Zorana Milanovića na vlast u Hrvatskoj
- Vesna Pusić: „Zapadni Balkan je prava tema za Hrvatsku“
- Korona virus i nestabilne vlade u regionu
Takvu situaciju mogli bi da iskoriste „izazivači“ na oba kraja političkog spektra i aktivno se uključe u borbu za sastavljanje buduće vlade.
Od stranaka desnice, na ulazak u parlament računaju koalicija na čijem je čelu Domovinski pokret Miroslava Škore i Most Bože Petrova, dok su na na drugoj strani očekivanja visoka u koaliciji Možemo! koja okuplja levicu i zelene partije.
Izbori se održavaju u senci širenja virusa korona, a Hrvatska je u nedelji koja je prethodila glasanju beležila porast broja registrovanih slučajeva.
Parlamentarni izbori se, odlukom vladajućeg HDZ-a, održavaju nekoliko meseci pre redovnog termina.
Jedino izvesna – nestabilnost
Kada je početkom 2020. godine na predsedničkim izborima u Hrvatskoj pobedio kandidat SDP-a Zoran Milanović, mnogo toga je ukazivalo da će i parlamentarni izbori doneti sličan rezultat.
Ipak, svetska kriza zbog virusa korona promenila je sva pravila igre, pa se prognozirana prednost koalicije levog centra sada broji znatno manjim ciframa.
„Ako nakon ovih izbora uopšte bude formirana bilo kakva vlada, mislim da ona neće biti dugovečna“, kaže za BBC na srpskom nekadašnja premijerka Hrvatske Jadranka Kosor.
Nestabilnost će, prema očekivanjima politikologa Dejana Jovića, doći sa desne strane političkog spektra.
„Izazivači sa desnice ovoga puta su bolje organizovani nego ranije – pre su bili iscepkani na više lista i često nisu ni osvajali poslanička mesta.
Domovinski pokret i Most možda neće dobiti koliko Miroslav Škoro na predsedničkim izborima, ali bi im to moglo biti dovoljno da budu veto igrači.“
Jović kaže da će mnogo toga zavisiti od saradnje HDZ-a sa strankama desnice, među kojima su mnoge nastale upravo iz ove partije.
„Ako odbiju saradnju sa HDZ-om, to bi moglo dovesti do novih izbora i produžetka nestabilnosti.
Ulazak u koaliciju sa HDZ-om mogao bi da bude uslovljen izazovom dosadašnjoj politici Andreja Plenkovića, koji je stranku pomerao ka umerenijem desnom centru.“
Zbog svega toga, pregovori oko formiranja vlade mogli bi da budu komplikovani i dugotrajni, a u igru ulaze sve opcije – čak i novi izbori, pa i „velika koalicija“ SDP-a i HDZ-a koju Hrvatska do sada nije videla.
„Velika koalicija jeste mogućnost, ali ja mislim da je to poslednja mogućnost – velike stranke će sve učiniti da do nje ne dođe.
- Šta su Balkanu donele deklaracije i samiti EU
- Korona virus u Hrvatskoj: Zašto je Zagreb ovog Uskrsa postao „grad duhova“
- „Lijepa naša“ na Josipin način: Izvođenje himne podelilo Hrvatsku
Ona bi bila moguća pod uslovima da se dogodi teška i dugotrajna zdravstvena i ekonomska kriza“, smatra profesor Jović.
On deli mišljenje nekadašnje premijerke da postoji jedan scenario u kome je „velika koalicija“ moguća.
„Ako bi se posle par meseci išlo na još neke izbore, pošto će vlast svakako biti sklepana s brda s dola, tada bi ta koalicija bila mnogo izvesnija.
U slučaju drugog talasa virusa, potrebna je vlast koja će moći da donosi velike odluke i, ako takve vlade ne bude bilo, bićemo u jako teškoj situaciji – i ekonomskoj, i zdravstvenoj“, smatra Jadranka Kosor.
Ona, ipak, dodaje da je takva mogućnost ne raduje.
„To bi u potpunosti zdrobilo sve manje opcije, a vlast je vlast – postojanje ogromne većine u parlamentu dalo bi prostora za donošenje odluka na štetu demokratije.
I u najtežim uslovima zdravstvene i ekonomske krize, moramo se čuvati krize koja uništava demokratiju – ako se taj virus raširi, nama neće ostati ništa“, zaključuje Kosor.
Od prava žena do pandemije
Kampanja je vođena u neobičnim uslovima – bez velikih skupova, uz mnoštvo televizijskih nastupa, čak i, kod nas zaboravljenih, duela premijera Andreja Plenkovića i lidera opozicije Davora Bernardića.
Gotovo da je ostalo neprimećeno čak i prvo istorijsko predsedavanje Hrvatske institucijama Evropske unije.
„Preovladale su i neke neočekivane teme – u prvom delu kampanje, pažnju je dobila tema prava žena da samostalno odlučuju o abortusu.
U drugom delu, vratile su se teme korupcije, upravljanja državom, ali nije bilo preko potrebnih tema – kako napustiti strukturu ekonomije u potpunosti oslonjene na turizam, kako povećati međugeneracijsku solidarnost, nema diskusije o strukturnim promenama i zaokretu u ekonomiji“, kaže Jović.
Nekadašnja premijerka i članica HDZ-a kaže da je prisustvo virusa odredilo tok debate, pa i raspravu o tome ko je kriv za njegovo širenje u finišu kampanje.
„Kampanja je na početku ličila na uobičajenu, ali se sa rastom broja zaraženih pretvorila u imitaciju izbora u imitaciji života.“
Kosor kampanju ocenjuje i kao „dosadnu“, uz opasku da su je uglavnom vodili političari sa dugim stažom i starim idejama, osim pojave grupe novih aktera na levici.
Zaraženi – sa ili bez prava glasa
Prema odluci Državne izborne komisije, pravo glasa neće imati birači sa potvrđenim virusom korona.
Ipak, Ustavni sud je samo dva dana pre izbora doneo odluku prema kojoj svim građanima Hrvatske mora biti omogućeno biračko pravo – bez obzira na to da li su zaraženi.
„Izbori će moći da budu i osporavani zbog nekih uputstava izborne komisije i ljudi kojima nije omogućeno glasanje.
Sve to deluje protivustavno – građanima Republike Hrvatske mora biti omogućeno da izađu na birališta i glasaju“, smatra Jadranka Kosor.
Ovo pitanje postavile su i nevladine organizacije koje prate izborni proces.
Od nadležnih organa dobili su odgovor da se na taj način čuva zdravlje stanovništva.
Za ostale će važiti striktna pravila nošenja maski na glasačkim mestima, poštovanja fizičke distance i dezinfekcije ruku, kao i savet za nošenje svoje hemijske olovke.
Izborna komisija savetovala je građane da na dan izbora izmere temperaturu i da se obrate lekaru ukoliko je ona viša od 37,2 stepena.
Tradicionalna politička ponuda za srpsku zajednicu
Srpsku zajednicu u hrvatskom Saboru predstavljaju tri zagarantovana poslanika, a za mesta se bore Samostalna demokratska srpska stranka (SDSS) Milorada Pupovca, koja je do sada osvajala sve srpske mandate, i Demokratski savez Srba (DSS) Srđana Milakovića.
Osim mesta u parlamentu, SDSS je do sada imao mesto i u vladajućoj većini, ali politikolog Dejan Jović kaže da bi to moglo doći u pitanje zbog zahteva stranaka sa krajnje desnice.
„Desnica kritikuje HDZ zbog koalicije sa Pupovcem i najavljuju da oni nikad neće u koaliciju sa SDSS-om jer smatraju da je ta stranka naslednik partije koja nije želela nezavisnost Hrvatske i učestvovala je u ratu.
Desnica traži promenu izbornog zakona kojim bi se ili ukinula ili značajno smanjila prava poslanika manjina – da ne učestvuju u donošenju budžeta ili izboru vlade, a napada i nezavisne medije, posebno one koji dobijaju državnu pomoć kroz savete za civilno društvo ili nacionalne manjine.“
Ipak, pitanje odnosa prema nacionalnim manjinama nije bilo među ključnim temama u kampanji.
Izdvojio se jedino Vukovar, čiji je gradonačelnik Ivan Penava napustio HDZ i prešao u Domovinski pokret.
„Postojao je određeni broj incidenata u Vukovaru koji trenutno nije pod kontrolom ni HDZ-a, ni SDP-a, ni SDSS-a.
Gradonačelnik najavljuje da je njegov cilj potpuna kontrola nad popisom stanovništva koji je važan zbog pitanja korišćenja ćirilice, a to bi mogao biti samo uvod u tenzije koje mogu uslediti u periodu između izbora i popisa naredne godine“, smatra profesor Jović.
Za razliku od tri srpska mesta u Saboru, za po jedno mesto italijanske i mađarske manjine nema neizvesnosti – prijavio se samo po jedan kandidat, kome će biti dovoljan i jedan glas za izbor.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk