Političke kampanje, ili kako su neki Kragujevčani donirali i 900 hiljada dinara SPS-u

Svi su jednaki, samo su neki jednakiji od drugih. Ovo bi mogla da bude parola političkog finansiranja u Kragujevcu, ali zašto da ne i u Srbiji.

No, držimo se lokala za potrebe ovo teksta.

Nakon izbora iz juna prošle godine, Kragujevac je dobio novog gradonačelnika, iz redova iste stranke doduše što baš i nije bila uobičajena praksa za vladajuću partiju (u globalu gledano), ali zašto da ne i to.

U koaliciju sa novim gradonačelnikom tada su ušle gotovo sve stranke i gotovo svi odbornici. Tačnije, u opoziciji je ostalo 10 odbornika Skupštine grada Kragujevca.

Neki su bili iznenađeni, a neki i ne baš, ali se prašina nakon nekoliko dana šuškanja ipak slegla.

Kako se glasalo, bilo je poznato odmah nakon izbora, ali kako se novčano podržavalo i kako su se partije finansijski izborile sa izborima, poznato je tek od nedavno. Odnosno, objavljivanjem Izveštaja o kontroli troškova izborne kampanje za 2020. godinu, koju je na svom sajtu objavila Agencija za sprečavanje korupcije (ASK).

Ono što je specifično u odnosu na prethodne izveštaje ove Agencije, jeste da je izveštaj „tanji“ za čitavih 50 strana, jer jedan, nemali broj stranaka nije dostavio svoje izveštaje. Odnosno, stranke nisu napismeno pokazale kako su trošile novac, ali ni ko su sve bili njihovi donatori za Izbore 2020.

Šta smo sve mogli da saznamo iz Izveštaja (od onoga što je bilo dostupno)

Agencija za sprečavanje korupcije je, pored činjenice da veliki broj političkih subjekata nije podneo izveštaje o troškovima izborne kampanje na vreme (za šta su podneti zahtevi za pokretanje prekršajnih postupaka), pronašla i da:

• U pojedinim slučajevima politički subjekti nisu otvorili poseban račun za finansiranje troškova izborne kampanje, za plaćanje troškova izborne kampanje koristili su sredstva za redovan rad, na svom sajtu nisu objavili priloge fizičkih lica koji je premašio iznos jedne prosečne mesečne zarade. U slučajevima gde je nesporno utvrđena povreda Zakona, Agencija je protiv političkih subjekta i odgovornih lica podnosila zahteve za pokretanje prekršajnog postupka nadležnom prekršajnom sudu, na osnovu kojih je doneto četiri osuđujuće presude, koje nisu postale pravnosnažne, i to dve presude za političke stranke i odgovorna lica u političkoj stranci, i dve presude za grupe građana, odnosno odgovorno lice u grupi građana.

Kada je konkretno o Kragujevcu reč

Prema Izveštaju o kontroli troškova izborne kampanje za 2020. godinu, Agencije za sprečavanje korupcije, od 14 prijavljenih lista, nepravilnost je uočena kod dve izborne liste.

Kod izborne liste “Veroljub Verko Stevanović – Svi na ovu stranu”:

• U postupku kontrole izveštaja o troškovima izborne kampanje utvrđena je nepravilnosti koja se odnosi na neiskazivanje podatka o izbornom jemstvu, zbog čega je Agencija podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka nadležnom sudu.

U komentaru za Glas Šumadije, advokat Zlatko Milić je rekao da je najverovatnije reč o propustu koji je ova izborna lista načinila prilikom dostavljanja Izveštaja Agenciji.

• Zdrava Srbija je podnela Izveštaj Agenciji za sprečavanje korupcije i sigurno je plaćeno jemstvo. To je više administrativna greška, ne može da se preda lista dok se ne položi izborno jemstvo. Verovatno je to u pitanju, ne ulazim u detalje, ali verovatno je neko napravio propust, rekao je Milić

Druga izborna lista kod koje je ASK pronašla nepravilnosti, jeste izborne lista “Pokret 300 Kragujevčana i Pokret volim svoje selo” – Dušan Zeka Aleksić:

• U postupku kontrole izveštaja o troškovima izborne kampanje utvrđene su nepravilnosti koje se odnose na neiskazivanje troška izborne kampanje ( nenovčani prilog u iznosu od 50.000,00 dinara ). Takođe je utvrđeno da politički subjekat na svom veb sajtu nije objavio priloge fizičkih lica koji premašuju iznos jedne prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji. Pred Agencijom je u toku postupak provere činjeničnog stanja radi utvrđivanja eventualnih povreda Zakona.

Na pitanje Glasa Šumadije da prokomentariše nepravilnosti koje su u prvoj godini kandidovanja pronađene na listi 300 Kragujevčana, nosilac liste Dušan Zeka Aleksić odgovara:

• Pretpostavljam da je problem u tome što u ugovoru o donaciji firme koja nam je ustupila led ekran, ne piše tačna vrednost donacije. U izveštaju (koji je 300 Kragujevčana dostavilo ASK) je navedeno da je vrednost oko 50.000 dinara i verovatno tu vrednost proveravaju, ali ona je zaista tolika. Što se druge stavke tiče, sve donacije fizičkih lica su prijavljene agenciji kroz Izveštaj. Ukupan iznos donacija od strane fizičkih lica je 271.000 dinara. Ni jedna donacija nije ni blizu zakonskog maksimuma od 20 prosečnih mesečnih zarada. Najveća novčana donacija je bila 75.000 dinara i to je donirao jedan od osnivača grupe građana. Ako je trebalo tog donatora objaviti na sajtu, napravili smo propust. Svakako je agenciji prijavljen pa je „prekršaj“ trivijalan, kazao je Aleksić

On je istakao i da je njihova greška isključivo posledica neznanja i neiskustva i dodao: “Biće bolje drugi put“.

Popred pronađenih neprailonosti kod pomenutih izbornih lista, u Izveštaju Agencije stoji i da tri izborne liste iz Kragujevca, ni dan danas nisu poslale izveštaje o finansijskim troškovima tokom izborne kampanje. Pretragom registra, nismo uspeli da pronađemo Izveštaj liste čiji su odbornici danas na vlasti, u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom. I to liste “Slađan Rakić – Alternativa – Kragujevačka inicijativa i Nova snaga – Eko park”.

30 dana za Izveštaje Agenciji

Svi politički subjekti koji su imali proglašene izborne liste na izborima održanim 2020. godine imali su obavezu da u roku od 30 dana od dana objavljivanja konačnih rezultata, podnesu Agenciji za sprečavanje korupcije, izveštaj o troškovima izborne kampanje koji sadrži podatke o poreklu, visini i strukturi prikupljenih i utrošenih sredstava iz javnih i privatnih izvora. ( Član 29. Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti )

Politički analitičar, Đorđe Belamarić podseća da svi politički akteri koji učestvuju na izborima od države dobiju nemali iznos ( reč je o milionima dinara ) za vođenje kampanje, te da država to mora da kontroliše.

• Nije mi jasno kako onda neka politička partija ne uradi završni Izveštaj, odnosno kako Agencija za sprečavanje korupcije, nema pristup tome da vidi kako je trošen novac i na šta je trošen novac? Na izborima u CG, u Hrvatskoj, u Albaniji, bukvalno dva, tri dana pred izbore se objavljuje preliminarni izveštaj, gde svi mediji imaju uvid koja je partija koliko potrošila para do tog trenutka. Naravno tu nisu svi troškovi, jer mnoga plaćanja idu posle završenih izbora, ali tu se tačno zna i koliko je para ušlo na račun i koliko je izašlo. To je u isto vreme i neki izveštaj o troškovima unutar kampanje. Ja ne mogu da razumem kako je moguće da neka partija učestvuje na izborima u Srbiji, a da posle toga ne uradi zanršni, rekao je Belamarić.

On naglašava i da to ipak nije prvi put da se tako nešto dešava.

• Mislim da je to bila 2014. godina, G17 je učestvovao na izborima, napravili su ogromne račune… Njihova kampanja je koštala poprilično mnogo i onda, pošto nisu prešli cenzus, oni su jednostavno ugasili strnaku, a dugovi su ostali. Da l’ su oni tada podneli izveštaje o troškovima, ne verujem. Znači to je nekako kod nas tolerisano od strane institucija da se tako nešto desi. A što je u demokratskim zemljama to potpuno nemoguće, istakao je Belamarić

Ono što posebno upada u oči jeste i činjenica da gotovo punih godinu dana nakon održanih izbora mi i dalje ne znam na koji način, kojim sredstvima i ko je sve finansirao učesnike na kragujevačkim izborima.

Oni izveštaji u koje smo imali uvid, iako ne pokazuju otvorene povrede zakona, onosno protivzakonske radnje, imaju, blago rečeno, puno sivih zona.

Šta to znači?

To znači da je stvorena neravnopravnost između političkih subjekata, učesnika izbora. Iliti prevedeno na orvelovski, Svi su jednaki, samo su neki jednakiji od drugih.

Prema Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, privatni izvori finansiranja mogu biti članarina, prilog, nasledstvo, legat, prihod od imovine i zaduživanje kod banaka i drugih finansijskih organizacija u Republici Srbiji.

S obzirom na to da, kao što smo već napomenuli i dan danas nije moguć uvid u izveštaje svih učesnika izbora, pozabavićemo se onim najinteresantnijim, koji su svoje izveštaje dostavili. I to isključivo gledano sa stanovišta lokala.

Naprednjacima ne odustaju od „proverenih“ 40 hiljada

Kada se pogleda Izveštaj o finansiskim aktivnostima Srpske napredne stranke, ono što pada u oči jestu članarine. Naprednjaci sami za sebe vole da kažu da su najmnogoljudnija stranka u istoriji višestranačja Srbije. Prema tekstu portala Nova.rs iz septembra 2020. SNS je imao oko 750.000 članova. Ipak od tolikog ljudstva Naprednjaci, žargonski rečeno, ne vide ni dinar. U odeljku Izveštaja u kome se navode prihodi od članarina, stoji 0,00 dinara.

S druge strane, prostorije kragujevačkih Naprednjaka, najveći su trošak za Naprednjake. Godišnje za njih, bez komunalija, stranka izdvaja 3.806.355,30 dianara, što je više nego za novosadske i novobeogradske prostorije zajedno.

Kada je reč o donacijama fizičkih lica, svega 11 Kragujevčana doniralo je sredstva za izbornu kampanju vladajuće partije na lokalu. Kada kažemo „svega“, mislimo spram donacija koje su dolazile iz drugih mesta. Ono što je pak karakteristično za donacije od strane fizičkih lica kada je SNS u pitanju, jeste da su gotovo sve identične, ondnosno iznose 40.000 dinara.

Ovo je praksa koju SNS primenjuje od izbora 2012. godine. Svojevremeno je i Insajder pisao o tome, a novinarka i glavna i odgovorna urednica Insajdera, Brankica Stanković je u intervjuu sa predsednikom stranke Aleksandrom Vučićem, od 1. novembra 2017. godine, navela da je 6.940 građana (tada) dalo identičnu donaciju od 40 hiljada dinara Srpskoj naprednoj stranci. Vučić je to objasnio tvrdnjom da je 40 hiljada limit za priloge građana.

Ipak, Zakon ne poznaje takvo ograničenje. Tačnije, granica za donacije je mnogo veća. U Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti ( član 10. ), stoji:

• Maksimalna vrednost davanja na godišnjem nivou, koje jedno fizičko lice može dati političkim subjektima za redovan rad, iznosi najviše 20 prosečnih mesečnih zarada. Maksimalna vrednost davanja na godišnjem nivou, koje jedno pravno lice može dati političkim subjektima za redovan rad, iznosi najviše 200 prosečnih mesečnih zarada.

• Davanje čija je vrednost na godišnjem nivou veća od jedne prosečne mesečne zarade javno se objavljuje. Politički subjekat je dužan da davanje iz stava 3. ovog člana objavi na svom veb-sajtu u roku od osam dana od dana kada je vrednost davanja premašila iznos jedne prosečne mesečne zarade.

Tada ( novembra 2017. ) je otkriveno i da su pojedini donatori korisnici socijalne pomoći. Aleksandar Vučić to nije demantovao, već objasnio rečima:

• Sedimo nas dvoje, i bude tu i neki treći čovek. Ja ne znam da li je to tako, al’ pretpostavljam – ja kažem: ‘a ja hoću da dam 800 evra, ali ja ne mogu da dam 800 evra, dozvoljeno je to (40.000 dinara). Evo ti, izvoli novac, molim te, plati za našu stranku.

Tužilaštvo tada nije reagovalo, a kako se finansiranje Srpske napredne stranke ponavlja iz godine u godinu, ne bi bilo zgoreg podsetiti Tužilaštvo na član 38. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koji kaže:

• Ko daje, odnosno u ime i za račun političkog subjekta pribavi sredstva za finansiranje političkog subjekta protivno odredbama ovog zakona u nameri da prikrije izvor finansiranja ili iznos prikupljenih sredstava političkog subjekta, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

• Ako su izvršenjem dela iz stava 1. ovog člana data ili primljena sredstva u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

Politički analitičar, Đorđe Belamarić podseća da je potpuno uobičajeno da fizička lica, odnosno pojedinici, doniraju iznose koji su im dozvoljeni po Zakoni o finasiranju političkih partija, i da to nije slučaj samo kod nas, nego svim demokratskim zemljama.

• Imate situacije i primere gde pojedinci doniraju i milionske iznose u evrima ili dolarima ili funtam, političkim partijama, tako da je to sasvim uobičajeno. S druge strane kod nas ne postoji takva vrsta kulture doniranja političkim strankama, posebno ne od starane fizičkih lica. Tako da ti primeri pokazuju da je to neka vrsta, hajde da kažemo, ubacivanja politčki nelagalnog novca u izborne kampanje, odnosno u političke partije tako da one mogu da finansiraju svoje kampanje. To je nekako i uobičajena stvar, zaključuje Belamarić.

Za SPS milioni od čitavih porodica?

Kada govorimo o koalicionim partnerima SNS-a, ne možemo a da ne pomenemo Socijalističku partiju Srbije. Finansijski izveštaj SPS-a je, u krajnju ruku interesantan.

Ono što prvo pada u oči u slučaju socijalista, jesu donacije fizičkih lica, koje iz Kragujevca, izuzev dva slučaja, nisu ispod 800.000 dinara. Takođe, donatori su često iz istog mesta, sa istim prezimenom. U jednom slučaju imamo čak četvoro ljudi koji su iz Kragujevca koji se isto prezivaju, a koji su, svako ponaosob uplatili po 900 hiljada dinara Socijalističkoj partiji Srbije.

Drugi takav primer je porodica iz Knića. Tačnije dva rođaka, od kojih je jedan oženjen Kraguječankom, ( te se i njena donacija vodi na Kragujevac ), a koji su zajedno sa svojim ženama donirali ukupno 3.630.000 dinara. Jedan od rođaka radi u spasilačkoj jedinici, pa ostaje pitanje kako neko ko radi u javnoj službi, može da priušti sebi da i on i supruga doniraju po 900.000 dinara političkoj partiji?

Ove donacij, iako nisu nelegalne ( jer ne premašuju cifru od 20 prosečnih plata godišnje ), upitne jesu. Radi se o velikim iznosima po pojedincu, dok su u nekim slučajevima u pitanju i cele porodice, od kojih, za pojedine možemo postaviti pitanje da li su situirani dovoljno da bi mogli bez problema da izdvoje iznose od gotovo dva miliona za donaciju političkim partijama? S toga je i glavno pitanje da li su, kao i u slučaju SNS-a, iznosi možda “ustupljeni” na uplatu drugim licima?

Ove uplate bi, sada, mogle da se provere, zahvaljujući novom Zakon o utvrđivanju porekla imovine. Moglo bi da se proveri da li pojedinac ili porodice imaju prihode koji bi mogli da obezbede donaciju od 800 ili 900 hiljada dinara nekoj političkoj partiji, tvrdi Belamarić.

• Pitanje je sada i koliko se taj zakon sprovodi i primenjuje, ali mislim da bi to bilo sasvim u redu da Država po službenoj dužnosti proveri donacije koje fizička lica i privatna lica doniraju političkim strankama. I onda, da se na taj način vidi da li je to zakonita donacija ili nezakonita donacija. Jer znate šta se dešava? Dešava se da partija ima, mi to zovemo u kampanjama “crni novac“… Partija ima taj „crni novac“ i onda da tako ljudima da uplate to na račun partije kao donaciju u kampanji i na taj način taj novac postane legalan i može da se koristi u kampanji, kaže Belamarić.

Suma sumarum je – Ko ima, taj će i naći način da potreban novac prevede u legalne tokove. A kada nema ko da kontroliše ili u ovom slučaju da primeni zakone, onda je potrebno samo malo dovitljivosti kako da stvari ne budu baš potpuno “providne”.

I moža lokalni politički igrači nisu dorasli državnim po pitanju količine novca kojom baratanja, ali ima i ona domaća – Čovek se uči dok je živ.

REAKCIJA SOCIJALISTA

Nakon objavljivanja teksta portala Glas Šumadije, reagovao je predsednik Gradskog odbora Socijalističke partije Srbije u Kragujevcu, Ivica Momčilović, koji je za naš portal izjavio da podaci objavljeni u tekstu nemaju veze sa kampanjom socijalista u ovo gradu.

Prema Momčilovićevim rečima, oni su za potrebe kampanje imali svega dve donacije od dva različita lica, jednu u iznosu od 82.000, drugu u iznosu od 100.000 dinara, što su u Izveštaju koji su poslali Agenciji za sprečavanje korupcije i naveli.

piše: Katarina Vasiljević Siročić

tekst korigovan: 31.05. u 23.25, dodata reakcija predsenika GO Socijalističke partije Srbije, Ivice Momčilovića