Polaganjem venaca i cveća kraj spomenika „Uspenje” u Kragujevcu je obeležena godišnjica bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije koje je počelo 24. marta 1999. godine i odata pošta Kragujevčanima koji su stradali tokom NATO agresije i oružanih sukoba od 1990. do 1999. godine na prostoru bivše Jugoslavije. Vence su položili predstavnici grada Kragujevca, Udruženje ratnih vojnih invalida i porodice poginulih Kragujevca i Srbije, Gradski odbor SUBNOR-a i SUBNOR-a Srbije, Udruženje boraca Šumadije, predstavnici političkih partija.
– Prošle su 22 godine od NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju i danas, posle toliko vremena teško je naći prave reči kojima možemo da opišemo strah, bes, mržnju, neizvesnost i sve ono što smo proživljavali neverovatnih 78 dana dok je NATO nemilosrdno vršio svoj pakleni plan nad Srbijom, kaže Miroslav Petrašinović, predsednik Skupštine grada. Braneći svoju zemlju i grad, 42 Kragujevčana je položilo svoje živote, neki kao vojnici, neki kao policajci a stradali su i civili. Sećanje na heroje koji su za odbranu naše zemlje dali ono što je čoveku najvrednije mora zauvek da traje. Kragujevac će negovati kulturu sećanja i na tim vrednostima graditi novu budućnost, poručio je Petrašinović.
Tokom bombardovanja izvršeno je 2.300 vazdušnih udara i gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO-a. U Kragujevcu se za signal za vazdušnu opasnost oglasio 218 puta. Grad i najbliža okolina bili su izloženi neposrednim dejstvima 20 puta.
Prvi projektili pali su 24. marta, oko 20,35 sati, kada je pogođena kasarna „Milan Blagojević”. Kragujevac je najviše stradao 9. i 12. aprila kada je pogođen Zavod „Crvena zastava”. Razoreni su pogoni Fabrike automobila, Energetike, deo Zastava kamiona, Kovačnice, Lakirnice, zgrada ERC – a i Alatnica. Pod vazdušnom opasnošću građani Kragujevca su bili ukupno 40 dana, 6 sati i 33 minuta.
Слава палима у ратовима од 1990-1999. Споменик њима у част је граду потребан јер су га крвљу заслужили али споменик сада изгледа полупано и треба да их је срамота да на такав споменик доносе венце. Могли су бар да поправе клупе и поставе летвице и закрпе тај бетон и то јадно куче које гледа венце без њушке годинама. Споменике страдалима треба изместити у Спомен Парк Шумарице јер је место на којем је овај подигнут сасвим погрешно. Ту се окупљају ноћу хулигани и испијају пиво (често остављајући конзерве на сам споменик) , комуналне милиције нигде нема чак ни у центру града и треба је укинути, кад нису могли да сачувају овај споменик у центру града. Споменик је неописиво ружан и депресиван! Верко и његов градски архитекта Поповић и градски вајар ( сви знају дајиугравирао своју слику у лилихип) су наружили сваки део јавне површине у граду, кад су донели одлуку да се споменици дижу по центру града ! Није било конкурса него мувања па и за споменике. Сваки град у његовом центру слави живот, само ми сећање на страдале гледамо сваког дана и то је депресивно за све грађане ! Која странка буде покренула иницијативу да се овај најружнији споменик у Србији по изгледу измеси у Шумарице, гласам за њих! Породицама страдалих ће бити лакше да хулигани више не пију и повраћају по именима њихових најближих и тако га скрнаве усред града !
NATO bombardovanje… Ja u uniformiu rovu gledam odbleske i detonacije u daljini… U isto vreme današnji predsednik i prethodni (Vučič i Toma) se useljavaju u stanove od preko 100 m2 koje su dobili od vlade Milošević-Šešelj. Ako me sećanje ne vara oni su dobili stanove za vreme bombardovanja. Dok su oni birkali nameštaj i kačili zavese obični Srbi su ginuli na Košarama. E to što pamćenja nemamo pa nas ista ekipa jaše, to je naš problem.