Pola godine posle „spektakularnog” hapšenja Dejana Gačića vlasnika azila za pse u Čumiću

Psi ispaštaju a još nije održano ni jedno ročište.

Jedna od vesti koja je obeležila prethodnu godinu, jeste hapšenje Dejana Gačića, vlasnika azila „Vučjak Šelter” u Čumiću, u noći između 17. i 18. juna. Spektakularnom privođenju prisustvovao je ni manje ni više nego ministar policije, Aleksandar Vulin. Hapšenje Gačića je tada izvršeno na osnovu optužbi Pokreta Levijatan o navodnom zlostavljanju, zanemarivanju i ubijanju životinja u pomenutom azilu.

Paralelno sa ovim dešavanjima za koje ga terete na sudu, društvene mreže su preplavile i optužbe da su azil i životinje samo paravan za prikupljanje stranih donacija koje on koristi u privatne svrhe, kao i da poseduje kuću sa bazenom, veliki broj stanova i automobila.
Ovaj događaj su propratili mediji, koji su bez ikakvih dokaza i konačnih procena stručnih lica, bombastičnim i tabloidnim naslovima predstavili Gačića kao monstruma osudivši ga i pre nego što je slučaj uopšte stigao do nadležnih organa.

Pojedini mediji su na taj način dali za pravo svima da uznemiravaju moju ženu i saradnike, kako na društvenim mrežama, tako i putem telefona, kaže on.

Takođe, Pokret Levijatan je na svom fejsbuk profilu objavio njegovu kućnu adresu i na taj način direktno ugrozio bezbednost njegove porodice.

Posle pola godine, kontaktirali smo Dejana Gačića kako bismo dobili informacije o stanju u azilu, kao i dokle se stiglo sa sudskim postupkom koji se vodi protiv njega, u kome se zvanično tereti za zanemarivanje i ubijanje životinja.

• Slučaj je preuzeo tužilac. Što se samog suđenja tiče, još uvek ga nije ni bilo. Tačnije, ročište je dva puta odloženo, a novo je zakazano za 1. februar, priča Gačić.
  

Na pitanje kako je ovaj događaj uticao na rad azila i kakve su posledice, on ističe da su posledice tragične.

• Pre svega azil je ostao bez određenog broja radnika. Spali smo na dva radnika po smeni. Ljudi se plaše da rade posle svega što se desilo, nakon onakvog hapšenja i upada u azil. A opet, sa druge strane, ni ja više ne znam kome mogu da verujem, obzirom da je do svega ovoga došlo tako što je naš radnik u saradnji sa Levijatanom namestio čitav slučaj. Pored toga, nakon privođenja nam je ugašena glavna platforma za donacije, koju ni do sada nismo uspeli da povratimo, priča Gačić za Glas Šumadije.
  

Takođe, čitav slučaj se odrazio na smanjenje broja volontera u azilu na čiji rad i pomoć su od osnivanja računali.
Bez obzira na posledice izazvane svim ovim dešavanjima, on napominje da psi nisu gladni i da ima dovoljno hrane za sve.

• Veći problem je nedostatak radne snage i to što nismo uspeli da obezbedimo stambene kontejnere i bokseve pre zime. U planu je bilo pet stambenih kontejnera i oko 40 bokseva za smeštaj pasa. I situacija sa pandemijom korone koja toliko traje odrazila se na naš rad, naglašava on, dodajući „da se jedino nije smanjio broj poziva za zbrinjavanje pasa, kojih je po nekoliko svakog dana”.
  

Naš sagovornik Dejan Gačić na kraju zaključuje da je priča sa azilom „Vučjak Šelter” mogla da ide u nekom pozitivnom pravcu, da su u pitanju stvarno bili interesi životinja, a ovako je samo unazađen njegov dugogodišnji rad i trud.

Takođe, ono što je njemu najvažnije, jeste da nije izgubio poverenje ljudi, od kojih i dalje svakodnevno dobija pozive u vezi napuštenih, bolesnih i povređenih životinja kojima je potrebna pomoć i da je upravo to dokaz da ljudi ipak znaju šta je prava istina kada je u pitanju rad azila i njegova ljubav prema životinjama.

I dok se svakodnevno susrećemo sa napuštenim, izgladnelim, napaćenim i bolesnim životinjama koje su prepuštene same sebi, kako na ulicama Kragujevca tako i ostalih gradova po Srbiji ovakvim problemama bi ozbiljnije trebalo da se pozabave lokalne samouprave. Ali, za sada samo entuzijasti i volonteri poput Dejana Gačića ne ostaju ravnodušni na njihovo svakodnevno stradanje.

Piše: Ljubica Mišić