Rebalans budžeta za 2018. godinu ne donosi ništa novo u odnosu na sam bužet za 2018. godinu, izuzev što prikazuje povećanu cifru od 5 miliona evra novog zaduživanja, kažu u Pokretu za naš grad.
Grad Kragujevac nema racionalnu politiku i to vlast pokazuje i ovim rebalansom budžeta, kaže Miloš Anđelković, šef odborničke grupe Pokreta za naš grad. U Pokretu kritikuju i odluku o kupovini objekta, na prostoru nekadašnjeg Zastavinog servisa, za izgradnju autobuske stanice.
- Grad Kragujevac ima svoje zemljište na kom može izgraditi novu stanicu, koja će znatno jeftinije koštati od kupovine i adaptacije prostora. Taj novac treba preusmeriti za rekonstrukciju dečijeg odmarališta na Kopaoniku, za rekonstrukciju zgrade Pionir i Šumadija i za sve one stvari koje tište građane Kragujevca u ovom trenutku. Umesto da investira u završetak objekta OTC Vodovod i rekonstrukciju zgrade koju je grad kupio od Kazimira Veljkovića u stečaju i da na taj način štedi novac građana, grad i javna komunalna preduzeća izdvajaju značajan iznos novca za zakup prostora, istakao je Miloš Anđelković.
O finansijskog krizi u Kragujevcu govori podatak da niko ne želi da se prihvati funkcije člana Gradskog veća za finansije i imovinu, ocenjuje šef odborničke grupe Pokreta za naš grad Miloš Anđelović:
-Pored svih pokušaja i najava gradske vlasti na prethodnoj sednici nije bilo predloga, a neće ga biti ni na ovoj, jer niko i nije želeo da se prihvati tog posla. Zato, danas imamo situaciju da ćemo sutra umesto člana Gradskog veća za finansije i imovinu birati člana Gradskog veća za „Pametan grad“. Uvođenje novog resora, člana Gradskog veća za „Pametan grad“ u gradu u kome je na ulicama sve rupa do rupe, gde ljudi nemaju kanalizaciju, nemaju vodovodnu liniju, gde ulična rasveta ne funkcioniše, gde od sledeće godine kreće naplata ogromnih kredita, pokazuje visok stepen neodgovornosti i neozbiljnosti ove vlasti, dodao je Anđelković.
Da u gradu ništa ne funkcioniše, pokazuje i činjenica da je Kragujevac je jedini grad u Srbiji, koji u izvršnoj vlasti nema lice zaduženo za finansije i imovinu, a konstantno se zadužuje, dugovanja su sve veća, ocenjuju u Pokretu za naš grad i postavljaju pitanje – kome se ostavljaju ove dugove, i ko će iste vraćati?
U PZG tvrde i da „gradska vlast planira da povuče i sredstva od EBRD u iznosu od blizu milijardu dinara“ što će sa novim zaduženjima dug prema poslovnim bankama povećati na preko pet milijardi dinara