„Uz brojne druge probleme jedan od najuočljivijih, a prisutan u svim mesnim zajednicama, jeste nedostatak mesta za odlaganje otpada, odnosno neadekvatno upravljanje otpadnom, pa dolazi do stvaranja divljih deponija. Pored toga što se širi neprijatan miris, toksične supstance otiču u podzemne vode, organski otpad se razlaže stvarajući se metan koji doprinosi nastanku požara, razlaganjem plastike nastaje mikroplastika koja takođe utiče na podzemne vode. Pravilnim odlaganjem smeća možemo drastično smanjiti njihove količine koje dospevaju do deponija, a samim tim i mogućnost pojave požara, ali i kontaminacije podzemnih voda toksičnim elementima i jedinjenjima“, ocenjuje diplomirani ekolog Marko Mirić, predsednik Odbora za ekologiju „Složno za Kragujevac“.
On dodaje da su individualne akcije važne i korisne, ali je mnogo veći prioritet uticati na donosioce odluka u gradu. Cilj je da se peko lokalnih pokreta i udruženja probudi ekološka svest i razvije ekološka pismenost građana Kragujevca, ali i probude „uspavani gradski komunalni inspektori“.
„Aktivizam na lokalu može biti mnogo učinkovitiji od onog na nacionalnom nivou, iako su prošlogidošnji masovni protesti u vezi sa iskopavanjem litijuma u dolini reke Jadar doneli kakve-takve promene. Takođe, veoma je važno da se gradske organizacije koje prate stanje životne sredine, njime kontinuirano i sistemski, ali pre svega preventivno bave jer će tako izgraditi poverenje lokalnog stanovništva“, ocenjuje Mirić.
On dodaje da se građani zainteresovani za učestvovanje u rešavanju ekoloških problema, ali često ne znaju kome da se obrate.
„Zato je uloga udruženja i pokreta, koji deluju na lokalu, krucijalna. Podrška građana, kao i izrada planova i strategija je jedna od ključnih delovanja takvih pokreta prilikom obraćanju nadležnih institucija grada. Manji i brzo rešivi problemi na lokalu su nešto čega se treba držati u ostvarivanju mnogobrojnih ekoloških problema gradjana“, smatra Mirić.
Ovo je vrlo pitka priča za građanstvo. Priča se o ekologiji i zaštiti životne sredine, a niko ne kaže kako to učiniti i koliko će koštati. Grad nema ni strategiju ni novac za rešavanje ekoloških problema, a opozicione stranke i pokreti pokušavaju da nekakvim demagoškim pričama prikupe nešto političkih poena. Nema potrebe da se ponovo pričaju već ispričane priče i da se kopira naprednjački, promašeni, pristup ovoj problematici. Potreban je novac i potrebni su projekti koji imaju smisla. Ako vlast nema ljude koji poznaju načine rešavanja ekoloških problema (deponovanje otpada, primarna selekcija, opasan otpad, dobijanje enegije iz otpada, kompostiranje i dr.), i ne znaju kako doći pravih rešenja, onda treba otići u Sloveniju, Italiju, Francusku ili Austriju i tamo pokupiti znanje i videti rezultate već realizovanih projekata. Zapad je daleko odmakao u rešavanju ekoloških problema (za razliku od Srbije koja predstavlja crnu rupu Evrope po pitanju zaštite životne sredine), i tamo treba učiti kako na pravi način da se pristupi sređivanju ekološkog haosa u našoj zemlji.