Kada je 2015. godine, tada novi gradonačelnik, Radomir Nikolić, rešio da Romima neće dati novac za Đurđevdan, mnogi su u ovome videli mogućnost prestanka trgovine na relaciji vlast i glasovi.
Razlog tome bila je činjenica da je bivšem gradonačelniku, Veroljubu Stevanoviću, jedno od glavnih uporišta u biračkom telu bilo upravo romsko naselje Licika. Svake godine, Romima se za Đurđevdan isplaćivala pomoć od tri miliona dinara, za 600 najugroženiji po 5.000. Novac je naravno stizao i Romima iz drugoh naselja, ali je ipak najveći broj onih koji bi ovu pomoć dobijali, bio iz Licike.
Tim novcem bi se pripremila gozba za proslavu Đurđevdana, što u slučaju Roma znači jagnje na ražnju. Međutim 2015. vođen politikom štednje, gradnačelnik Nikolić zamalo je Liciku ostavio bez Đurđevdana.
Nakon par burnih nedelja, sporazumno rešenje je ipak pronađeno, pa iako su pretili protestima i Strazburom, do ovog drugog ipak nije došlo.
Pretpostavlio se dakle tada, da će se kragujevački odbor SNS-a okrenuti nekoj drugoj praksi i da mu neće biti potrebno da se koristi “trikovima” za dobijanje biračkog tela.
Da od socijalnih davanja GO SNS-a nije mogao da “pobegne” pokazalo se vrlo brzo i to na primeru obezbeđivanja osnovnih sredstva za život, odnosno humanitarne pomoći za socijalno ugrožene porodice.
Humanitarna pomoć za najugroženije
Srpska napredna stranka (SNS), organizovala je tokom leta 2019. godine, akciju u kojoj su njeni aktivisti delili pakete pomoći socijalno ugroženim porodicama, odnosno porodicama sa više dece. Akcija je organizovana u više gradova, a nezvanični naziv bio “Pomozi komšiji”.
Paketi pomoći, koji su se sastojali od odeće, obuće, hrane i higijenskih sredstava, u Kragujevcu su deljeni porodicama u mesnim zajednicama Erdoglija, Stanovo, Grošnica, u Cvetojevac i Baljkovc.
Svaka podela paketa snimana je i emitovana na Radio televiziji Kragujevac (RTK), dok su u prilozima govorili aktivisti SNS-a, ali i po koji primalac pomoći, koji se uglavnom zahvaljivao Srpskoj naprednoj stranci.
Zakonom o finansiranju političkih stranaka ( član 19. ) definisano je na šta se mogu koristiti sredstva kojima stranka raspolaže:
„Sredstva za finansiranje redovnog rada političkih subjekata koriste se za funkcionisanje i propagiranje ideje političkog subjekta i podrazumevaju: rad sa biračima i članstvom, troškove prevoza i održavanja skupova, troškove promocije, reklamnog materijala i publikacija, troškove istraživanja javnog mnjenja, obuke, međunarodnu saradnju, troškove zarada i naknada zaposlenih, komunalne troškove, kao i troškove za druge slične aktivnosti.”
Srpska napredna stranka je u bar 6 navrata imala slične aktivnost, u kojima su deljeni paketi humanitarne pomoći najugorženijima.
Programski direktor “Transparentnost Srbija”, Nemanja Nenadić, kaže da je takva praksa nedopustiva i da bi trebalo da bude zabranjena i kažnjiva. Ipak naglašava da Zakon nije u potpunosti jasan.
- Imali (smo) u prošlosti dosta situacija gde je Agencija za sprečavanje korupcije ukazivala strankama da pokloni građanima ili neke besplatne usluge građanima nisu nešto što je predviđeno Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti. Odnosno ukazivali su na to da je namena sredstava za finansiranje političkih aktivnosti određena zakonom i da humanitarni rad ne spada u tu vrstu, da nije tu naveden drugim rečima i da nije primereno tako nešto. Međutim ne postoji izričita zabran sprovođenja takvih aktivnosti niti nekakva posebno propisana kazna, rekao je Nenadić.
On dalje naglašava da bi, u zavisnosti od slučaja do slučaja, moglo da se utvrdi da li je povređena neka odredba zakona. Ali da i tu zavisi od različitih modaliteta.
- Da li je to što je podeljeno građanima bilo uopšte uneto u imovinu stranke? Da li je to nešto što je stranka kupovala i plaćala sa svog računa pa onda distribuirala građanima ili je reč o nekim poklonima koje je neko dao stranci? Ili delio građanima direktno, a da je sve to bilo samo predstavljeno kao stranačka aktivnost? Tako da bi svaki slučaj morao da se razmatra posebno. Ali mislim da bi vredelo podneti prijavu Agenciji (za sprečavanje korupcije) i sačekati da vidimo šta oni imaju da kažu o tome, da li je povređena i neka zakonska odredba. U svakom slučaju je reč o štetnoj praksi, zaključuje Nenadić.
Podsticaj nataliteta
Pored sporne podele pomoći, u prilozim koje smo spomeuli snimana su i deca, s obzirom na to da su paketi humanitane pomoći uglavnom deljeni porodicama sa petoro i više dece.
Kao razlog za uključivanje dece u svoje političke aktivnosti, aktivistkinja Srpske naprene stranke, prilikom posete porodici iz Cvetojevca, koja ima šestoro, a čeka sedmo dete, navodi:
- Ovom akcijom želeli smo da pokažemo građanima da gradski odbor Srpske napredne stranke u Kragujevcu, podržava populacionu politiku Vlade Srbije, kao i mere i aktivnosti podsticanja nataliteta.
aktivistkinja SNS-a
03. jul 2019. godine RTK
Prilikom podela pomoći koja je emitovana 08. juna 2019. može se videti i kako aktivsti SNS-a pomoć dele i najugroženijim učenicima osnovne škole Dragiša Lukovac Španac u Baljkovcu.
Paketi su deljeni bez vidljivog prisustva roditelja, a nije poznato ni da li su imali dozvolu za snimanje dece. Ali su zato imali očiglednu dozvolu za snimanje škole, odnosno sagalsnost nadležnih, jer su paketi deljeni u jednoj od učionica OŠ Dragiša Lukovac Španac.
Institucija Zaštitnika građana, u više navrata govorila je o zabrani zloupotrebe dece u političke svrhe. Tako je i pred početak političke kampanje za izbore 2017, vršilac funkcije zaštitnika građana, Miloš Janković, apelovao na odgovornost i poštovanje Ustava i zakona, a posebno na obavezu uzdržavanja od svakog oblika zloupotrebe dece u političke svrhe.
- Uključivanje i korišćenje dece u političke svrhe neprimereno je i suprotno najboljim interesima deteta, na šta je Zaštitnik građana ukazivao tokom izbornih kampanja u prethodnim godinama i u Redovnim godišnjim izveštajima. Pravo deteta na zaštitu od zloupotreba i iskorišćavanja zajemčeno je Ustavom Republike Srbije i Konvencijom o pravima deteta i obaveza je svih da ga poštuju, u najvećoj meri zaštite i uzdrže se od svih aktivnosti koje ugrožavaju ili prete da ugroze ostvarivanje i zaštitu prava deteta. Deca ni u kom slučaju ne smeju da budu sredstvo za sticanje političkih poena i objekti političkih obračuna”.
vršilac funkcije zaštitnika građana Miloš Janković
22. februar 2017. godine
Osetićemo se slobodnim da kažemo, da su politički akteri opet zakazali kada je zaštita dece u pitanju, ali su ovoga puta zakazali i školski organi, odnosno učitelji/razredne starešine, a potom i rukovodstvo škole.
Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ( član 164. stav 1. tačka 15. ), kao teža povreda radne obeveze zaposlenog u ustanovi, stoji:
„Neizvršavanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvršavanje poslova ili naloga direktora u toku rada.“
Institucija Zaštitnika građana, od 2015. do 2017. godine sprovela je projekte stručne analize pravnih akata u oblasti ljudskih prava, čija je svrha bila unapređenje zakonodavnih okvira za zaštitu ljudskih prava u skladu sa međunarodnim standardima.
U analizi pod nazivom “Zaštita dece od zloupotrebe u poliltičke svrhe”, stručne saradnice Centra za prava deteta, Marije Petrović, (uz određene promene članova zakona od objavljivalja analize) kaže, da bi primenom ovog člana Zakona, nastavnici, vaspitači, ali i drugi zaposleni u sistemu obrazovanja deteta mogli biti sankcionisani:
“(Oni) bi (oni) mogli biti sankcionisani, ukoliko bi u okviru vršenja prava dece za čije omogućavanje su odgovorni, postupili na opisani način, a time doveli do zloupotrebe dece u političke svrhe.”
Uduženje “Priljatelji dece Srbije”, pokrenulo je pre nekoliko godina kampanju u kojoj se pozvali predstavnike političkih stranaka da potpišu Memorandum o razumevanju i prihvatanju Kodeksa protiv zloupotrebe dece u političke svrhe.
Do danas, svega 7 političkih partija, pokreta i inicijativa podržalo je ovaj Kodeks. Među njima nije Srpska napredna stranka.
Politika u školi
U Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u paragrafu pod nazivom “Zabrana stranačkog organizovanja i delovanja” ( član 113. ) stoji i:
„U ustanovi je zabranjeno stranačko organizovanje i delovanje i korišćenje prostora ustanove u te svrhe.„
Tu dolazimo onda do drugog pitanja. Kako aktivisti Srpske napredne stranke, već godinama mogu da učestvuju u saniranju inventara i dvorišta osnovnih škola i vrtića?
Najbolji primer toga jeste Osnovna škola Sveti Sava, čije uređenje dvorišta i postavljanje kapije na dva hektara tog dvorišta, već godinama pomažu aktivisti Srpske napredne stranke.
Tako su i 29. februara 2020., aktivisti mesnog odbora SNS-a, u obeležjima SNS-a, postavljali drugi deo ograde, u dužini od 300 metara, na dvorištu OŠ Sveti Sava. S druge strane, u ovoj akciji smo mogli videti i neke visoko pozicioneirane predstavnike SNS-a, kako se bave manuelnim radnjma.
Tako je v.d. direktora Univerzitetskog Kliničkog centra Kragujevca, dr Predrag Sazdanović, kao aktivista SNS, postavljao ogradu na dvorištu škole. Tom prilikom rekao je i da je OŠ Sveti Sava, škola koju sačinjavaju posvećeni nastavnici i učitelji, odlični đaci i još bolja direktorka.
- Ovo je nastavak saradnje između osnovne škole Sveti Sava i grupe Kragujevčana organizovanih u Srpsku naprednu stranku, koji su zapravo preuzeli na sebe da pomognu OŠ Sveti Sava, da bude još bolja. Naše zadovoljstvo je time još veće što je OŠ Sveti Sava jedna od najboljih osnovnih škola u gradu Kragujevcu. A mi njene komšije, smo tu da pomognemo u svakom trenutku.
dr Predrag Sazdanović, aktivista SNS-a
29. februar 2020. godine RTK
Bojana Vlajović Savić, iz Šumadijskog centra za građanski aktivizam “Res Publica”, kaže da u Kragujevcu nismo imali prilike, kao u drugim gradovima, da vidimo okupaciju crnih džipova bez registarskih oznaka, ali da zato dominira potreba stranaka da sređuju po gradu.
- Dakle preuzimaju na sebe ulogu nekakih komunalnih preduzeća, tako da smo bili svedoci sređivanja mnogih dečijih igrališta, mnogih zapuštenih prostora. Bili smo svedoci čak i toga da su i članovi vladajuće stranke, dakle koji su na vlasti u Kragujevcu, čiji kadrovi rukovode javnim preduzećima, su bili u u situaciji da farbaju nekakve žardinjere, kante za otpatke i slično u pojedinim gradskim naseljima. Dakle ovde se glasači ne pridobijaju nekakvim idejama, programima, predlozima nekih praktičnih politika koje bi trebalo da unaprede njihove živote i uopšte život u gradu Kragujevcu, već eto stranke se trude da do birača stignu nudeći im razne pogodnosti ili baveći se onim što nije nekako po prirodi i u opisu njihovog posla, ističe Vlajović Savić.
I ovoga puta, kao i u prethodnom primeru, nadležni ustanove, u ovom slučlaju direktorka škole Jelena Stojanović Bogdanović, svesno učestvuje u promovisanju stranke na prostoru obrazovne ustanove. Direktorka je tada i sama naglasila da je u prethodnoj godini (2019.) bilo još dve slične akcije, te da se očekuju slične i u budućnosti.
Ruke prljamo svi ( od kopanja naravno )
Da obećano bude ostvareno, ovoga puta potrudio se novi gradonačelnik. On je bio na čelu SNS aktivista, koji su 12. juna 2021. sa obeležjima stranke, sređivali dvorište i ogradili ga sa još 50 metara ograde.
Iako u prethodnim aktivnostima nije bilo naznačeno od čijih se sredstava ograda postavlja, odnosno da li je reč o donaciji Srpske napredne stranke, ili je ograda postavljana sredstvaima lokalne samouprave, ovoga puta je jasno stavljeno do znanja da je materijal obezbedila lokalna samouprava. A da su aktivisti SNS-a ogradu postavljali pro bono.
- Ja mislim da ovakve akcije jesu u stvari primer kako trebaju političke organizacije da se ponašaju. Naše nije samo od izbora do izbora, iz kampanje u kampanju da se obraćmo tim istim svojim biračima, već u isto vreme i da pomažemo komšijama. Da budemo svesni svoje okoline, da budemo odgovorni prema njoj i da učinimo sve ono što možemo da svima nama život bude jednostavno i lepši i pristojiniji.
Nikola Dašić, gradonačelnik Kragujevca
12. jun 2021. godine RTK
Ukoliko su sredstva, u ovom slučaju za ograđivanje dvorišta OŠ Sveti Sava, opredeljena od strane lokalne samouprave, strančkim obeležjima bilo koje partije, tu mesta nema. Ovakvim ponašanjem direktno se krši Zakon o sprečavanju korupcije (član 50), koji kaže:
„Javni funkcioner ne može da koristi javne resurse za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata, pod čime se posebno podrazumeva korišćenje javnih resursa u svrhu javnog predstavljanja učesnika u izborima i njihovih izbornih programa, pozivanja birača da za njih glasaju na izborima, odnosno da bojkotuju izbore, kao i korišćenje javnih resursa za druge vidove političkih aktivnosti…“
Slične aktivnosti organizovane su i na drugim lokacijma. Tako su na naselju Aerodrom, u vrtiću Poletarac 13. jul 2019. čišćenje i uređenje dvorišta, ali i sređivanje ograde, kao i eksterijera, obavili aktivisti SNS-a, opet u obeležjima stranke.
I tom prilikom, rukovodstvao vrtića svesno je učestvovalo u promociji stranke, iako je, kao i u prethodnim primerima koje smo pominjali, direktno prekršen Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ( član 113. ), o zabrani delovanja političkih organizacija.
- Krenuli smo da, negde se na neki način odužimo roditeljima u ovom vrtiću. Naravno u ovu akciju su uključeni i svi zaposleni u vrtiću Poletarac. Naravno da se zahvalimo na dosadašnjoj saradnji roditeljima i naravno da se zahvalimo Srpskoj naprednoj stranci jer nam je izašla i ovoga puta u susret.
Danijela Popović, glavna vaspitačica vrtića Poletarac
13. jul 2019. godine RTK
„Pusti ih“, znaju šta rade
Kada se ovako poslože stvari, dolayimo do pitanja. Da li političke partije neke stvari, koje ne bi smele, rade iz neznanja ili svesno?
- Mislim da stranke to potpuno svesno rade, mislim da su ljudi koji predvode stranke, koji razmišljaju o kampanjama, koji prave strategije potpuno svesni toga. Da oni jednostavno podilaze biračkom telu, da se stalno vrše razne vrste istraživanja javnog mnjenja, da se prosto zna šta je ono što ljudima treba. Šta ljudi očekuju i da stranke izlaze u susret takvim očekivanjima. Rekla bih zapravo da podilaze onim nekim najprimarnijim potrebama ljudskim, kaže Bojana Vlajović Savić iz organizacije “Res Publica“.
Nova je ipak praksa da stranke koriste sopstvena sredstva kako bi kupovali naklonost birača, a pored poklona zastupljene su i besplatne usluge, poput lekarskih pregleda.
- Rešenje je da sve takve stvari budu nedvosmisleno zabanjene i da se to kontroliše i kažnjava jer je suprotno onome što je svrha postojanja političkih stranak. Može se na prvi pogled činiti da oni na ovaj način rade nešto korisno, društveno korisno, međutim političke stranke nisu humanitarne organizacije i nije na njima da se bave takvim radom, one treba da komuniciraju sa biračima predstaljajući svoje programe i na taj način da ih ubeđuju da glasaju za njih, a ne da biračima čine nekakve usluge i da na taj način kupuju njihvu naklonost, zaključuje Nemanja Nenadić iz “Transparentnosti Srbija”.
Da li kritike i sugestije imaju uticaja na promenu ponašanja političkih aktera ili će se samo iznaći novi model primene socijalnih davanja radi poličke dobiti imaćemo prilke da proverimo koliko dogodine, kada nas očekuju novi izbori. A ovih dana već smo imali prilike da se uverimo da će se načini za „dodvoravanje“ glasačima uvek iznaći.
Predsednik Srbije i predsednik SNS-a, na javnom servisu je već najavio da će penzioneri dobiti po 20.000 dinara u februaru, slučajno ili ne, ali tik pred izbore. Možda bi, ako bi korona i naredne godine izbore malo odložila, primanja poklona mogla biti i za koju desetinku dinara ili eura viša.