Samostalni sindikat Kragujevca traži da se dozvoli da oko 220 radnika koji su radili preko agencije budu primljeni u radni odnos direktno kod firmi, jer su potrebni tim preduzećima i bolje su zaštićena njihova prava, ali ministarka još ne odgovara
Savez samostalnih sindikata Kragujevca i predsednik Jugoslav Ristić već su jednom pisali novoj ministarki za rad i socijalnu politiku Dariji Kisić Tepavčević povodom nezavidnog položaja 220 radnika koji su angažovani u javnim komunalnim preduzećima „Vodovod” i „Šumadija” u Kragujevcu posredstvom privatne agencije za iznajmljivanje radne snage.
Nova ministarka nije odgovorila na pismo, a položaj ovih radnika ne da se nije poboljšao, nego je krenuo nizbrdo i još više se pogoršao, jer su u decembru, umesto preko agencije, počeli da rade u istim firmama, ali sada kao angažovani na privremenim i poverenim poslovima, zbog čega im je mesečna zarada umanjena prosečno za 9.000 dinara, a nekima i više.
Samostalni sindikati Kragujevca se zalažu da se ovi radnici zaposle direktno kod preduzeća u kojima su angažovani, bez posredovanja agencija za koje kažu da ništa neb rade niti stvaraju, već samo izimaju velike provizije, i to do dva odsto od ukupnih plata angažovanih radnika. Takva su zalaganja pokrenuli u prethodnom pismu ministarki, a sada su ih ponovili.
Nemaju pravo na bolovanje
Sindikalci Kragujevca ovog puta ukazuju da pitanje 220 radnika treba hitno rešiti jer je status koji sada imaju kao angažovani na privremenim poslovima znatno gori i od prethodnih više od pola godine, koliko su radi i preko agencije. Kao radnici na povremenim poslovima oni nisu u radnom odnosu i nemaju radna prava, pa tako ni pravo na bolovanje, između ostalog, a korona ne bira i ako se neko inficira mora da napusti posao i vrati se kada ozdravi, objašnjavaju u sindikatu.
Kako je došlo do promena angažovanja ovih radnika objašnjava Miodrag Grujičić, predsednik samostalnig sindikata u JKP „Šumadija”, gde je angažovano 190 ovih eadnika, dok je preostalih 30 u „Vodovodu”. Naime, oni su od marta angažovani preko privatne agencija „Frigo Levač”, koja je posao dobila preko javnog tendera, ali se ove jeseni na regularnost tendera žalila beogradska agencija koja se bavi iznajmljivanjem radnika. Zato je nadležno državno telo za kontrolu tendera poništilo ugovor o angažovanju ovih radnika dok se ne ispita opravdanost žalbe iz Beograda.
U međuvremenu, pošto su potrebni komunalnim firmama, jer rade u osnovnim delatnostima, kao vozači kamiona smećara, na pražnjenju kontejnera, građevinskim mašinama, kao grobari i slično, morao je da se nađe drugi osnov njihovog angažovanja. Upotrebljen je model privremenih i povremenih poslova, koji nije povoljan zbog radnih prava i same plate, pošto za njih ne važi ni minimalac i zarade primaju po nekim koeficijentima, ali manje nego pre.
– Postavio sam pitanje i poslovodstvima preduzeća i gradskoj vlasti zašto onda nisu zaposlili ove radnike direktno kod firme na određeno vreme, ili na neodređeno, da imaju sva zakonska prava. Odgovor je da nemaju ništa protiv, ali da im ruke vezuje postojeći Zakon o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, koji ističe do kraja ove godine, kaže Jugoslav Ristić, predsednik Saveza samostalnih sindikata Kragujevca.
Komisija odobrava
On napominje da od početka naredne godine ovu oblast rešava Zakon o budžetu, koji kaže da je dozvoljeno zaposliti nove radnike bez odobrenja republičke komisije, ako je ta cifra do 70 odsto od broja onih koji su u prethodnoj godini napustili preduzeće. Ako ih je više, onda treba odobrenje komisije.
Naime, u prethodne dve godine iz ova dva preduzeća otišlo je 350 radnika, ali računa se samo prethodna godina. Da bi se izbegle sve ove zakonske i birokratske prepreke sindikat u pismu moli ministarku da upotrebi svoj autoritet i kod komisije izdejstvuje dozvolu da se ovi radnici zaposle.
„Kako je iz kragujevačkih komunalnih preduzeća u poslednje dve godine otišlo više od 350 radnika, a da niko nije zaposlen, tražimo da autoritetom svoje funkcije utičete kod Vladine komisije koja odobrava zapošljavanje u javnom sektoru, kako bi ovi radnici zasnovali radni odnos u preduzećima u kojima rade. Time bi se uštedeo novac građana, jer se ne bi plaćala provizija agenciji. Dobili bismo zadovoljne radnike i njihove porodice, koje su ovakvim načinom zapošljavanja zabrinute za svoju budućnost. Ukoliko i dalje odlučite da ćutite, kada su ovi radnici u pitanju, setite se da ipak vas političare samo oni plaćaju”, kaže se na kraju pisma.
Dok se čeka odgovor obavljen je razgovor predstavnika Saveza sindikata sa gradonačelnikom Nikolom Dašićenjm i direktorom JKP „Šumadija” Nemanjom Dinitrijevićem. Oni uveravaju sindikalce da bi rado zaposlili te radnike, ali da zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, odnosno novog Zakona o budžetu, to ne mogu da učine i da saglasnost za ta zapošljavanja neće dobiti od Vladine komisije koja odobrava nova zapošljavanja. I tako se krug zatvara.
Jugoslav Ristić tvrdi da su ranije tokom važenja ovog zakona komunalna preduzeća u Beogradu dobila dozvolu da zaposle 3.000 novih radnika jer nisu mogla da funkcionišu. Na pitanje kako može u Beogradu, dobijao je odgovor tipa – pustite to, to je Beograd, u smislu kao da je glavni grad država u državi.
Ristić kaže da neće odustati od borbe za prava ovih radnika i da je već zatražen novi razgovor sa predstavnicima gradskih vlasti.