Privatnim poslom njegova porodica počela je da se bavi 90-tih godina prošlog veka, silom prilika. Roditelji su radili u „Zastavi“ u Kragujevcu, pa kako su ostali bez posla i egzistencije, morali su da se dovijaju. Prvo su se bavili trgovinom a kasnije ugostiteljstvom. Aleksandar Stanković danas je vlasnik destilerije „Podrum Pevac“i nadaleko poznatih rakija koje izvozi u svet.
„Biznis sa rakijom započeo sam slučajno. Godine 2008. imao sam kafić ali kako sam izašao iz tog lokala hteo sam da se bavim keteringom. I dom smo tražili ugostiteljski objekat koji bi zadovoljavao naše potrebe, sasvim slučajno sam se setio nekih prijatelja koji su imali rakiju od dunje. Došao sam na ideju da bih mogao da trgujem sa tom rakijom. Uzeo sam prvo 50 litara i to se prodalo, onda 100 litara…“
Za kratko vreme je video da ima pravi roizvod pa je stupio u kontakt sa proizvođačem iz Niša.
„Ušli smo ortački u tu investiciju. Dokapitalizovao sam firmu kroz opremu, dizajn…i postali smo ortaciji. On je radio proizvodnju a ja distribuciju, naplatu i druge poslove. Za kratko vreme smo zauzeli dobar deo tržišta, jer tih godina je bila ekspanzija rakija, naročito dunje. Za kratko vreme napravili smo dobar posao.Već 2010. godine pojavilo se dosta stranaca koji su hteli da uvezu našu rakiju. Brend se tada zvao ’Žuta dunja’. Međutim, sa partnerom sam morao da se raziđem jer smo imali potpuno dva pogleda na taj biznis. Te godine osnovao sam svoju firmu a već godinu dana kasnije na tržište izlazim sa novim brendom rakije ’Podrum Pevac’. Rakija je tehnološki i prema receptruri bila istovetna prethodnoj, ali je sada bila pod našim brendom“
Aleksandar kaže da danas izvozi 80 odsto svoje proizvodnje i to pre svega u Ameriku, Holandiju, Češku, Bugarsku, Sloveniju, Crnu Goru, BiH, Makedoniju, Austriju. Ističe, da osim Amerike, sa čijeg tržišta su se kupci sami javili, ostali izvoz zasnovan je na prijateljskim kontaktima. Sa ponosom naglašava da su zapravo svi njihovi saradnici godinama postali i prijatelji, te da ovaj posao ne gleda samo kao trgovinu već i kao boljitak kako za svoju tako i za firme sa kojima sarađuje.
„Pre dve godine ušli smo i u proizvodnju vina. Mislim da smo trenutno najmlađa vinarija u Šumadiji. To je potpuno drugačiji biznis. Proizvodnja je mnogo zahtevnija, traži se mnogo više pažnje, požrtvovanja, odricanja a u samom startu potrebno je i mnogo veće ulaganje. Radimo samo buteljke i insistiramo na kvalitetu. Nedavo je bilo takmičenje u Sofiji na kom smo osvojili medalje za četiri vina. To je za jednu mladu vinariju, koja postoji tek dve godine, veliko dostignuće“
Kada su u pitanju izazovi sa kojima se susreće u poslu, Aleksandar kaže da su to pre svega veliko crno tržište rakije i alkoholnih pića koje šteti kako državi tako i registrovanim proizvođačima. Pored toga, problemi se javljaju i sa nedostatkom radne snage koje sve manje ima. Ono što je u Srbiji jedinstven problem, sa kojim se svi susreću, je naplata i nemogućnost da svoju robu naplatite u razumnom roku, smatra on.
„Kada su u pitanju planovi za budućnost, rakija je na utabanoj stazi i ne jurimo kupce, oni se nama javljaju i pažljivo biramo sa kim ćemo da radimo. Najviše smo okrenuti izvozu, ali i u Srbiji ima kupaca koji posluju na zdravim osnovama i prepoznaju naš način rada. Što se tiče vina tu imamo plan koji smo zacrtali u proizvodnji i prodaji, a ono što je novo je da smo eksperimentalno krenuli i u proizvodnju piva. Za sada u saradnji sa jednom pivarom. Trenutno se to pivo pušta na tržište i videćemo kako će taj posao teći“, kaže Aleksandar.
On smatra da svako ko je zainteresovan za privatan biznis treba da proba i da se uz naporan, požrtvovan i dugotrajan rad to ispalti.
„Svako treba sa sobom da rasčisti da li je za privatan biznis i da li to želi. Ja sam čovek koji ne voli limite i zato sam se odlučio za privatan biznis, sa svim manama koje taj posao nosi. Ako radite za drugog, imate limite ali imate i radno vreme, vikend, odmor…na svakom je da odluči šta želi“, proučio je on.
Preuzeto: BIZ Life