Podračuni dve trećine osnovnih škola u Kragujevcu u blokadi

Kako pišu Kragujevačke, podračuni dve trećine osnovnih škola u Kragujevcu (trenutno 17) su u blokadi za ukupno 22 miliona dinara. Ovakva situacija traje već pet godina i broj blokiranih računa škola varira između 15 i 20, a razlog je što škole najčešće duguju zaposlenima za neisplaćene naknade i dodatke, pogrešno obračunate zarade, nepravilno obračunate naknade za korišćenje godišnjeg odmora. 

Veliki broj sporova odnosi se i na naknadu štete nastavnicima koji imaju jednog do dva učenika u odeljenjima koji uče po individualnom obrazovnom planu (IOP). Ovi nastavnici imali su pravo na naknadu u iznosu deset odsto zarade mesečno, a prema izjavama iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, Vlada je novac za naknadu uplaćivala Ministarstvu prosvete, ali on nije bio prosleđen zaposlenima u prosveti.

Dugovi su još veći jer su zbog velikog broja sporova narasli i sudski troški i kamate, a i pored svih upozorenja da će ove tužbe mnogo koštati državu, naročito zato što se nije pristalo na dogovor, već država sada treba da plati i sudske troškove, pa su iznosi višestruko narasli.

Zbog ovakvog stanja i blokiranih računa škola trpe, pre svega, zaposleni jer je proces naplate dugotrajan i ne mogu na vreme da dobiju svoje prinadležnosti, a sa druge strane, štetu trpi i grad jer zbog blokiranih računa nije dobio transferna sredstva iz Republike za januar i nije u mogućnosti da izmiri na vreme svoje obaveze prema školama.

Ko treba da odblokira račune

Iako je Zakon o obrazovanju jasan i kaže da se sredstvima iz budžeta Republike vrše „plaćanja po osnovu izvršnih presuda donetih u radnopravnim sporovima” koji su u vezi sa platama, naknadama i dodacima za zaposlene, sudeći po izjavama zaposlenih u prosveti nije baš sve do kraja jasno. Dok oni tvrde da je lokalna samouprava dužna da školama odblokira račune, u Gradskoj upravi za vanprivredne delatnosti kažu da nije tako. Oni se pozivaju na pomenuti član Zakona i objašnjavaju da su lokalne samouprave dužne da iz budžeta plaćaju jubilarne nagrade, prevoz zaposlenih, stručna usavršavanja i da to redovno isplaćaju, a da je problem nastao zbog toga što Ministarstvo ne izvršava svoje obaveze.

• Po Zakonu o osnovama sistema obrazovanja sve presude iz radnopravnih sporova donete u poslednje tri godine padaju na teret Ministarstva. Po pravilu, Ministarstvo ne plaća oštećenima po izvršnim presudama, nego se čeka da dođe do izvršenja, što značajno uvećava troškove. Zašto je to tako, nemamo objašnjenje, iako smo više puta pitali i predlagali razne načine kako da se iz toga izađe. Šta više, pre godinu i po dana školama smo dostavili proceduru kako da u postojećim uslovima najbrže dođu do izvršenja, da bi im novac što pre bio prebačen iz Ministarstva, ali to je proces i traje, objašnjava Dušan Aleksić, član Gradskog veća za obrazovanje.

Blokade računa su počele kada su zaposleni u prosveti masovno tužili škole za pogrešno obračunate godišnje odmore, prevoz, za neisplaćene naknade za profesore koji rade po individualnom obrazovnom programu (IOP), a najveći problem je, tvrdi Aleksić, što se ne uklanjaju uzroci utuženja i ne koriste ponuđene mogućnosti u vidu medijacije, na primer, kako ne bi svaki put iznova dolazilo do utuženja i sudskih procesa.

• Grad više nego ikada izdvaja za obrazovanje, čak 25 posto od ukupnog budžeta i redovno izmiruje sve obaveze prema školama. Usvojena je i praksa transfera, odnosno svakog meseca se prebacuje novac iz budžeta na račune škola. Sa druge strane, imamo opterećenje na koje ne možemo da utičemo – ne možemo da prebacujemo sredstva za investicije na blokirane račune, jer bi odlazio na isplate po tužbama i to bi bilo nenamensko trošenje budžetskih para, objašnjava gradski većnik Aleksić.

Vlada je u međuvremenu usvojila zaključak po kome se lokalnim samoupravama omogućava da putem asignacije izmiruju svoje obaveze prema školama, iako zakon zabranjuje ovu vrstu plaćanja u javnim preduzećima i ustanovama. Po Vladinom „savetu” lokalne samouprave prave trojne ugovore – škola – lokalna samouprava – lice kome se duguje novac i umesto na blokirane računa škola novac direktno uplaćuju na račun onoga ko potražuje novac. Takva situacija je, trenutno, sa isplatom prevoza za zaposlene u školama, pa umesto da se za godinu dana napravi 400 ugovora i novac prosledi školama koji bi podelili zaposlenima, pravi se blizu 8.000 ugovora sa svakim zaposlenim i novac prebacuje na njihove tekuće račune. Zbog toga je i došlo do kašnjenja u isplatama i osim nepotrebno povećanog obima posla i potrošnje materijala (svaki ugovor se štampa u šest primeraka), grad plaća i znatno veće troškove na ime provizije bankama.      

• Najveći problem je što su u blokadi računi škola na koje treba da se uplati novac za investicije, dogradnju škola, renoviranje sanitarnih prostorija, zamenu stolarije, što ne može da se plati preko asignacije nego direktno prenosom na račune škola. Moramo da se prilagođavamo terminima kada škole nisu u blokadi da bismo uradili ono što je planirano. Zbog toga smo prinuđeni da radove u školama započinjemo u nekim slučajevima na početku ili usred školske godine, a ne za vreme raspusta, što bi bilo logično. Najviše trpi investiciono održavanje, a prošle godine je, recimo, bila onemogućena  kupovina opreme, kaže Dušan Aleksić.

Začarani krug

Još veći problem je što se gradu obustavlja transfer novca iz republičkog budžeta ukoliko je samo jedna škola u blokadi, zbog čega posledice trpi ceo grad. Aleskić kaže da su od Ministarstva finansija tražili da ne kažnjava grad jer adresa je Ministarstvo prosvete, ali od toga nije bilo ništa. Upravo se desilo da u januaru nisu stigla transferna sredstva jer su škole u blokadi, a pitanje je kada će Ministarstvo izmiriti svoje obaveze prema školama.

• Definitivno je ovo šteta za budžet grada, jer zbog toga se kasni sa plaćanjima, pa se obračunavaju kamate, a da ne pričamo o provizijama. Manje je teškoća ukoliko je objekat škole u svojini grda i tada novac prebacujemo direktno na izvođača radova, ali tamo gde je vlanik Republika u obavezi smo da uplatimo na račun škole, a oni izvođaču radova, ali nažalost njihovi računi su u blokadi, kaže gradski većnik za obrazovanje.

Očigledno je da iz ovog začaranog kruga, bar za sada, nema izlaza. Advokati se „otimaju” za ovakve sporove jer im je zarada osigurana, zaposleni jedino tužbama mogu doći do onoga što im sleduje, trpe i lokalne samouprave, jedino nadležno Ministarstvo „mudro” ćuti i ne nalazi rešenje. 

Najviše škola sa blokiranim računima, njih devet, nalazi se u Jagodini, a na spisku još i škole iz Kragujevca, Smederevske Palanke, Kruševca i Gnjilana. Očekuje da će u narednom periodu biti još stotine dobijenih sporova, koji se odnose na isplate u prethodne tri godine. Kada dobiju presude protiv škola, advokati se obraćaju direktorima škola, a direktori zatim Ministarstvu prosvete.
Vlada je prošle godine ukinula odredbu koja se odnosi na isplatu dodatka za IOP, a Unija sindikata podnela je zahtev za utvrđivanje ustavnosti ove odluke.

Dobra vest je da je ove godine iz gradskog budžeta samo za transferna sredstva za tekuće održavanje i investicije izdvojeno oko 650 miliona dinara, plus dodatna sredstva za kapitalne investicije koja su još veća. Tako na primer, planira se proširenje kapaciteta i dogradnja nekoliko učionica u osnovnim školama „Sveti Sava” na Aerodromu, „Stanislav Sremčević, „Jovan Popović”. Takođe, prioritetne su energetske sanacije u objektima škola „Đura Jakšić” i „Dragiša Luković Španac”.

Radovi neće zaobići ni predškolske ustanove, a očekuje da uskoro bude raspisan tender za izvođača radova za gradnju novog vrtićau naselju Erdeč sa 270 mesta. Razmatra se gradnja novog obdaništa sa 140 mesta na lokaciji „Bubanj”, na prostoru bivšeg „Zelenila”. Već je izdvojeno 60 miliona dinara za ovu namenu, samo da se nađe lokacija, ali o tom po tom. 

Uz sve planirano, treba naći način da se reše blokade računa, a to već dugo traje.

Piše: Gordana Božić, Kragujevačke