Iako je već više od 90 godina znak raspoznavanja Rače, a u svom bitisanju imao različite namene, Karađorđev dom, kao monumentalna građevina i spomenik kulture, decenijama je čekao da barem započnu radovi na njegovoj rekonstrukciji.
U godini jubileja, kada je prošle godine obeleženo 260 godina od rođenja Vožda Karađorđa, stvari su se konačno pokrenule sa mrtve tačke.
Bilo je svima u Rači jasno da u posao rekonstrukcije takvog objekta ne mogu mnogo sami, pa su pomoć potražili od resornog ministarstva.
Najpre je Ministarstvo kulture odobrilo sredstva za rekonstrukciju krova, oluka i gromobranske instalacije, a ubrzo zatim i dodatna sredstva za izradu projekta kompletne rekonstrukcije Karađorđevog doma.
„Kada su i poslednja privremeno raseljena lica sa Kosova i Metohije napustila ovaj dom, 2016. godine, zgrada je zatvorena i ostavljena zubu vremena. Ona se danas nalazi u jako lošem stanju i lokalna samouprava je kao jedan od glavnih zadataka definisala da krenemo u njenu obnovu. Pored poseta predstavnika Ministarstva kulture i Ministarstva prosvete, nedavno su nam u poseti bili i predstavnici Francuske ambasade, koji su došli da vide kako izgleda Karađorđev dom i da njihova iskustva u rekonstrukciji i održavanju takvih objekata, podele sa nama“, kaže Dušan Đoković, zamenik predsednika opštine Rača.
Đoković očekuje da će se radovi na rekonstrukciji Karađorđevog doma nastaviti i u ovoj godini, jer ovo jedinstveno zdanje to zaslužuje.
Izgradnja Karađorđevog doma otpočela je 1926. godine, a završena je šest godina kasnije. Začetnik ideje da se dom, kao spomenik vođi Prvog srpskog ustanka, izgradi bio je Milan Jovanović iz Viševca, rodnog sela Vožda Karađorđa.
Sredstva za izgradnju obezbeđena su od fondova Dunavske banovine, prikupljanjem priloga i od poklona. Velika novčana sredstva donirali su jugoslovenski kralj Aleksandar I Karađorđević i njegova supruga Marija.
Najpre je u njemu bila prosvetno-humanitarna ustanova za sirotu i nezbrinutu decu Dunavske banovine. Zbog rata je septembra 1941. zatvoren, da bi početkom 1942. godine pretvoren u zatvor za rodoljube. Od avgusta 1943. u njemu je bila smeštena Državna mešovita građanska škola za nezbrinutu i decu ratnu siročad. Od 1945. godine u Karađorđev dom je smeštena Gimnazija, a potom Srednja poljoprivredna i Osmogodišnja škola.
Spomenikom kulture proglašen je 1988. godine, a posle iseljenja Osnovne škole „Karađorđe“, 1997. godine, zgrada doma je bila prazna sve do sredine 1999. kada je pretvorena u Izbeglički centar za smeštaj privremeno raseljenih sa Kosova i Metohije.
Izbeglički centar je prestao da postoji 2016. godine, Karađorđev dom je ostao prazan, a njegova spoljašnjost i unutrašnjost potpuno devastirane.
Izvor i foto: „Karađorđev dom u Rači“- Živojin Andrejić
U gradu veličine Njujorka ili Moskve, možda bi propadanje sličnog objekta moglo i proći nezapaženo, ali u varošici kakva je Rača, gde svakoga dana morate proći pored njega, pri tome gledate gomile đubreta, oronule fasade i propadanje izuzetnog istorijskog spomenika, koji je postao spomenik naše nekulture i nebrige je velika sramota