Počela izgradnja Kliničkog centra u Novom Pazaru, a gde je Kragujevac

• Novi Pazar je konačno dočekao historijski trenutak – juče je svečano otvorena prva faza izgradnje Kliničkog centra, koju je predvodio predsednik Republike Aleksandar Vučić. Nakon godina čekanja, ovaj grad konačno će dobiti značajnu zdravstvenu ustanovu,  javlja RTV Novi Pazar.

Predsednik Vučić je, prenose novopazarski mediji, najavio i medicinski fakultet u Novom Pazaru.

Glas Šumadije podseća na obećanje koje je presednik države na Sretenje dao u Kragujevcu.

Bilo je to davno, davno… još prošle nedelje, kako je u „Pljižu” govorio Mićko Ljubičić.  Sretenje. Po narodnom verovanju dan kada se sreću leto i zima, pa se gleda da li će mečka da izađe iz zimskog skrovišta, da li će da vidi svoju senku…

Na Sretenje je u Kragujevac na dva sata skoknuo i šef države, jer Dan državnosti je, da se obrati prikupljenoj raji i probesedi u Staroj skupštini i da Kragujevčanima još jednom najavi davno obećane investicije. Novi stadion „Čika Dača”, Severnu obilaznicu, zgradu FILUM-a, pare za konačan dovršetak rekonstrukcije Tržnice i, naravno, novi Klinički centar. 

Međutim, taman što predsednik to izreče, izađe saopštenje Delegacije Evropske unije u Beogradu i Ministarstva zdravlja da je prethodnog dana, 14. februara, „poništen tender za projektovanje za izgradnju i rekonstrukciju Univerzitetskog kliničkog centra Kragujevac, zbog vanrednih okolnosti i suštinskih promena tržišnih uslova koji onemogućavaju normalno izvršenje ugovora”. U prevodu na razumljiv jezik – za kragujevački UKC nema para. Znači, crk’o konj.

Da li Vučić dolazeći u Kragujevac za to nije znao ili je po inerciji izdeklamovao mnogo puta ponovljenu priču – više nije ni važno. Važna je surova istina da je država još jednom otpisala zdravstvenu delatnost, ne samo Kragujevca, već čitave centralne i zapadne Srbije, otpisala je više od dva miliona ljudi koji su za klinička lečenja upućeni na UKC Kragujevac. 

To što u saopštenju Ministarstva zdravlja piše da će za „projektovanje Univerzitetskog kliničkog centra biti pokrenuta nova tenderska procedura” praktično ne znači ništa, bolje reći – znači da će proći još nepoznat broj godina dok se ne pristupi izgradnji novog i rekonstrukciji postojećeg dela ovog zdravstvenog Centra.

Tome u prilog ide i podatak da je poništeni tender raspisan još 26. januara 2021, pa je pitanje šta je rađeno dve prethodne godine i, drugo, taj tender bio je samo za idejni projekat, a kada bi bio glavni, izvođački i sve drugo što prethodi stvarnom početku izgradnje?

Uostalom, ovo je samo poslednji u nizu gafova, traženja izgovora, pomeranja rokova, ukratko – potcenjivanja i omalovažavanja kragujevačkog Centra, a sve to traje još od 2006. godine kada je usvojen ambiciozni državni program izgradnje i rekonstrukcije četiri klinička centra u Srbiji, uz kreditnu podršku Evropske investicione banke. U Kliničkom centru Niš ceo posao završen je 2017. godine, u Beograu i Novom Sadu dosta je urađeno, a i dalje se radi, jedino Klinički centar u Kragujevcu ima tretman pastorčeta od koga je država digla ruke. 

Politička mešetarenja

Kada su kragujevački portali preneli vest o poslednjem obustavljanju tendera za projekat, pisanim komentarima oglasio se dr Radomir Pavlović, nekadašnji direktor KC.

• Ovo je znak da su nestale pare za to namenjene, jer projekat je završen 2009. godine i tada je raspisan tender za gradnju. Ja sam otišao sa mesta direktora 20. februara 2010. i  rukovodstva koja su me nasledila, sem prof. Milisavljevića, sadašnjeg direktora UKC-a, utrkivala su se da menjaju projekat i time su obustavili izgradnju novog i rekonstrukciju postojećeg, a to je dovelo da je novac namenjen Kragujevcu otišao u Niš i Beograd”đ, tvrdi dr Pavlović.

Potom je svoj komentar dopunio:

• Posle mog odlaska sa mesta direktora sve je zaustavljeno i krenulo se ponovo sa izmenama projekta. Novo rukovodstvo je tražilo da se pravi još jedan urgentni centar, što je bilo suludo. A upozoravao sam da moramo biti brzi jer će novac otići u Beograd i Niš, koji su imali jače političke igračke u Vladi od Kragujevca.

Doktor Pavlović je delimično u pravu. Jesu direktori Kliničkog centra tražili izmene projekta, međutim nisu oni mogli da budu „presuditelji” šta će se i kako graditi, bili su samo konsultovani, a konačne odluke bile su na državnim organima. Primedbe direktora služile su kao izgovor za odlaganje, a kada je reč o usmeravanju para, državni zvaničnici su u više navrata navodili tačno definisane iznose koji su opredeljeni za svaki klinički centar ponaosob, što će se videti u nastavku ovog teksta.

Ustvari, dugogodišnje natezanje oko dogradnje i rekonstrukcije Kliničkog centra Kragujevac ima dve dimenzije – političku i stručnu, mada su se one često i preplitale. Prvo, šta su radili političari.

Posle potpisivanja ugovora između Vlade Republike Srbije i Evropske investicione banke 2006. godine o uzimanju kredita od 150 miliona evra, s mogućnošću da se poveća na 200 miliona, uz učešće države sa 165,8 miliona evra, Ministarstvo zdravlja je 2007. objavilo međunarodni tender za izradu glavnih projekata i nadzor nad izvođenjem radova. Za kragujevački Klinički centar izabrana je poznata italijanska firma „Studio Manara”.

Onda je usledila parlamentarna kriza, izbori 2008. godine, pa su klinički centri bukvalno zaboravljen. Tek u leto 2009. tadašnji ministar zdravlja Tomica Milosavljević obećava „da se više neće dogoditi da nešto započnemo, a ne dovršimo”. Tada najavljuje da će u Kragujevcu u prvoj fazi biti završen tehničko-ekonomski blok od 4.700 kvadrata, a u drugoj fazi sagrađen novi objekat – centralna zgrada od deset hiljada kvadrata, pa će ceo Klinički centar raspolagati sa 46.400 kvadratnih metara radnog prostora.

Ništa od toga nije urađeno, izgubljene su još skoro dve godine, a u aprilu 2011. na čelo Ministarstva zdravlja dolazi dr Zoran Stanković i izjavljuje:

• Radovi u Kragujevcu trebalo je da počnu 2010, ali još nije dostavljen kompletan projekat koji radi italijanska firma. Za rekonstrukciju je planirano 24,5 miliona evra.

Samo planirano, a ništa urađeno, iako je prvi rok za kompletnu dogradnju i obnovu Kliničkog centra Kragujevac bio kraj 2011, pa pomeren na kraj 2012. godine.

Međutim, baš te godine dosovska garnitura gubi vlast, na scenu stupaju naprednjaci, potpomognuti socijalistima. Nastao je period ćutanja, sve dok oktobra 2013. nije počeo da se gradi novi Klinički cetar u Nišu, kada je ondašnja ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović najavila da rekonstrukcija centra u Kragujevcu i Novom Sadu kreće početkom 2014. godine.

Potom slede obećanja Aleksandra Vučića, prvo kao premijera, a potom predsednika države. 

Iz obećanja u obećanje

Kada je u decembru 2016. usvajan državni budžet za narednu godinu, Vučić je obznanio: „Predviđeno je da se budžetom Srbije za 2017. podigne nivo opremljenosti sva četiri klinička centra. U Niš ulažemo 50 miliona evra, u KC Kragujevac 29 miliona, 35 miliona u Novi Sad, dok je za Klinički centar u Beogradu iznos oko 90 miliona evra.

Mesec dana kasnije, 21. januara 2017, Vučić je saopštio razrađeni plan:

• U Kragujevcu će biti izgrađen potpuno novi Klinički centar, a za te namere opredeljeno je 44 miliona evra. Radovi počinju u septembru ove godine, za građevinski deo biće utrošeno 29 miliona, a za opremanje 15 miliona evra.

Prošao je taj septembar, ni ašov nije poboden, vrpcu je u decembru 2017. u dovršenom Kliničkom centru Niš presekao Aleksandar Vučić, tada još uvek premijer, i obratio se novinarima: „Ovo je prvi klinički centar u Srbiji koji je završen. Obećavam da ćemo završiti i Klinički centar Srbije u Beogradu, i onaj u Kragujevcu, i u Novom Sadu“.

U aprilu 2017. Vučić je izabran za predsednika Srbije i za neko vreme je „smetnuo s uma” kliničke centre. Ponovo ih se setio 22. jula 2018. godine:

• Uskoro treba da bude potpisan ugovor o rekonstrukciji kompletnog Kliničkog centra Srbije, pa će, kao što je Niš dobio najmoderniji Klinički centar, isto tako biti u Beogradu, Kragujevcu i Novom Sadu, rekao je on tada. 

Radovi u Beogradu počeli su u oktobru 2018, kada se oglasila premijerka Ana Brnabić: „Sada završavamo sa dokumentacijom i tenderskom procedurom za kliničke centre u Novom Sadu i Kragujevcu.

Ubrzo se oglašava i Marko Blagojević, direktor Vladine kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima: „Za Klinički centar Kragujevac tender za projektovanje je sproveden, ali je ugovor s projektantom raskinut. Praktično, sada imamo ’prvu ruku projekta’, tako da se ne počinje od nule. Izgradnja u Kragujevcu planirana je u dve faze, u prvoj se gradi savremeni hirurški blok, gde će objedinjeno funkcionisati urgentni centar i sve internističke i hirurške grane. Da li će tako biti znaće se kada bude gotov novi projekat”.

Vučić se ponovo javio 15. aprila 2019. godine: „Na jesen počinju radovi na novoj zgradi Kliničkog centra Vojvodine, a na proleće naredne godine i na Kliničkom centru Kragujevac”. Malo kasnije, u julu 2019, Vučić saopštava novu vest: „Zajedno sa Evropskom investicionom bankom radi se projektna dokumentacija za Klinički centar Kragujevac”.

Sledeće predsednikovo obraćanje na ovu temu bilo je 18. maja 2020: „Sve je spremno za obnovu kliničkih centara u Novom Sadu i Kragujevcu. Potpisuju se ugovori i idemo odmah u radove u ova dva grada”. Međutim, radova nije bilo, a Vučić samo mesec dana kasnije ubrzo sam sebe demantuje: „Trenutno radimo na projektno-tehničkoj dokumentaciji sa Evropskom unijom i Evropskom investicionom bankom, tako da očekujemo da u nekoliko narednih meseci raspišemo tender za izvođača radova u Kliničkom centru Kragujevac”.

Novu vest saopštava 24. avgusta 2020:

• Raspisuje se tender za Klinički centar Kragujevac, a predviđena vrednost radova je 30 miliona evra.

U novembru iste godine Vučić dopunjuje informaciju:

• U rekonstrukciju i izgradnju nove zgrade Kliničkog centra u Kragujevcu biće uloženo 43 miliona evra. Čeka se samo saglasnost Evropske investicione banke kako bi se raspisao tender za izvođača radova”, međutim krajem januara 2021. Ministarstvo zdravlja raspisalo je novi tender „za izradu tehničke dokumentacije za potrebe rekonstrukcije i izgradnje KC Kragujevac. Tako je opet sve vraćeno na početak.

Bilo je to vreme korone, ali predsednik Vučić nije zaboravio stara obećanja, pa je krajem februara 2022. bio sasvim precizan:

• Oko Vidovdana krećemo rekonstrukciju Klinčkog centra Kragujevac i biće to potpuno drugi grad. Ovde ćemo omogućiti bolju sekundarnu i tercijalnu zdravstvenu zaštitu.

Onda je 26. marta 2022. izjavio:

• Obećavam vam da ćemo tokom mandata naredne Vlade rekonstruisati i izgraditi potpuno novi deo Kliničkog centra u Kragujevcu, sa opremom to će koštati minimum 50 miliona evra.

Međutim, uoči Sretenja ove godine opet je sve vraćeno na još jedan početak.

Još jedan projekat „u košu”

Vraćamo se na podsećanje dr Radomira Pavlovića i ocenu da su direktori Kliničkog centra svojim zamerkama na projekte odlagali dogradnju i rekonstrukciju. Međutim, novinska arhiva kaže da je i sam Pavlović 2009. godine, kada je bio direktor KC, imao ozbiljne prigovore i zahtevao značajne izmene u projektnom zadatku – nakon što se konsultovao sa najboljim domaćim projektantima, ali mu to nije prihvaćeno. Slično je postupao i dr Slobodan Obradović, direktor KC od 2010. do 2012. godine, ali ni njegovo mišljenje nije uvaženo. 

Dakle, prešli smo na ulogu struke, i zdravstvene i projektantske, u „tužnoj priči” o kragujevačkom Kliničkom centru.

Iz rukovodećih struktura najkritičniji prema projektu Italijana bio je dr Nebojša Arsenijević, direktor od 2012. do 2015. godine. On je dostavio čak 36 primedbi na ono što je uradila firma „Studio Manara”, međutim da bi to uradio ovaj projektant je tražio dodatnih 270 hiljada evra, na već isplaćene 472 hiljade. Nije tada nađen zajednički jezik i ugovor sa Italijanima je raskinut.

Svoju verziju ove priče ima kragujevački arhitekta Aleksandar Nenković, vlasnik projektantske firme „Vektor sistem”, koju su ove novine objavila pre dve godine. Prenosimo je u skraćenoj formi. 

Italijanska „Manara” je još 2010. godine njegovu licenciranu firmu izabrala za lokalnog partnera za izradu dalje projektne dokumentacije, pošto je idejni projekat već bio urađen i odobren od strane Vlade i uprave Kliničkog centra (uz napomenu da Nenković tada nije bio glavni gradski urbanista, to je postao kasnije). 

• Zadatak moje firme i dodatno angažovanih stručnjaka bio je da do detalja razradimo ono što je „Manara” postavila kao osnovu i do 2012. u potpunosti su završeni svi ugovoreni poslovi. Urađeno je na stotine grafičkih priloga, crteža, šema, raznih proračuna, statičkih i drugih, detalji armature, čeličnih konstrukcija, dakle, sve je bilo spremno za gradilište. Druge kuće uradile su projektne instalacije – elektro, vodovod, kanalizaciju, grejanje, ventilaciju… Bila je pripremljena kompletna dokumentacija, to smo prvi završili među sva četiri klinička centra i mogli smo prvi da počnemo dogradnju i rekonstrukciju Kliničkog centra Kragujevac, objasnio je Nenković.

Međutim, nastavlja on, kada je kompletno završen projektni zadatak, za direktora KC dolazi Nebojša Arsenijević, a Slavica Đukić Dejanović postaje ministarka zdravlja. Arsenijević ocenjuje „Manarin” projekat kao loš i uz saglasnost ministarke angažuje nepoznatu projektantsku kuću iz Beograda da predloži novi projekat. Tada su Italijani „otkačeni”, a istovrmeno je njihov projekat prihvaćen u Nišu i njihov Klinički centar odavno je završen, dok je u Kragujevcu sve vraćeno na početak.

Nenković je sačuvao svu projektnu dokumentaciju i posle pet-šest godina rešio da je ponovo „otvori”. To je uradio 2017. godine, kada je za direktora Direkcije za urbanizam došao Dragan Dunčić, prostorni planer iz Novog Sada.

• Znao sam da „Urbanizam” ima kadrovske i organizacione sposobnosti da stari projekat prilagodi novim zakonskim propisima i da kompletan materijal prevede u elektronsku formu. Dunčić je prihvatio predlog, ja sam kompletnu projektnu dokumentaciju ustupio stručnjacima „Urbanizma” i sa svojim predlogom ja i Dunčić odlazimo u Beograd, u Jedinicu za implementaciju projekta, na čijem čelu je bila inženjer Tanja Đorđević. Ona je stvarno bila oduševljena idejom i posle konsultacija u Ministarstvu zdravlja javlja nam da imamo punu podršku i da projektnu dokumentaciju upodobimo za tri meseca, kako smo i obećali, priča Nenković.

Tada od nadležnih u Beogradu dobijaju uveravanja da radovi u Kragujevcu mogu da počnu do kraja 2018. godine. 

• Puni optimizma posle razgovora u Beogradu, Dunčić i ja odlazimo kod Predraga Sazdanovića, koji je od 2017. direktor Kliničkog centra Kragujevac. Saopštavamo mu plan koji je predložen Mionistarstvu zdravlja i već određene rokove, ali tada doživljavamo neočekivanu reakciju. Direktor nam kaže da je oformio „grupu svojih eksperata koji rade analizu projektnog zadatka” i za našu ideju neće ni da čuje. Čak smo doživeli i niz neprijatnosti i omalovažavanja. Tako je propao i ovaj pokušaj da Kragujevac dobije nove i moderne kliničke kapacitete, završio je svoju priču Aleksandar Nenković.

Tek posle tri godine raspisan je novi tender za projekat dogradnje i rekonstrukcije Kliničkog centra Kragujevac (26. januara 2021.), a posle naredne dve godine (14. februara 2023.) i on je obustavljen.

Ne navodi se koja projektantska kuća je bila angažovana, osim da je za to bilo namenjeno 640 hiljada evra i da će to platiti Evropska investiciona banka. 
Eto, to su činjenice, pa neka na osnovu njih zaključuje kako ko hoće.

***

Kada je na Sretenje Aleksandar Vučić Kragujevčanima nabrajao nove državne investicije, na prvo mesto je stavio novi stadion.

• Za tri meseca počeće izgradnja stadiona ’Čika Dača’ za dvadeset hiljada ljudi u koji će biti uloženo 70 miliona evra. Biće to najlepši stadion u Srbiji. Dobijena je građevinska dozvola, projektna dokumentacije završena. To će za Kragujevac biti jedan od najvećih razvojnih projekata, reče predsednik.

Još ranije je po raznim televizijama pokazivao makete novog stadiona, a na TV „Pink” prošle godine je rekao „da će imati i voz do stadiona”(!), te da će izgledati kao „Alijanc arena” u Minhenu.

Nije objasnio kako jedan sportski objekat može da bude „najveći razvojni projekat grada” – bar dok je naš profesionalni fudbal na nivou na kome jeste.

A kada je pre godinu dana predesednik poslednji put govorio o ceni dogradnje i rekonstrukcije Univerzitetskog kliničkog centra pomenuo je cifru od 50 miliona evra. Znači, stadion će za dvadeset miliona biti skuplji.

Pa neka sami Kragujevčani kažu – da li su više za dobro lečenje ili za „najlepši stadion u Srbiji”, na kome će da se igra fudbal koji ne doprinosi zdravlju, posebno psihičkom.

ŠTA JE TREBALO DA SE PROJEKTUJE
Lepo smišljeno, pa obesmišljeno

• U projektnom zadatku prema tenderu koji je raspisan 2021, a poništen prošle nedelje, stajalo je da nova zgrada Kliničkog centra treba da ima najmanje 230 kreveta na odeljenjima, 46 kreveta na intenzivnoj i poluintenzivnoj nezi i 14 kreveta u dnevnoj bolnici.
  Takođe, u sklopu nove zgrade bili su predviđeni hirurški blokovi sa osam operacionih sala, dijagnostičkim delom i hitnom pomoći.
  Bila je predviđena i nova zgrada tehničkih usluga (podstanica elektrane, medicinskih gasova, medicinskog otpada i mehaničkih instalacija).
• Kada je reč o rekonstrukciji postojećeg objekta Kliničkog centra, bila je predviđena obnova tehničkog bloka na tri sprata, ukupne građevinske površine 6.400 kvadratnih metara.
• Dodatno je bila najavljena izgradnja unutrašnje saobraćajne komunikacije i parking mesta sa uređenjem terena, kao i rušenje tri stare prizemne zgrade.     

Piše: Miroslav Jovanović, Kragujevačke