Plodovi gneva: Noć pendreka i razbijenih glava

Pre dve godine, 7. jula 2020, došlo je do masovnih demonstracija u Beogradu koje su ugušene suzavcem i pendrecima. Revoltirani građani su upali u Skupštinu, kao za vreme demonstracija protiv režima Slobodana Miloševića 5. oktobra 2000. godine. Promenilo se nije ništa, osim što je režim Aleksandra Vučiću naučio lekciju da se pritajeni gnev krije negde ispod ružičaste, naprednjačke projekcije stvarnosti i da ga ne treba provocirati. Podsećamo na te događaje

,,Ćale, ovo je za tebe koji si umro u Zemunskoj bolnici, jer nije bilo respiratora za tebe. Ćale, mnogo te volim, Ljubiša Đuriću, volim te“, viče u dahu jedan od demonstranata u kameru N1, očiju punih suza, što od muke, što od suzavca.

U utorak uveče, oko 20:30, građani su polako počeli da se okupljaju ispred Doma Narodne skupštine. Aktivisti Inicijative ,,Ne davimo Beograd“ postavili su transparent „Ubice“ ispred Predsedništva Srbije. Na samom početku izgledalo je da će to biti još jedan miran protest. Svi su imali maske, poštovali fizičku distancu… Nešto pre 22 sata, najavljen je dolazak studenata. Samo pola sata kasnije počeo je haos, a nedugo iza ponoći neredi su bili na tri mesta u Beogradu: ispred Skupštine, kod Radio-televizije Srbije i kod Crkve svetog Marka.

Juriš na Skupštinu

Počelo je bacanjem baklji i probijanjem ograde kod Skupštine. U prvom trenutku činilo se da je nasilna samo grupa nacionalista koji su, pevajući kosovske pesme, uspeli da probiju vrata Skupštine i uđu u hol. Žandarmerija u punoj opremi izbacila ih je napolje. To je izazvalo ogroman revolt okupljene mase, pa je počelo gađanje žandarma flašama, kamenicama i jajima. Policija je samo od ponoći do pola jedan na demonstrante bacila petnaestak patrona suzavca i nebrojeno dimnih bombi. Cele noći je trajala svojevrsna „igra“ – policija baca suzavac i dimne bombe, demonstranti se privremeno povlače u svim pravcima, a onda ponovo jurnu ka Skupštini. Trideset sedam minuta iza ponoći počinje ozbiljna tuča: policija juri demonstrante, baca suzavac, ali demonstranti vraćaju patrone policiji. Policija na konjima uleće s vremena na vreme u Pionirski park i pokušava da potisne okupljene.

Iako je u prvom dramatičnom trenutku izgledalo da je reč o nacionalistima koji su došli da namerno izazovu nerede, ispostavilo se da su na ulici mnogobrojne frakcije i opcije, od ,,Ne davimo Beograd“, preko Narodne stranke, do desničara. Suzavac leti na sve strane, a demonstranti pokušavaju da vrate patrone ili da ih (bezuspešno) pokriju kantama.

Ispred Crkve svetog Marka, demonstranti su zaustavili dva vatrogasna vozila i zauzeli nekoliko vozila gradskog prevoza. Vatrogasci nisu znali da odgovore demonstrantima gde su krenuli, te su se okrenuli i vratili odakle su došli. Demonstranti su ih ispratili aplauzom. Među njima je bilo i onih koji su nosili policijske štitove, što znači da je bilo i frontalnih sukoba. Jasno je i da je na ulici veliki broj policajaca u civilu.

U naletu žandarmerije u 00:50 jedan demonstrant je isprebijan i odvučen iza parkiranih automobila kod Skupštine. Verovatno je uhapšen. Policija je razbijena u manje grupe, okružuje skupštinu. Njena taktika je sledeća: žandarmerija baca suzavac, a onda konjica pojuri demonstrante kako ne bi mogli da vrate suzavac. Ubrzo policija i konjica beže pred demonstrantima koji ih gađaju kamenicama i bakljama. Dakle, iz dela Bulevara kralja Aleksandra iz pravca Crkve svetog Marka demonstranti potiskuju policiju ka Skupštini.

Srđan Nogo, koji je prvi ušao u Skupštinu, a jedini nije izbačen, kasno tokom noći dok su neredi uveliko trajali, verbalno je napao reporterku N1 Jelenu Zorić, tvrdeći da nikog nije pitala zašto je tu. Paradoksalno, Nogo je bio među prvima od kojih je Zorić uzela izjavu te večeri.

Đilasovi huligani

Jedan sat iza ponoći, najveće grupe demonstranata koncentrisane su na uglu Takovske i Bulevara kralja Aleksandra, i u Tašmajdanskom parku u koji policija takođe uleće i pokušava da ih istera.

Među povređenima je nekadašnji aktivista pokreta ,,1 od 5 miliona“ Srđan Marković. U Urgentnom centru čeka ušivanje. Profesorka Biološkog fakulteta Biljana Stojković koja se nalazi sa Markovićem u Urgentnom, kaže za ,,Vreme“: ,,U Urgentnom je, snimao je policajca koji mu je pretio da će da ga hapsi jer je vređao predsednika Srbije. Policajac mu je oteo telefon i bacio Srđana na zemlju. Krvi još više. Sad čekamo da ga ušiju, a policajac je zvao ekipu da ga uhapsi.“

Prve reakcije vladajuće većine stižu pre ponoći: ,,Najoštrije osuđujem vandalizam poličara koji stoje iza nasilnog upada u Skupštinu Srbije u trenutku kada se država i zdravstveni sistem suočavaju sa najtežim udarom koronavirusa od početka pandemije“, izjavila je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić: ,,Pošto nisu mogli da u Skupštinu Srbije uđu na izborima ponovo su pokazali svoje pravo nasilničko lice pokušavajući da steknu političke poene na najvećoj krizi na planeti od Drugog svetskog rata.“

Potpredsednica SNS-a Marija Obradović rekla je isto to, samo otrovnije: ,,Ne pristajem da me grupe razularenih Ðilasovih huligana upozoravaju da u mojoj zemlji nešto ne štima! Normalan građanin Srbije gleda zbunjen i zabrinut kako ološ provaljuje bez ikakvog razloga i svrhe u Skupštinu, napada policiju, ne dozvoljava kolima Hitne pomoći da prođu“, navela je Obradović u saopštenju koje je poslala medijima. Dodala je da ovo nije lice Srbije, nije spontan skup ljudi s decom, već je ,,očajnički pokušaj raspale opozicije da napravi dodatni haos u inače kompleksnoj situaciji u zemlji, izazvanoj epidemijom kovida“.

,,Nismo ni očekivali da pomognu, ponude rešenje građanima kako bismo zajedno prevazišli zdravstvenu krizu koja pogađa ceo svet. Javnost Srbije osudiće ovo bezrazložno divljanje. Potrebni su nam razum, saradnja, odmerenost. Srbija neće dozvoliti nasilje i divljanje. To nije naše lice, uprkos pokušajima Ðilasovih medija da time noćas uplaše Srbiju. Predaja nikada nije bila opcija“, teatralno završava Obradović.

Vladimir Rebić, direktor policije potvrdio je da ima povređenih policajaca, nekoliko uhapšenih, te da su tri policijska automobila zapaljena kod Crkve svetog Marka. I zaista, jedna marica je snimljena kako gori.

Oko pola dva stiglo je deset policijskih automobila koji su opkolili skupštinu. Demonstranti su u Pionirskom parku, policija neprestano ispaljuje suzavac. Međutim, našli su način da se izbore: patrone pokrivaju kantama za đubre iz parka, poliju ih vodom iz fontane i tako ih „neutrališu“. Međutim, policija ubrzo uleće u Pionirski park i doslovno vija demonstrante. Tu su i policijski psi. Tri mladića sede potpuno mirni na klupi, policajci se sjuruju i nekoliko njih pendreči jednog od njih. Svi koje je policija uhapsila uvedeni su u zgradu Skupštine Srbije i niko ne zna šta se sa njima događa.

Policija je uspela da potisne deo demonstranata sve do palate Albanija i Knez Mihailove. Ta grupa cele noći bezuspešno pokušava da se spoji sa grupom ispred Skupštine, odnosno na Trgu Nikole Pašića, ali ih policija u tome uspešno sprečava. Ulica Kralja Milana potpuno je zatvorena, a preko puta Predsedništva stoji desetak marica.

SAJ, žandarmerija, konjica

U 1:45 pored Crkve svetog Marka pojavljuju se vozila Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ). Kordon konjice i žandarmerije sa psima postavljen je kod crkve, ponovo je bačena velika količina suzavca, a demonstranti beže. Čuje se turiranje motora vozila SAJ-a. Ponovo se pojavljuju policajci u civilu, koji nemilice tuku demonstrante. Prepoznaju se po pištoljima zadenutim za pojas i značkama koje vade da se identifikuju uniformisanim kolegama. Sve je više krvavih glava koje se mogu videti na ulicama i većina kaže da je povrede zadobila od policije u civilu. Demonstranti pale kontejnere.

Noć između utorka i srede kao da nema kraja. Povređene i pohapšene tek ćemo brojati u narednim danima. Manja okupljanja građana dogodila su se i u Novom Sadu i Kragujevcu, ali sve je prošlo mirno.

Ostaje činjenica da smo svedočili velikom broju pojedinačnih slučajeva policijske brutalnosti, da je ispaljeno više suzavca nego ikada u prethodnih 20 godina, računajući i onaj protest zbog hapšenja Radovana Karadžića koji je predvodio i Aleksandar Vučić. Činjenica je i da su se ljudi okupili spontano, da najveći deo njih tvrdi kako su revoltirani jer ih „vlast pravi budalama“. Grupe koje su se našle na ulici toliko su heterogene da je nemoguće da ih je neko organizovao.

Aleksandar Vučić predugo je tražio kavgu. Rano je za donošenje suda o događajima ispred Skupštine. Ipak, ostaće upisan u istoriji kao prvi posle Slobodana Miloševića kome je narod upao u Skupštinu.

Izvor: Vreme/Jovana Gligorijević

Foto: Marija Janković