Za svojih 50 godina postojanja nikada nisu menjali ime i klupske boje. Fudbalski kliub „Ćava” iz Velikog Polja proslavio je prošle nedelje pola veka od osnivanja.
U nedelju, 13. marta na Stadionu Miroslav Vranić Fišer sastali su se veterani plavo-belih i sadašnji prvi tim „Ćave”. Na terenu su se ponovo našle klupske legende i ljudi koji su godinama, neki i decenijama branili ove fudbalske boje: Srbo Petrović, Slavko Perović, Marko Aksić, Vlada Slavković, Marko Svičević, Zlatko Perović, Saša Mijatović, Bojan Tomašević, Dobrica Anđelković, Darko Biševac, Igor Stevović, Miloš Anđelković, Ivica Anadrić, Dejan Gajić, Zlatko Despotović, Dejan Živković, Nenad Urošević, Vladica Vlašković, Rodoljub Janićijević, Golub Drobnjak, Milan Drobnjak, Boban Vlašković, Radisav Ćurilić, Boban Andrić i Zoran Despotović.
Svi oni su svojevremeno za ovih pola veka bili okosnice igre „Ćave”, ginuli za plavo-beli dres na terenu u Velikom Polju i odazvali su se i tog svečarskog dana, na jubilej kluba.
Nije bitan rezultat, veterani su remizirali sa prvotimcima 2:2 a, jezikom sportskih reportera za ovakve susrete obično se kaže „pobedilo je druženje”. Zaista i jeste. Na svečanosti se sećalo onih, starih dana, klubskih anegdota i događaja koji su obeležili tih 50 godina. Pobedio je sport, druženje i FK „Čava”.
– Druženje i jeste nešto što karakteriše naš klub sve ovo vreme. Mi smo amaterski klub i nikada niko kod nas nije igrao za pare. Samo iz ljubavi prema fudbalu i klubu, ističe Marko Jakovljević (34), sadašnji predsednik Upravnog odbora „Ćave” i aktivni prvotimac na mestu štopera.
Iz tih drugovanja na fudbalskom terenu koja su se nastavila kroz prijateljstva za čitav život izrodila su se i mnoga kumstva, ističe on.
Naravno da je takav dan i druženje nastavljeno u kafani „Fontana” kod Miloša, gde su se prepričavale legendarne utakmice i majstorski potezi a nisu zaboravljeni ni oni najzaslužniji za ovo fudbalsko trajanje od pola veka.
Niko nije zaboravljen, Fudbalski savez grada Kragujevca dobio je plaketu zbog toga što je pomagao klub svih ovih godina. Priznanja su dobili i porodica Vučković koja je godinama prisutna u klubu i podržavala ga, Milan Vranić – sin dugogodišnjeg predsednika kluba po kojem se stadion već dve godine zove Miroslav Vranić Fišer, takođe nekadašnji zaslužni predsednik kluba Golub Drobnjak sa kojim je ovaj sportski kolektiv na čelu beležio najbolje rezultatate devedesetih godina prošlog veka igrajući čak zonski rang takmičenja.
– Miroslav Vranić Fišer je najzaslužniji što se klub nikada nije gasio i prestajao sa radom, što je česta pojava u nižim ligama. Zahvaljujući njemu „Ćava” je funkcionisala i u najtežim trenucima i bio je u njemu od samog poetka, od osnivanja kluba, ne zaboravljaju ljudi u današnjoj upravi plavo-belih.
Trenutno Druga gradska liga, sedmi na tabeli. Nije tajna da se nadaju da će sledeće godina pojuriti viširang takmičenja, gde je po njima ali i po infrastrukturi i igračkom kadru „Ćavi” mesto i zaslužuje da bude.
– Kada je infrastruktura u pitanju, teren, svlačionice, klupske prostorije, smatramo da je među najboljima u gradu u ovom, amaterskom rangu takmičenja, nižim gradskim ligama, kaže Jakovljević.
Samo u poslednje dve godine, sa novom upravom na čelu, ogradili su teren i uradili kapije, sredili svlačionice, podigli zaštitnu mrežu iza golova. Tu su i reflektori za noćne treninge a podiže se i navijačka tribina sa mestima za sedenje. Oko klupskih prostorija posađeno je zelenilo i urađeni trotoari.
– Imamo veliki klub prijatelja koji pomažu klub, onoliko koliko je ko u mogućnosti. Animirali smo mlade ljude iz naselja, naše drugove ne samo odavde već i iz drugih krajeva grada, čak i iz Kruševca, i oni su tu stalno za nas i kad god je „Ćavi” potrebno, kaže Jakovljević, ne želeći nikoga da nabraja ponaosob, ali pada u oči da na njihovom stadionu „Fišer” ima više istaknutih reklama nego na nekim prvoligaškim terenima.
U novim, sređenim prostorijama sve je u plavo-belom znaku. Na zidu svlačionice motivacione poruke, na vratima geslo: Idemo na pobedu! Ako ne mi, ko? Ako ne sad, kad?”, koju na utakmicama uzvikuju i navijači kluba Blu bojsi (Plavi momci).
Sve je novo sem starih požutelih natpisa iz lokalne sportske štampe, sačuvanih za sećanja i neki, budući letopis i monografiju kluba. Za toliki period nakupilo se mnogo toga. Naslovi tipa: „Sudija završio u bolnici”, „Golman golgeter”, „Presudio Biševac”, „Bodovi ipak domaćinu”, „Napadači ćorcima” ili „Petrović odbranio penal”… svedoče o proteklih pola veka fudbala u Velikom Polju.
Klub „Ćava” osnovan je 12. marta 1972. godine, po sećanju veterana i klupskih legendi – počeo je na mestu bivše kasarne u Grošnici na inicijativu gruše građana iz naselja. Naredne decenije klub je funkcionisao u okviru kasarne JNA, a među njenim igračima su bili i vojnici koji su ovde služili vojni rok. Jedan od njih u plavo-belom dresu za vreme služenja vojske bio je i legendarni Sead Sušić.
Promenom komandnog kadra kasarne „Ćava” je bila primorana da pronađe novi teren. Prelaze na igralište iza Poštine garaže kod Lepenice koji su navijači od milošte zvali – Grbavica.
Taj deo vezan je za najveće takmičarske uspehe kluba i u jednom periodu igraju u Moravsko-šumadijskoj zoni i u tom rangu igraju sa timovima poput: „Bane” iz Raške, „Metalac” iz Kraljeva, „Karađorđe” iz Topole, sadašnjom „Jošanicom”… Na utakmicama ih je bodrlo po hiljadu navijača a prvotimci „Ćave” u to vreme odlazili su na pripreme na Taru.
Ali, zadesio ih je peh, kao i mnoge klubove u tom rangu. U prolećnoj sezoni 1993. godine, bez najave i obaveštenja, preorali su im teren i to se naravno odrazilo na stagniranje kluba. Nisu se predavali ni gasili i tri godine kasnije, 1996., od Skupštine grada dobijaju parcelu na kojoj se i danas nalazi stadion „Fišer”.
U klubu su oduvek, kao i sada mahom igrali mladići i deca iz samog naselja, pa je to po njima razlog tolike zdušne podrške komšija, kako među navijačima, tako i među brojnim prijateljima koji pomažu FK „Ćavu”.
Ostali su u svojoj priči, koja je danas sve ređa u tom fudbalskom rangu, druže se, igraju isključivo iz ljubavi prema sportu i svom naselju i zajedno napreduju. Po prvi put u istoriji kluba od ove sezone plavo-beli imaju i svoje klupske trenerke.
Sem Marka Jakovljevića, predsednika Upravnog odbora kluba, tu su još i Milan Jakovljević, potpredsednik kluba i Miloš Anđelković, predsednik Skupštine „Ćave”. Sadašnji čelni ljudi kluba ističu da je zasluga u povezivanju i sardnji nove i nekadašnje uprave delo Milisava Kostića Koce, dugogodišnjeg ekonoma i alfe i omege kluba.
Trener je Bojan Milenković a misija i vizija „Ćave” da što pre uđu u Prvu gradsku ligu i zadrže se u tom rangu kao stabilni prvoligaši.
Za ostvarenje tog cilja treneru Mlenkoviću su na raspolaganju aktuelni prvotimci: Danijel Janković, Lazar Vidosavljević, Bojan Stojiljković, Darko Nedeljković, Vladimir Bošković, Dimitrije Đalović, Dušan Milosavljević, Filip Šević, Filip Šešlija, Janko Milutinović, Marko Radojičić, Marko Vukomanović, Ognjen Dončić, Saša Marković, Stefan Čolović, Stevica Đošić, Dejan Vujičić, Aleksandar Virijević, Daniel Ćirković i Marko Jakovljević. Naravno, tu je i Dejan Živković Ciga, igrač sa najdužim, skoro dvodecenijskim stažom u plavo-belom dresu koji boje „Ćave” brani, bukvano u odbrani, od 2002. godine.
Za budućnost ne brinu jer imaju saradnju sa Fudbalskom školom „Arena” koji ima prostorije i balon salu tik do njihovog stadiona „Fišer”. Pred njima je sada narednih 50 fudbalskih godina.