Gradsko veće, kojem predsedava gradonačelnik Kragujevca i predsednik Gradskog odbora Srpske napredne stranke Radomir Nikolić, donelo je odluku o izradi plana detaljne regulacije za severnu obilaznicu – „Severna obilaznica grada Kragujevca”. Ideja je da se tranzitni saobraćaj izmesti iz centra grada, kao i da se privredno potentni industrijski „Majnd park”, pod okriljem firme „Milanović”, poveže s magistralnim pravcima koji Kragujevac, u perspektivi, treba da spoje s Koridorom 11, odnosno Moravskim koridorom, čija gradnja treba da počne ove godine.
Uzimajući u obzir sve parametre, odluka nije iznenađujuća, ali treba podsetiti da je Srpska napredna stranka, danas vladajuća, pre šest godina, kada je bila u opoziciji, zastupala stav da je Kragujevcu, umesto severne, potrebnija južna obilaznica.
Na konferenciji za novinare, 14. marta 2013. godine, potpredsednik GO SNS-a Rajica Milosavljević, kritikujući nameru tadašnje vlasti da prednost da severnoj obilaznici, izjavio je, između ostalog, i ovo: „Zašto je odjednom severna obilaznica postala bolje rešenje ako znamo da je zemljište na trasi južne obilaznice infrastrukturno opremljenije i lako može postati industrijska i stambena zona, naspram zemljišta na trasi severne obilaznice, gde bi poljoprivredno zemljište prenamenom postalo gradsko, i to na mestu koje nema nikakvog prostora za razvoj.”
Investicija Bratislava Milanovića, osnivača firme „Milanović inženjering”, koja je ostvarila saradnju s nemačkim „Simensom”, izgleda da je svojim nacionalnim značajem u potpunosti izmenila poglede na pravce razvoja kragujevačke saobraćajne mreže. Zato je Gradsko veće, uz pomenutu, donelo i odluku o izradi plana detaljne regulacije za železničku prugu koja „Majnd park” treba da poveže s prugom Lapovo – Kraljevo – „Železnička pruga Sobovica – Lužnice – krak Batočina”.
O značaju ove dve investicije, prethodnih dana su, kao gosti Televizije Kragujevac, govorili i gradonačelnik Nikolić i glavni gradski urbanista Aleksandar Nenković. Pre njih, povodom otvaranja prve fabrike u „Majnd parku”, o mestu Kragujevca na putnoj mapi Srbije govorio je i predsednik Aleksandar Vučić, najavivši da bi izgradnja saobraćajnice koja centralni grad Šumadije treba da poveže s nacionalnim koridorima mogla početi „ne odmah, ali za dve do tri godine”.
Razumevanja radi, severna obilaznica počinje od kružnog toka na ulazu u grad iz smera Batočine, tamo gde je podignut Đurđevdanski krst, i ide ka Gornjem Milanovcu, a južna obilaznica, koja počinje od kružnog toka na kome je podignut veliki „Fijatov” znak, vodi ka Kraljevu. Ni jedna ni druga obilaznica, nisu odmakle od početka, iako je izgradnja južne počela još pre trideset i kusur godina, a severne pre desetak. Južnu obilaznicu dugačku oko 11 kilometara sada je nemoguće završiti, budući da su fabrike „Fijatovih” kooperanata u Grošnici izgrađene baš na trasi puta.
Iza velikih investicija u Kragujevcu uvek je stajala država, nekada kroz „Zastavu”, danas u partnerstvu s privatnim sektorom koji, u ovom trenutku, na najbolji način predstavlja Bratislav Milanović. Prema prvobitnom projektu, dužina severne obilaznice iznosila je oko 17 kilometara, a finansijski proračuni su govorili da bi izgradnja mogla da košta oko 40 miliona evra.
IZVOR: POLITIKA