Pismo profesora Muzičke roditeljima đaka: Nije tačna informacija da škola u ponedeljak počinje da radi

• Obraćamo vam se povodom dezinformacije koju je plasiralo rukovodstvo Muzičke škole Dr Miloje Milojević u saradnji sa manjinskim delom kolektiva. Informacija da škola od ponedeljka, 24. marta 2025. godine, nastavlja sa radom je netačna, piše, kako je navedeno, „većinski deo kolektiva“, roditeljima đaka.

Pismo profesora Muzičke škole Dr Miloje Milojević u Kragujevcu prenosimo integralno:

Istina je potpuno drugačija.
Na osnovu dopisa Ministarstva prosvete od 20. decembra 2024. godine, odluka Nastavničkog veća o obustavi nastave zbog ugrožene bezbednosti u obrazovnom sistemu i dalje je na snazi. Uz to, Đački parlament, u znak podrške studentskim zahtevima, zvanično je proglasio blokadu škole zbog koje je organizovanje i realizovanje nastave nemoguće.
Najoštrije osuđujemo širenje netačnih informacija kojim rukovodstvo pokušava da izvrši pritisak, izazove nered i stvori dodatne tenzije. Ovakvo postupanje direktno ugrožava bezbednost svih učesnika u obrazovnom procesu.

O svemu ovome, kao i o nezakonitim radnjama direktorke Svetlane Stojilković i njenih saradnika, obavešteni su Školska uprava, inspekcija rada i prosvetna inspekcija. Zahtevali smo hitno reagovanje, ispitivanje navedenih okolnosti i njeno razrešenje, jer svojim postupcima potpiruje sukobe, javno omalovažava učenike i kolege i vrši nesnosne pritiske na zaposlene.
Takođe, navodna „Google“ anketa o nastavku rada, koju rukovodstvo koristi kao argument, nelegitimna je, podložna je manipulacijama i sprovedena pod pritiscima i pretnjama. NJeni rezultati ne mogu biti iznad odluke Nastavničkog veća. Štaviše, anketa je otkrila činjenice koje dodatno potvrđuju naše sumnje, o čemu smo već obavestili nadležne organe.

Nastavni kadar je više puta odbio manipulativne pokušaje nasilnog nametanja odluka od strane direktorke škole. Nećemo dozvoliti da pritisci i obmane promene našu odluku.
Dragi roditelji,
Hvala vam na dosadašnjoj podršci i razumevanju. Borimo se za dobrobit vaše i naše dece, jer ovo nije samo pitanje nastave. Ovo je borba za dostojanstvo, pravdu i sigurno okruženje za učenike i nastavnike. Vaša podrška nam daje snagu da izdržimo pod nesnosnim pritiscima.

Što se tiče obrazovanja vaše dece, ne brinite, možda im ovim primerom pružamo najvažniju životnu lekciju. Stoga vas molimo da uvažite ovaj demanti i ne šaljete decu u školu dok vas ne obavestimo da su se stekli zakoniti i bezbedni uslovi za nastavak rada. Samo tako možemo sprečiti potencijalno neprijatne situacije koje rukovodstvo škole pokušava da izazove.
Ne želimo da naši učenici trpe posledice tuđih, sebičnih interesa. Naši maturanti zaslužuju mir, a ne tenzije i manipulacije kojima su nažalost bili izloženi.

Svi želimo što skoriji povratak u učionice, ali onda kada budu obezbeđeni normalni i bezbedni uslovi za rad. Ovo je naš doprinos borbi da vaša i naša deca sutra postanu dostojanstveni, misleći ljudi, koji će živeti i učiti u boljim uslovima nego što je to slučaj danas.
O zvaničnom početku rada bićete blagovremeno obavešteni.

Glas Šumadije je došao i do pisma koje je, navodno, direktorka Svetlana Stojilković uputila zaposlenima:

Поштоване колегинице и колеге,

Овај допис шаљем у намери да вас упознам са свим битним информацијама  и  својим овлашћењима и обавезама везаним за тренутну ситуацију, наглашавајући аполитичност и усклађеност, како са законом, тако и мојом обавезом као директора.

Да ли наставници имају право да блокирају наставу позивајући се на безбедност?

– НЕ.

Наставници немају законско овлашћење да својом одлуком или акцијом (било појединачно или групно – путем Наставничког већа, синдиката или било које групе) блокирају рад школе и спречавају одржавање наставе, чак ни позивањем на безбедност.

Уколико постоји оправдана сумња у небезбедност, поступак је следећи:

• Наставници треба да се писмено обрате директору, који је дужан да одмах ангажује надлежне органе (просветна инспекција, полиција, противпожарна инспекција, инспекција рада, итд.) да изврше службену процену безбедности.
• Само надлежни органи могу донети званичну одлуку да се настава обуставља из безбедносних разлога.
• Наставници немају право на самостално, физичко или на други начин онемогућавање уласка и рада ученика и колега.

Према Закону о основама система образовања и васпитања (чланови 55, 58, 59, 64 и 117), наставник је дужан да свој посао обавља професионално, одговорно и у складу са законом и радним задацима које му одреди директор.

Које мере директор може и мора предузети против наставника који блокирају наставу?

У оваквој ситуацији, директор има законска овлашћења и дужности да:

1. Писмено упозори наставнике:

• Први корак је писмено упозорење наставницима који блокирају наставу, са захтевом да одмах престану са таквим поступањем.

 Поступање којим се блокира настава и физички спречавају ученици и наставници да уђу у школу представља озбиљно кршење закона, и то конкретно: члана 111, члана 112, члана 113 и члана 117 Закона о основама система образовања и васпитања, као и члана 179 Закона о раду Републике Србије. Уколико се са оваквим поступањем настави, покреће се дисциплински поступак и обавештавају се надлежни органи и инспекције, укључујући МУП и тужилаштво.

2. Покрене дисциплински поступак:

• Ако наставници одбију да поступе по упозорењу, директор има право да покрене дисциплински поступак против њих у складу са Законом о раду и Законом о основама система образовања и васпитања.
• Дисциплински поступак може резултирати различитим казнама, укључујући суспензију или отказ уговора о раду.

3. Обавести просветну инспекцију и Школску управу:

• Директор је обавезан да о оваквој ситуацији одмах и писмено обавести надлежне институције (просветну инспекцију и Школску управу) са детаљним описом ситуације и захтевом за хитну инспекцијску контролу и реакцију.

4. Обавести Министарство просвете и остале надлежне институције:

• У случају ескалације, директор има обавезу да хитно обавести Министарство просвете и, ако је потребно, тужилаштво и полицију (МУП), јер је блокада наставе и онемогућавање уласка ученицима потенцијално кривично дело (нпр. „Ограничење слободе кретања“ и „Ремећење јавног реда и мира“).

5. Води детаљну документацију и прикупља доказе:

• Свака радња се званично и детаљно документује (писмено, фотографијама, записницима, снимцима).

Шта ако наставници и даље блокирају наставу?

Уколико наставници након свих наведених мера и даље настављају са блокадом наставе:

• Може се затражити хитна помоћ полиције
• Спроводи се дисциплински поступак, укључујући суспензију или раскид уговора о раду ако буде неопходно.
• Тражи се хитна интервенција просветне инспекције која има законска овлашћења да донесе мере и санкције.

Које су последице по наставнике који учествују у блокади?

• Покретање дисциплинског поступка.
• Суспензија или отказ уговора о раду.
• Умањење личног дохотка због неизвршавања радних обавеза.
• Могућа кривична одговорност уколико дође до пријаве тужилаштву.

1. Наставници који блокирају могу се позвати на….?

• Закон о безбедности и здрављу на раду („Сл. гласник РС“ 101/2005, 91/2015, 113/2017):

Наставници могу тврдити да услови у школи нису безбедни за рад и да због тога одбијају рад. Овај закон дозвољава запосленом да одбије рад у случају непосредне опасности по живот и здравље (нпр. насиље, пожари, хаварије, итд.).

·         Правилник о заштити и безбедности ученика у школи („Сл. гласник РС“, бр. 82/2015):

Наставници могу тврдити да поступају у интересу заштите ученика ако постоји непосредна физичка или психичка претња по ученике. Које, од њих 1.300?

Међутим:
Овај основ може бити признат само ако су заиста исцрпљене све прописане процедуре:

• Морају се обратити директору у писаној форми са конкретним доказима о угрожености.
• Директор мора да покрене процедуру провере и ангажује надлежне органе.
• Без јасног и формалног закључка од стране надлежних органа, наставници не могу самостално проглашавати небезбедност.

Закључак: Ако процедуре нису поштоване, овај аргумент наставника нема правну тежину.

2. Матуранти се могу позвати на…..?

• Право на протест и окупљање (Устав РС, члан 54):

Ученици имају право на слободу изражавања и окупљања. Ипак, ово право не сме ограничавати или угрожавати права других лица (попут права на образовање, слободу кретања или рад).

• Право на безбедно образовање (Закон о основама система образовања и васпитања):

            Ученици могу тврдити да је школа небезбедна средина за њих.

Важно:
Право на протест не може подразумевати право на физичко спречавање наставе и угрожавање права других ученика и запослених. За безбедносне процене установе за рад постоји процедура (већ поменуто). Уколико се небезбедност утврди кроз званичну процедуру надлежних институција, то се односи на све запослене и ученике, НЕБЕЗБЕДНО ЈЕ ЗА СВЕ!

3. Како се све наведено законски аргументује?

Када се ради о наставницима:

• Неопходно је да писмено доставе конкретне доказе о угрожености.
• Покреће се формална процедура провере (просветна инспекција, инспекција рада, полиција).
• Свако самовољно поступање без завршене процедуре третира се као незаконито и повлачи дисциплинске последице.
• Док год надлежни органи не утврде стварну небезбедност, наставници немају законску основу за прекид рада.

Када се ради о ученицима:

• Ученици и родитељи треба да знају да право на протест не сме да угрожава основно право на образовање других ученика.
• Блокада улаза, физичко спречавање и малтретирање других ученика нису прихватљиви, пријављују се полицији као нарушавање јавног реда и мира, и као угрожавање безбедности.
• Ученици  и родитељи треба да буду упознати  да је за последице њиховог деловања одговорност лична, и да школа има право и дужност да предузме мере заштите других ученика.

5. Шта је пресудно?

• Свака блокада рада и физичко онемогућавање наставе мора бити доказано, оправдано и потврђено од стране надлежних органа.
• Све док званичне институције не потврде постојање непосредне опасности, поступци наставника и ученика нису законски оправдани и не смеју бити толерисани.
• Директор мора да поступа у складу са законом и да инсистира на спровођењу прописаних процедура.

ВАЖНО ЗА УЧЕНИКЕ  

Онемогућавање редовног и законитог функционисања образовне установе води у озбиљне и дугорочне последице где је директно угрожено уставом загарантовано право на образовање.

Потенцијалне опасности и последице су:

1. Угрожавање целе школске године

• Дуготрајна блокада наставе значи немогућност завршетка школске године према законом утврђеним роковима. То може довести до одлагања завршних и пријемних испита, понављања школске године за ученике, што би створило правни хаос и огромну одговорност школе и руководиоца.

2. Кршење Устава и закона

• Овим поступањем особе које блокирају крше основна људска права и слободе ученика, посебно право на образовање (члан 71. Устава РС), што подразумева много шири контекст и могуће озбиљне правне последице за оне који воде блокаду.

3. Могуће кривичне последице

• Постоје елементи за потенцијално кривично гоњење учесника у блокади јер се ради о континуираном и намерном ометању јавне делатности (образовање је јавна делатност). Овде долазе у обзир и озбиљнија кривична дела (нпр. Кривични законик, члан 344 – Насилничко понашање и члан 359 – Ометање службеног лица).

4. Опасност од тужби родитеља ученика

• Родитељи ученика који трпе последице због дуготрајне блокаде могли би поднети тужбе против школе (или појединачно против запослених који блокирају наставу), јер је школа дужна да обезбеди редовно образовање, што може довести до значајних финансијских и правних последица за установу.

Уколико директор не предузме све расположиве законом прописане мере, постаје лично одговоран за неспречавање штете која настаје за ученике и њихове породице.

Инспекције и Министарство могу покренути поступак против директора ако се утврди да није учинио све што је у његовој моћи како би се спречио овакво стање.

Ученици треба да буду упознати да:

• право на протест и окупљање постоји, али не може да угрожава права других лица (члан 54. Устава Републике Србије),
• школа није јавно место где је дозвољен протест који блокира наставу и угрожава права других ученика на образовање,
• ученици имају право да исказују ставове, али морају поштовати кућни ред и дисциплину школе, као и основна права других ученика и запослених,
• директор школе има законска овлашћења и обавезу да у таквим случајевима реагује и изриче дисциплинске мере.

Осим већ поменутих, директор додатно може и мора предузети следеће:

• Хитно захтевати укључење правосудних органа (тужилаштво) због тежине блокаде и директног нарушавања права ученика.
• Хитно затражити од Школске управе и локалне самоуправе обезбеђивање алтернативних услова за наставу, чиме ће се обезбедити наставак образовног процеса за ученике.

Сам процес дуготрајног и намерног онемогућавања одржавања наставе је много већи и озбиљнији проблем од класичне дисциплинске мере. Ово није само школско питање, већ озбиљно питање од јавног интереса, са далекосежним последицама за све укључене.

То је:

• питање од јавног значаја
• питање кривичне одговорности
• питање личног професионалног статуса и одговорности директора
• питање могућих финансијских и правних последица по школу.

Светлана Стојилковић, директор