Pismo Kragujevčanke koja sedam godina traži posao: Moj dan je uvek isti

Grad Milica

Moj dan već više od sedam godina počinje na isti na način: pijem kafu i gledam oglase za posao.

Jutros pomislih da je možda bolje da uplatim loto, jer je veća verovatnoća da dobijem sedmicu, nego posao u Kragujevcu, u četvrtom gradu naše Srbije, ekonomskog tigra. U maju 2016.godine sam završila osnovne studije na državnom Ekonomskom fakultetu, (u roku, da napomenem), a sledeće godine i master na istom. I pored svega, ponovo bih to upisala jer sam učila ono što volim da bih u budućnosti radila ono što volim.

Međutim, nada da ću ikada naći posao je potpuno izgubljena. Konkurišem na svaki oglas koji odgovara mojim kvalifikacijama, čak i na neke za koje sam prekvalifikovana, ali vrlo često ne dobijem mogućnost ni na razgovor da odem. Da napomenem, da je moj jedini način da dođem po posla i bilo kakve informacije o istom samo Infostud, jer veze, poznanstva i ostalo nemam.

Dakle, ovde govorim samo o privatnicima, jer nam je svima poznato kako se dolazi do državnog posla i da tu obrazovanje ne igra veliku ulogu. Ne mogu da tvrdim, ali mislim da je razlog negativnog ishoda razgovora koje ipak obavim to što me na 95% istih pitaju odakle sam, a ja se i ne trudim da lažem. Živim u Kragujevcu dvadeset i pet godina, ali rođena sam u Prištini i uvek tako odgovorim, jer smatram da to nije i ne bi trebalo da bude nikakva sramota. Za trideset i jednu godinu, koliko imam, uspela sam da shvatim da prema nama koji nismo ovde rođeni postoji neka vrsta mržnje, iako smo isti narod.

Ponavljam, ne mogu da dokažem sa sigurnošću, ali ako je ovo razlog što ja i dalje nemam posao, ta pojava se zove diskriminacija. Jedina nada koja mi preostaje je da odem iz ovog grada, za koji me, neću da lažem, ne veže ništa osim porodice i da pored svog stana negde plaćam stanarinu. Hoće li predsednik, premijer, gradonačelnik ili bilo ko drugi reagovati na ovo? Iskreno, ne verujem, ali barem ću znati da sam pokušala da doprem do nekoga. Ako i bude tako kao što mislim, i ako ne preduzmete nešto povodom ovoga za šta sam sigurna da se ne dešava samo meni, nemojte da budete licemerni i pričate na tv-u kako treba da ostanemo u Srbiji i tome slične stvari.

Tagovi:

25 thoughts on “Pismo Kragujevčanke koja sedam godina traži posao: Moj dan je uvek isti

  1. Dajte ime i prezime. Toliki narod se pozapišljavao, uglavnom kosovci. Najlakše je da kukumavči ili da bir posao.

      1. Tačno, mi što smo generacijama u Kgu smo manjima, i takvi poput nje ,bez dana radnog staža su zauzeli policiju…..itd.

      2. Mi koji smi rodjeni Kragujevcani,cije su cukun babe i dede gradile ovaj grad veoma teze dolazimo do posla nego vi sa kosova

        1. Slažem se sa Vama. 90% na visokim pozicijama su rodom s Kosova. Mi koji smo čisti šumadinci znamo da ne možemo da se zaposlimo od njih, vuku i dovode svoje rođake, prijatelje…

    1. Uredno vam vam prosleđuje m ime i prezime Svetlana Marković, jer sam takodje osoba koja ne može da nađe posao u struci pa izvolite pomozite niti kukumavčim niti biram posao. Unapred zahvalna.

  2. Pozaposljavali su se oni koji imaju vezu, jer drzavna sluzba ne pita nista… pre ce Crnogorac da dobije posao jer prosto ima vezu. Za osobu koja nema nikog da je gura i gore je nego sto je ova devojka napisala. Konkursi skoro da ne postoje, a direktorima ustanova stigne ime koje moraju da prime. Kraj.

    1. U potpunosti razumem ovu osobu. Ja sam rodjena u Kragujevcu, pa ipak nisam imala, niti zelela da imam vezu za posao. Nekoliko pokusaja za isti I nista. Naravno da Sam otisla. Zasto bih unistavala svoje samopostovanje ostankom u Kragujevcu I Srbiji. Sada radim u svojoj struci u zemlji koja je nasla vrednost u mojim sposobnostima I srecna Sam u njoj, dajem sve od sebe da tu zemlju koja me je prihvatila onako kako moja domovina on kad nije ucinim lepsom I boljom.

    2. Nisi jedina …
      Isti slučaj je kod mnogih sa Kosova a svi Kragujevčani kažu da mi da Kosova imamo najjaču vezu 🤦🏻‍♀️🤦🏻‍♀️
      Traže pare …
      Javna tajna

  3. To uopste nije tačno.Uđite u policiju,opstinu,upravu prihoda i gradsku i republicku,socijalno,PIO itd. Tamo od 10 zaposlenih 9 ipo je poreklom sa Kosova.U privatnim firmama ako su jake takođe ima vise ljudi sa Kosova.To dakle nijenrazlog nezaposljavanja.Koji je drugi konkretno kod ove gospođice ne znam ,ali diskriminacija nije.

    1. Kao i u Kraljevu, nek dođe ovde, sigurno ima familije da je pogura! I još se hvali svojim stanom…, neki stvarno nemaju obraza!

  4. Da je htela da nađe posao, do sad bi ga našla ili bi naučila da radi nešto što je deficitarno.

  5. Smatram da mesto poreklo apsolutno ne igra nikakvu ulogu za dobijanje posla u struci. Jedno veliko hvala na ovome što ste napisali.Potpuno Vas razumem i duboko osećam ovo o čemu ste pisali iz razloga što i sama preživljavam isto. Ja sam rodjena Kragujevčanka, osnovnu, srednju školu i fakultet završila sam u svom gradu. U Kragujevcu sam osnovala porodicu i tu živim, no posao ne mogu da nadjem 20.godina. Za sve ovo vreme aktivo tražim posao, uredno sam prijavljena na nacionalnoj službi za zapošljavanje,obraćala sam se aktuelnim gradskim vlastima,slala dopis predsedniku države i posla za mene nema ni sa fakultetskom diplomom(biolog),ni sa srednjem školom(pedijatriska sestra), niti bilo koji drugi pošten i pristojan posao.Osoba sam koja se ne libi ni jednog zanimanja sa ogromnom željom da radi.Osobito me rastužuju ovde napisani komentari o prekfalifikacijama i veliko ne razumevnje problema koji je iznet ,te stoga pozivam ljude koji umesto što ostavljaju takve najblaže rečeno neumesne komentare ponude ruku i konkretno pomognu.

  6. Ja vec tri godine tj u Januaru će biti četiri godine bez posla.Kada i obavim neki razgovor za posao ubrzo stize mail da nisam ta koju traže.Eto bas pre neki dan tačnije u sredu zove me lik sa Nacionalne službe za zaposljavanje i pita da li bih ja ipak posao sa srednjom skolom(gimnazijom)pošto sa Ekonomskim fakultetom nema.I tu mi kaze da idem na neki sajam zaposljavanja za neku firmu koja traži šivace.Toliko sam bila neljubazna da sam pukla više,došlo mi da kažem ma najbolje me prijavi sa osam godina škole.Sramota.A ti tzv mentori su partiski namešteni na tu poziciju i ispiraju narodu mozak.

    1. A šta ćemo mi koji smo ovde rođeni?Pa još i nemamo svoj krov nad glavom,o poslu i da ne pričam?!Zašto nemam svoj stan/kuću?Ja nikad nisam imala dovoljno ni da kupim,ni da sagradim…pa ćutim…Zato što su se dodeljivali nekima kojima je vazda teže nego nama…SRAMOTA,JA BIH NA VAŠEM MESTU ĆUTALA.

      1. Jadan komentar… ne daj Bože nikom da doživi ono što su SRBI u svojim rodnim mestima, na KiM, u R. Srpskoj, po Hrvatskoj. Tu smo, isti narod da budemo jedni uz druge, pružimo podršku, pružimo najviše što možemo jedni drugima…. tek onda će biti bolje. Dokle god je ovakvih komentara koji Srbe sa juga, severa, istoka ili zapada osuđuju neće nam biti bolje… neće, nema šanse…

  7. Otisla iz Kragujevca koga prosto obozavam celim srcem. Rodjena u samom centru, roditelji i njihovi roditelji i celo stablo rodjeni sumadinci. Tri godine Sam trazila posao, videla da nema sanse osim po trgovinama buticima gde vlasnici traze nesto za uzvrst odvratno…

  8. A sto bre vi svi sto nemate posla ne potrazite u nekom drugom gradu,pa ne moze svako ko zavrsi fakultet da se zaposli u svome gradu.

  9. Pa većina ljudi koji rade u državnom nisu Srbi. Dosli jos onda kada je bio rat, kupili radna mesta i uzivaju. Gde ti devojko živiš…

  10. Ka koliko znam agencije za vođenje knjiga stalno traže radnike. Idite na biro i oni će Vas poslati da ne pominjem sada imena agencija. Što se tiče diskriminacije, u pravu ste:svuda su u državnim službama zaposleni kosovski. Policija, sud…..

  11. Apsolutno razumem devojku. Imam 31 godinu, iz Krajine sam, završila fakultet, master na istom, volim svoje zanimanje… ali eto – mesta za Srpkinju u zemlji Srbiji nema…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.