Pre nešto više od mesec dana, tačnije 12. marta ove godine, obratio sam vam se kako bih bar malo doprineo u podizanju svesti o ozbiljnosti situacije u Lombardiji direktno uzrokovane virusom Covid-19, a svestan činjenice da je samo bilo pitanje vremena kada će se virus pojaviti i na našim prostorima.
Razočaran tadašnjim ponašanjem dečurlije koja se rugaju zmaju na tuđem nebu, očigledno nesvesni da na nebu granice ne postoje i da zmaju pasoš nije potreban, već da je otrgnut ili pak pušten iz okova, odlučio sam da podelim iskustvo iz Milana kako bih upozorio bar one koji me poznaju i koji su sigurni u moju ljubav prema Kragujevcu, Srbiji i mojim sunarodnicima. Nažalost, ta dečurlija su imala mnogo veću medijsku potporu na nacionalnoj frekvenciji i njihovo podrugljivo upiranje prstom u zmaja je dospelo do mnogo više građana Srbije, što je verovatno jedan od uzroka zašto je Srbija na prvom mestu po broju zaraženih na Balkanu (provereno na zvaničnom sajtu Evropske unije https://www.ecdc.europa.eu/en).
Nije da gledam u tuđe dvorište, ali mi je zapalo za oko to što u poređenju sa npr. Hrvatskom (samo iz razloga jer su se prvi zvanični slučajevi pojavili u gotovo isto vreme), Srbija ovih dana ima broj zaraženih preko 6.000 dok Hrvatska ima nešto manje od 2.000. Ovde se slažem i sa onima koji će reći da su ove informacije lažirane, ali ipak su zvanične. Baš kao što je bilo zvanično i da je Covid-19 najsmešniji virus u istoriji, ili baš kao što je zvanično predlagan shopping u Italiji u doba epidemije jer su cene snižene (što je moguće drugi potencijalni uzrok velikog broja zaraženih u Srbiji, ukoliko su žene tada poslušale savete stručnjaka sa nacionalne frekvencije).
Trenutno u Italiji vlada mišljenje da je prvi, najgori talas prošao, ali i dalje je opreznost maksimalna. Budućnost je neizvesna što se tiče i virusa i ekonomije. Zvanična statistika Ministarstva zdravlja Italije na dan 23.04.2020 do 18h je sledeća:
- Ukupno osoba zaraženo virusom Covid-19: 189.973, od kojih je ozdravilo 57.576, hospitalizovano je 22.871 osoba, na intenzivnoj nezi se nalazi 2.267 osoba, dok je 81.710 osoba u kućnoj izolaciji. Na kraju, broj umrlih od posledica virusa Covid-19 je 25.549 (ovaj broj se još uvek ne uzima kao zvaničan dok Viša zdravstvena institucija ne utvrdi efektivni uzrok smrti).
Život se nastavlja u karantinu do, kako najavljuju, 4. maja ove godine. Maske su zakonski obavezne van stambenog prostora, a izlazi se samo iz preke potrebe i to jedan član iz porodice. Prodavnice za osnovne životne namirnice i apoteke nisu prestajale sa radom uz poštovanje svih propisanih normi. Od skoro su počele da rade i knjižare i prodavnice za informatičku opremu (uvek uz određene propise) što, sa moje tačke gledišta, nije nelogično obzirom da su i posao i škola uglavnom bazirani na online radu od kuće. Takođe, sa radom su počele i firme koje se bave javnim poslovima (održavanjem puteva, zelenih površina itd.). Pijace nisu u planu da skoro budu na ulicama što je, takođe po mom mišljenju, veoma logično, uzimajući u obzir kako funkcioniše trgovina na takvim mestima.
Napomenuo bih da uvođenje restriktivnog radnog vremena u početku nije dalo rezultate u Italiji i da zbog neodlučnosti Vlade R. Italije na radikalne mere danas imamo ogroman broj zaraženih. Kako sam čuo, u Srbiji se sada o tome razmišlja takođe o redukovanom radnom vremenu. Možda moja logika nije ispravna, ali mislim da koncetracija određene grupe ljudi u kraćem vremenskom intervalu pravi veći rizik od prenosa zaraze.
Dodao bih još jedan rastući problem zbog celokupne situacije i okolnosti u kojima se nalazim. Naime, s obzirom da je većina populacije u karantinu (dosta ljudi i bez posla) „prinuđeni“ smo da pratimo zvanične statistike i upozorenja na televiziji i internetu, ali i da vreme provodimo na društvenim mrežama i drugim online platformama koje su pretrpane raznim stručnjacima, teorijama zavere, VIP ličnostima sa svojim ubeđenjima itd. U okeanu tih informacija teško je odabrati u šta verovati – da li je virus Covid-19 posledica evolucije prethodnih virusa ili je napravljen u laboratoriji radi kontrole populacije, da li je stvoren da bi nam prodali vakcine ili da bi nas „čipovali“ i tako nam uzeli slobodu. Ili je pak posledica ekonomskog sukoba između Amerike, Rusije i Kine.
I za svaku teoriju postoje i razne analize i „dokazi“. Sve ovo dovodi do entropijskog sistema informacija. Suprotno entropiji, postoji negentropijsko delovanje koje je jedino moguće pružanjem ispravnih informacija. Negentropija je međutim imenica za neki drugi svet, ne za ovaj pohlepni u kojem živimo. Tako bombardovani informacijama sa svih strana razvija se sumnja u svaki iskaz i smatram da je veoma bitno verovati isključivo zvaničnim institucijama i poslušati njihove savete. Paradoksalno je, međutim, što bi i u Srbiji trebalo verovati jedino zvaničnim institucijama i njihovim predstavnicima (istim onima koji su vas samo pre mesec dana uveravali da virus ne postoji) koji su krivicu svaljivali na svoje građane umesto da blagovremeno, uz maksimalnu ozbiljnost, preuzmu odgovornost u borbi protiv zmaja. Očigledno je da su dečurlija uzjahala medijskog konja, ali ne da bi se borila protiv zmaja, već da bi u očima publike sebe predstavili poput Sv. Đorđa. Konj je ovde od krucijalne važnosti. Zato zmaja može pobediti samo ozbiljnost i odgovornost svih pojedinaca – Kinezi su nam pokazali kako.
Na kraju, želim da vam kažem da je moja porodica u karantinu oko 50 dana i svakog dana gledamo na to kao poklon da budemo zajedno. Teško je, ali smo svesni da jedino poštujući propisane mere možemo doprineti stabilizaciji celog društva i vraćanju starim navikama, ali i smanjiti rizik prenošenja virusa na one koje volimo. Ukoliko se ponašamo kao odgovorni ljudi možemo očekivati da će ubrzo proći. Ali ukoliko se budemo ponašali kao dečurlija, virus će duže trajati i duže će nam biti potrebno da stvari vratimo u normalu. To je moje mišljenje, pa kako je kome volja – možete ga svrstati u dobro ili loše. Napisah na bazi ljubavi prema otadžbini i narodu kom pripadam, svestan da sam u tuđoj zemlji i da možda nemam prava da nekome „solim pamet“.
Svestan sam takođe da sam sebe našao u onoj grupi nepoželjnih gastarbajtera koji su se vratili u Srbiju, iako ja put iste nisam krenuo (niti je krenuo neko od brojnih prijatelja koje ovde poznajem). Ne zbog toga što nisam želeo, već zato što sam relativno skoro (pre 6 godina) otišao iz Srbije i sećam se u kakvim uslovima su tada bile bolnice. Zato što su novine pune članaka o pacijentima koji umiru od sepse. Zato što se grade toaleti na njivama a ne renoviraju u bolnicama. I zato što je svako normalan morao znati da će virus stići i u Srbiju.
Nadam se da ćemo se videti u nekim boljim okolnostima u kojima zagrljaj ne predstavlja opasnost. Na nama je! Na svakom pojedincu. Lanac zavisi od svake karike.
Iskreno vaš
Najveći problem leži u informacijama, odnosno u nedostatku proverenih informacija (pominje se i lažiranje slika kovčega iz Bergama i kako su to utopljeni migranti iz 2018.). Najveća većina ljudi ne zna šta je istina, čak i da je neko, ko zna istinu, napiše i objavi ne bismo znali da li je to neko otvorio dušu i rizikovao potencijalno svoj život iznoseći poverljive informacije ili je još jedna teorija zavere. Zbog svega toga ja „borbu“ protiv korone ne vidim kao borbu protiv bolesti, ona sve više pada u drugi plan, koliko borbom za kontrolom ljudi, oni koji imaju prave informacije su zapravo u kontroli, mi ostali samo igramo kako oni sviraju (ili je i to još jedna teorija zavere, ko zna?)