Iako je krajem novembra izdato zvanično saopštenje od strane Univerzitetskog kliničkog centa Kragujevac o tome da se Služba za fiziklanu medicinu i rehabilitaciju UKC Kragujevac seli u Zastavinu amulantu za deset dana, zaposleni navode da nisu u potpunosti iseljeni iz stare zgrade. U nastavku prenosimo pismo jednog čitatelja, a odgovore na ovu temu potražićemo i od UKC Kragujevac.
U više navrata se pokušavalo na različite načine da se skrene pažnja javnosti na problem u funkcionisanju Službe za rehabilitaciju UKC Kragujevac, koji nije u stanju da se reši više od 3 godine unazad.
Zaposleni su strpljivo, zajedno sa pacijentima, podnosili nedaće koje su počele od trenutka kada je zgrada RH centra pretvorena u COVID jedinicu, jer su viši interesi i pandemija tako nalagali.
Ustanova koja je nekada raspolagala bazenom, hidroblokom i svim za to vreme aktuelnim terapijama pretvorena je u ruglo. Danas radi samo formalno. Umesto 40 postelja, danas raspolaže sa 10 postelja za hospitalne bolesnike koji su smešteni u zgradi Kožnog odeljenja, u skučenom prostoru koji ne odgovara nameni i svrhi, a posebno je neprimerena za bolesnike koji treba da se oporave od šloga ili preloma.
Od iseljavanja za potrebe Covida, u zgradi i na zgradi ništa nije investirano. Krov prokišnjava, zidovi su popucali, a zaposlenima se kaže da ulaze na sopstvenu odgovornost. Kao izgovor za nečinjenje da se situacija popravi, navodi se smena ministra zdravlja i rešavanje važnijih problema u UKCKG.
Dosadašnji Direktor UKCKG nije našao vremena ni razloga da o ovom problemu razgovara sa zaposlenima, niti sa njihovim prestavnicima. Rešenje problema traži sa navodnim glavnim tehničarem za koga se ne zna zasigurno koju funkciju obavlja i nalazi rešenje u smeni načelnice Službe za Fizikalnu medicinu i rehabilitaciju (FMR), kao i smeštanju stranačkih drugova na sigurno, tj. na druga odeljenja „po kazni“.
Nova načelnica za par godina rada u struci nije uspela da razvije empatiju ni prema službi ni prema zaposlenima, ostaje nema na brojna pitanja i ne prihvata ni jedno od ponuđenih rešenja. Zaposleni koji su brojniji nego ikad, razočarani su, poniženi i ubeđeni da je ovo trenutak kada Služba polako prestaje da postoji.
Mnogo većim problemom smatraju situaciju u koju su dovedeni pacijenti koji su uglavnom stari i teško pokretni, ili su sasvim mladi sa razvojnim problemima i sindromima.
Verujemo da je ovo poslednji trenutak kada bi Direktor UKCKG trebalo da udostoji pažnje zaposlene i da nađe zajedničko rešenje sa njima koje će biti prihvatljivo i našim bolesnicima i njima.