Saopštenje narodne poslanice dr Tijane Perić Diligenski prenosimo u celosti:
Jučerašnja sednica Odbora za evrointegracije, na kojoj je bila razmatrana Reformska agenda, bila je zatvorena za javnost. Pored članova navedenog odbora, sednici su prisustvovali i ministarka Tanja Miščević, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Gojko Stanivuković, šef delegacije Evropske unije u Srbiji, Emanuel Žiofre i predstavnici Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji. Prisutnima je predočeno da transparentnost dokumenta trenutno nije moguća, tobož zbog dogovora koji je postignut sa Evropskom komisijom. Miščević i Stanivuković su rezolutno tvrdili da nikada nijedna zemlja kandidat nije imala pravo da ovaj dokument javno objavi, pre nego što bude usvojen.
Reč je o netačnoj tvrdnji, budući da je Crna Gora isti dokument kontinuirano objavljivala (i prvi i drugi nacrt) i da je javnost sve vreme bila upoznata sa njegovim sadržajem. Na iznošenje navedene tvrdnje, Stanivuković je odgovorio da je kod nas drugačija situacija zbog Kosova i Metohije, koji nisu ni predmet razmatranja Reformske agende. Stanivukovićev banalan politički odgovor bacio je senku sumnje na uslove pod kojima predstavnici režima pregovaraju u ime i za račun građana Srbije. Tačnije, ovaj režim sve vreme sa svima pregovara u ime građana Srbije, a za sopstveni račun. O tome svedoči zastoj na evrointegracijskom putu, loše ocene u godišnjim izveštajima, pad indeksa vladavine prava, organizovanog kriminala, borbe protiv korupcije, medijskih sloboda. Nedopustivo je da javnost ne bude upoznata sa Reformskom agendom, dok Žiofre i strani predstavnici sede u predstavničkom domu građana Srbije!
Netransparentnost, nevešti odgovori koje je lako demantovati i restriktivnost dokumenta opravdano bude sumnju o suštini i sadržaju pregovora između EU i domaćih zvaničnika. Ako se to stavi u kontekst današnjeg dolaska Šolca i potpisivanja Memoradnuma o kritičnim sirovinama, onda je moguće da je posredi trampa „mi vama litijum, vi nama tranšu“. Sednica je trajala četiri sata, uz živu diskusiju i dobronamerne savete opozicionih poslanika i predstavnika civilnog društva o poboljšanju kvaliteta dokumenta, koji je metodološki problematičan i koji znatno spušta lestvicu kvaliteta u pogledu reformskih aktivnosti.