PEPEO IZ KRAGUJEVAČKE ENERGETIKE „PUTUJE“ NA GRADSKU DEPONIJU

Zašto je Minisarstvo za zaštitu životne sredine promenilo kurs u poslednjem trenutku u pogledu odobrenja da se pepeo i šljaka iz „Energetike” deponuju u Jovanovcu, kada je dva puta pre toga imalo negativan stav, može se samo nagađati. Odluka Gradskog veća već se uveliko primenjuje

Odluka Gradskog veća doneta pre tri meseca da se pepeo i šljaka iz „Energetike” odlažu na javnoj deponiji u Jovanovcu, umesto u Opornici, gde su do tog momenta odlagani, iako je za meštane Opornice došlo kao veliko olakšanje, s druge strane izazvalo je polemike. Naime, kragujevačka deponija podložna je samozapaljivanju, i sada samo fali malo zaostalog žara da brže dođe do eksplozije. Na ovu opasnost ukazao je i odbornik Mioljub Stevanović Ljupče za skupšinskom govornicom. On tvrdi da deponija u Jovanovcu nema čak ni upotrebnu dozvolu, da se podigla na 40 metara a dozvoljeno je bilo samo 17, te da je i bez pepela prezasićena otpadom. Ne radi, napomenuo je, ni Reciklažni centar, za koji je 2010. godine, u vreme vlade Mirka Cvetkovića izdvojeno 42 miliona dinara iz republičkog budžeta, i isto toliko gradskih para. Ovaj odbornik smatra da je to rizično iako se pepeo i šljaka prvo iznose na hlađenje polivanjem vode na prostoru „Energetike”, pa tek odvoze na deponiju.

– Deponija u Jovanovcu nije deponija, nego smetlište u MZ „Uglješnica” i jednim delom u MZ „Prvi maj” i situacija je tu složena i opasna. Na 17 metara je postavljeno 27 sandi da izvlače metan iz smetlišta, međutim zatrpane su. Visina smetlišta je sada 40 metara i prava je ekološka bomba na kilometer i po od centra grada. Niko normalan tu ne bi deponovao pepeo. Ova deponija je formirana 1964. godine i ko zna šta sve nije odlagano u unutrašnjem delu, počevši od svojevremenog čišćenja lakirnice, sva ona burad od boja i lakova, otroni razni iz Remontnog zavoda tu su završili, kao i sanitetski otpad koji ranije nije prerađivan… Svi ti otrovi se slivaju u reku Uglješnicu i odlaze dalje u Lepenicu i zagađuje čitav sliv, kaže odbornik Stevanović.

Odbornik Ljupče Stevanović: Sumnjam da ima ličnih interesa

Po njemu Gradsko veće nije mogo da donese odluku o izvoženju pepela  na smetlište nego mora Skupština, kao što je donela odluku o odlaganju građevinskog otpada u Jovanovac, jer „Energetika” se vodi kao republička firma. Odbornik Stevanović tvrdi i da u odluci da se pepeo skladišti na deponiji u Jovanovcu ima mnogo privatnih interesa, pa navodi inspektorku za ekologiju, čiji je muž, tvrdi Stevanović, zaposlen u„Energetici” pa, kako kaže, zbog toga nije dobio odgovor na odborničko pitanje koje je postavio pisanim putem, i o kome postoji trag.

• Takođe Vladimir Maksimović, član Gradskog veća za komunalne i inspekcijske poslove, je zaposlen u „Enetgetici”, kao direktor nabavake, i on je iskoristio priliku da predloži da se odlaže pepeo na pedeset metara od kuća, gde se nalaze ulice Panonska, Uglješnička, Martina Lutera Kinga, Miše Ristića, Jedan deo ulice Jurija Gagarina…

Kao odbornik Ljupče Stevanović je imao pitanje i za načelnika Gradske uprave za komunalne i inspekcijske poslove Andreju Ilića,  inspektorku za ekoligiju Opančinu i šefa Ekološke inspekcije Mariju Ranković, i na kraju rešio da pošalje jedno pismo i Ministru za zaštitu životne sredine Goranu Trivanu na tu temu. Obratio se, zajedno sa predsednikom MZ Opornice, Momiru Bojaniću, glavnom inspektoru u Beogradu za zaštitu životne sredine, nadzor u prostornoj sredini. Bojanić je opomenuo „Energetiku” da deponiju pepela u Opornici sanira u roku od godinu dana i obećao da će proveriti dokle se stiglo sa sanacijom. Inspektor Bojanić je ujedno i jedini odreagovao, posle obraćanja. Od njega je odbornik Stevanović zatražioi i fizičko- hemijsko ispitivanje deponije, jer čovek, kako tvrdi, nije znao da je tu bio zatrpan i deo opasnog otpada iz „Zastave” od bombardovanja.

I stav Ministarstva za zaštitu životne srdine je prvobitno bio da se ne deponuje pepeo u Jovanovcu.

Dvojako tumačenje odluka

Naime, Zoran Jovanović bivši direktor „Čistoće” u dva navrata je slao dopis resornom ministarstvu sa konkretnim pitanjem – da li može da se odlaže pepeo na deponiji u Jovanovcu i oba puta dobio negativan odgovor, za šta postoji pisani trag. Međutim, njegov naslednik, – aktuelni direktor JKP „Čistoća” Nemanja Dimitrijević, drugačije tumači zaključke Ministarstva, ili su iz Ministarstva za zaštitu životn sredine sada sami sebe preinačili nekim novim aktom. U „Čistoći” odgovorno tvrde da se deponovanje pepela vrši u skladu sa zakonskim propisima, iako im je predočena prepiska bivšeg direktora s Ministarstvom za zaštitu životne sredine.

– JKP „Čistoća” se obratila Ministarstvu zaštite životne sredine u vezi odlaganja predmetnog otpada. Krajem avgusta 2017.godine Ministarstvo je dostavilo mišljenje, koje predstavlja sugestiju da se predmetni otpad preda operateru koji poseduje dozvolu za tretman tog otpada, kao i da se predmetni otpad – leteći pepeo od uglja može iskoristiti kao alternativna sirovina u fabrikama za proizvodnju cementa. U mišljenju nigde nije zapisano da je zabranjeno odlaganje predmetnog otpada kaže rukovodilac službe deponovanja otpada u JKP „Čistoća” Marija Nikolić.

Ona dalje objašnjava da se danas odlaganje pepela i šljake obavlja u skladu sa zaključkom Gradskog veća grada Kragujevca broj 501-297/17 od 7. novembra 2017.godine, i da je nadležno Ministarstvo dalo svoje mišljenje o tome. Iza toga, JKP „Čistoća” je zaključila ugovor o poslovno tehničkoj saradnji sa „Energetikom” doo, o privremeno odlaganju otpadnog pepela i šljake na deponiji Jovanovac. Vlasnik otpada je, shodno tome, zaključio ugovor sa transporterom koji poseduje dozvolu za transport predmetnog otpada, odnosno to je odluka „Energetike” kao proizvođača i vlasnika koga će angažovati za obavljanje transporta pepela i šljake. Neka procedura je da pepeo prvo hladi u „Energetici”, pa tek kada se ohladi, transportuje se na deponiju Jovanovac.

– Usluga deponovanja pepela se naplaćuje u skladu sa Ugovorom o poslovno tehničkoj saradnji sa „Energetikom” doo (605,45 din/m3 + PDV 10%, odnosno 666,0 din/m3) i po ceni deponovanja šuta, zemlje i komunalnog otpada za pravna lica iz Cenovnika usluga JKP „Čistoća”, zaključuje Marija Nikolić.

Energetika: Odgovore tražite sami

Set sličnih pitanja postavili smo i rukovodstvu „Energetike”, ali smo umesto konkretnih odgovora dobili upustva od portparola Katarine Janićijević kako da dođemo do informacija za koje se interesujemo pretražujući njihov sajt, gde je ponešto od toga javno objavljeno. A pitali smo konkretno:

– Da li je tačno da je „Energetika” kupila dva polovna kamiona za odvoženje smeća ( koji su korišćeni i za odvoženje pepela)?

– Ukoliko jeste, koliko ih je platila?

– Da li je tačno da ti kamioni stoje i više se ne koriste?

– Ko je angažovan sada za prevoz pepela?

– Koliko tu uslugu naplaćuje prevoznik, a koliko JKP „Čistoća”?

– Ko plaća prevoz pepela?

– Šta je sa filterima na kotlarnicama?

– Kada su poslednji put zamenjeni ili reparirani, sa posebnim osvrtom na kotlarnicu broj pet?

Odgovore Katarine Janićijević portparolke „Energetike” prenosimo u celosti:

– „Energetika” kao preduzeće u državnom vlasništvu podleže javnim nabavkama. Sve nabavke su objavljene na portalu javnih nabavki i na sajtu Energetike. Sva dobra i usluge koje su nabavljane u prethodnih godinu dana su u funkciji i eksploataciji. Ista situacija je i što se tiče izbora prevoznika. Nisu kupljeni kamioni za prevoz smeća, već kamioni koji se sada koriste za prevoz pepela i šljake. Kamioni su nabavljeni preko javnih nabavki, i prevoznik je takođe izabran preko otvorenog tendera o  javnim nabavkama i to se sve može videti na portalu. Cene su definisane ugovorom. Procena je da će ove godine, odlaganje i prevoz pepela biti 30% jeftiniji u odnosu na prethodnu godinu, a za sledeću grejnu sezonu očekuje se da će se ti troškovi prepoloviti.

Svi elektrofilteri su u funkciji. U toku remonta odradjen je i generalni remont svih elektrofiltera. Kotao br.5 se vrlo malo koristi, samo u ekstremnim slučajevima, ali je u funkciji sa izvršenim remontom elektrofiltera, kaže se u zvanično prosleđenom mejlu portparolke.

Ali se ne navodi kada je bio poslednj put remont filtera, kako bi se videlo da li su ispoštovani svi standardi.

Pošto faktički nismo dobili bog zna šta od traženih podataka, što se da videti iz priloženog, prešli smo na pretragu po „Energetikinom” zvaničnom portalu na kome, inače, ima samo podataka iz 2017. godine, i ne vidi se kome je i koliko se šta plaćalo, da bi moglo da se uporedi s aktuelnim izabranim najboljih rešenjia sa sprovedenih tendera.

Idući korak po korak, pronašli smo da je „Energetika” ove godine za sanaciju- rekultivizaciju i zatvaranje deponije pepela u Opornici opredelila dva miliona dinara, za špediterske usluge 1, 5 miliona dinara, duplo više za utovar istovar pepela do deponije u Jovanovcu. Postoji i stavka za ozelenjavanje površina i vraćanje u prvobitni položaj – 6,8 miliona dinara. Možda neki deo toga ode na oplemenjavanje prostora bivšeg skladišta pepela u Opornici, koje je meštanima definitivno narušilo kvalitet života, posebno onima čije su kuće u blizu obronaka smetlišta pepela.

Listajući ugovore o javnim nabavkama male vrednosti naišli smo i na nabavku polovnih kamiona – kipera sa „TRN transom” doo iz Kragujevca. Ugovor je zaključen 21. decembra 2017. godine na iznos od dva miliona 470.000 dinara bez uračunatog PDV-a, odnosno na blizu tri miliona dinara.

Kod tendera za prevoz pepela i šljake bilo je raznih peripetija, to zaključujemo na osnovu hronologije događaja sa „Energetikinog” sajta, tako da se na kraju obustavio postupak javne nabavke, nakon nekoliko pokušaja da se izabere najpovoljnija ponuda. Iz tenderskih uslova i dokumentacije se vidi da je vrednost javne nabavke iznosila 12 miliona dinara, bez poreza na dodatu vrednost, odnosno 14,4 miliona dinara. Na tender su se javile dve firme „Marko trans Kargo” doo sa sedištem na Novom Beogradu i „TRN trans” iz Kragujevca, ali su na kraju obe firme odustale od tog posla.

Povoljniji je bio s cenom „TRN trans”, ali nije kompletirao dokumentaciju, pa je ugovor ipak bio sklopljen s firmom „Marko trans Kargo” 20. novembra prošle godine, međutim ni njihov predstavnik se nije pojavio  u zakonskom roku da potpiše ugovor, zbog čega je postao ništavan. Direktor je na kraju doneo odluku da se tenderi neće više ponavljati. „TRN trans” je, inače, ponudio cenu od 34,5 dinara plus PDV, što ukupno iznosi 41,40 dunara, A „Marko trans Kargo” 48,50 dinara. Birao se povoljniji po ceni. Zašto su sami odustali od tog posla ostalo je nedorečeno.

Po uslovima iz tenderske dokumentacije se jasno vidi da je trebalo da transportuju 30.000 tona pepela i šljake u toku cele grejne sezone, a po potrebi i preko grejne sezone, s tim što je 20.000 tona pepela trebalo prevesti direktno od skladištenog bunkera „Energetike” do predviđenog mesta i istovari bez prebacivanja pepela i šljake na pomoćnu deponiju „Energetike” radi hlađenja, zbog čega nije bilo potrebno dodatno angažovanje utovarivača za ostatke produkta sagorevanja „Energetikinih” kotlarnica sa pomoćne deponije u kamion. Preostalih 10.000 tona pepela i šljake trebalo je preuzeti s skladištenog bunkera i odvesti do pomoćne deponije „Energetike”, udaljene svega nekoliko desetina metara na hlađenje. Nakon toga ohlađen pepeo i šljaka ponovo je trebalo utovariti u kamione zašta je bilo nužno angažovati i utovativač u sopstvenoj režiji i prevesti ga do konačnog odredišta.

Inače, jedan od uslova ponude je bio da prevoznik mora shodno ekološkim zahtevima i uslovioma transporta takvog otpada da obezbedi zatvoranje transportnog prostora (pokrivkom ili ceradom) iz koga ne može doći do rasturanja pepela i šljake u vazduh. Na kraju 27. decembra prošle godine sve je to konačno „palo u vodu”. Zato je i dalje ostalo nejasno ko to sada radi za „Energetiku” i pod kojim uslovima i o čijem trošku.

Elizabeta JOVANOVIĆ