Taj 15. septembar 1969. godine ostao je večno urezan u pamćenju svih Kragujevčana
Kragujevac je u proteklih pola veka bio stecište brojnih sportskih događaja, ali nijedan od njih ne može da se meri sa gostovanjem brazilskog Santosa, predvođenog slavnim Peleom, na stadionu „Čika Dača“.
Taj 15. septembar 1969. godine ostao je večno urezan u pamćenju svih Kragujevčana koji su imali priliku da prisustvuju ovom fudbalskom spektaklu i da uživaju u majstorijama „kralja fudbala“.
Priča o tome kako je uopšte došlo do međusobnog susreta Radničkog i Santosa do dana današnjeg izaziva brojne polemike među hroničarima sporta u gradu na Lepenici. I dok jedni tvrde da je na gostovanje brazilskog velikana u srcu Šumadije presudno uticala pobeda Crvenih protiv beogradskog Partizana 6. septembra 1969. godine na stadionu JNA, kada je menadžer Santosa oduševljen igrom kragujevačkog tima volšebno odlučio da promeni prvobitni plan turneje brazilskog velikana koji nije predviđao posetu Kragujevcu, drugi, pak, odbacuju ovakve tvrdnje i ističu da je ova utakmica ugovorena znatno ranije.
Kako bilo, ekspedicija Santosa se tog 15. septembra obrela u prestonici Šumadije, gde je naišla na više nego srdačan doček. Čelnici Zavoda Crvena zastava, jugoslovenskog industrijskog giganta, nisu propustili priliku da gostovanje slavnog brazilskog kluba iskoriste u marketinške svrhe. Tako su igrači Santosa iz Beograda u Kragujevac doputovali Zastavom 1300, tadašnjim ponosom kragujevačke fabrike automobila, dok je sam Pele pred početak utakmice na poklon dobio karabin, za koji je u šali rekao da će mu „dobro doći da se odbrani od silnih obožavateljki širom sveta“.
Fudbalskoj fešti tog kišnog ponedeljka na stadionu „Čika Dača“ prisustvovalo je nekoliko hiljada Kragujevčana. Koliko tačno, to je zaista teško reći, jer zvanični podaci o broju prisutnih gledalaca ne postoje. Mnogi su zbog loših vremenskih uslova odlučili da ipak ostanu kod kuće i utakmicu isprate putem televizijskih prijemnika.
Santos je na travnati tepih stadiona „Čika Dača“ izašao u maltene najjačem sastavu, na čelu sa legendarnim Peleom, koji će samo godinu dana kasnije na Mundijalu u Meksiku poslednji put u karijeri predvoditi selekciju Brazila do svetskog trona. Ostatak ekipe Santosa činili su mahom aktivni reprezentativci Brazila, poput golmana Gilmara, Klodoalda i Edua, koga su u tom trenutku smatrali za Peleovog naslednika.
Na drugoj strani, Kragujevčani su se za ovu priliku pojačali četvoricom igrača iz niškog Radničkog (Miodrag Knežević, Ljubiša Rajković, Ilija Dimoski i Vitomir Dimitrijević), sa kojim su samo dan ranije odmerili snage u prvenstvenom duelu na „Čika Dači“, koji je pripao gostujućem timu (2:0).
(©fkradnicki.com)
Kako je izgledao tok same utakmice saznajemo iz izveštaja objavljenog u Politici Ekspres:
- Malo je nedostajalo, pa da dvostruki svetski prvak pretrpi prvi poraz na turneji po Jugoslaviji. Pele je spasao čast Santosu, izjednačivši rezultat u poslednjem minutu utakmice. Najslavniji među slavnima – kralj fudbala Pele, po klizavoj travi izvodio je kao balerina na pozorišnim daskama piruete iz svog repertoara. Tri gola Santosa usledila su posle njegovih lukavih manevara, a četvrti put on sam se upisao u listu strelaca. Radnički je izjednačio (1:1) golom visokog Nikolića. Onda je centarfor Santosa, 19-godišnji Edu, koga ne zovu slučajno Peleovim naslednikom, naterao inače vrlo dobrog Kneževića da još dva puta vadi loptu iz sopstvene mreže. Tek tada je Radnički zablistao. Prvo se Sava Paunović revanširao Eduu pravom bombom – 2:3, a zatim je na scenu stupio Slobodan Paunovski. Sa dva uzastopna gola zapalio je baklje na stadionu. Ali za kratko… Pele je u 90. minutu uskratio trijumf domaćina. Munjevito je uleteo u šesnaesterac Radničkog i skoro da se sa sve loptom ušetao u gol…
Najstariji dnevni list Politika je u ovom osvrtu na ovaj fudbalski spektakl izneo niz hvalospeva na račun igre kragujevačkog tima, kome je, prema pisanju izveštača, malo falilo da načini istinsku senzaciju:
- Posle nesrećnog poraza od imenjaka iz Niša, Kragujevčani su uskratili svojoj publici najveću senzaciju jeseni – pobedu nad bivšim svetskim prvakom, ali su pružili slavnim gostima ne samo jak otpor, već u pojedinim fazama im pokazali da se u Kragujevcu gaji fudbal na visokom tehničkom nivou. Pored Pelea i Edua veliku igru dao je Vladeta Žabarac, brzo krilo Radničkog, ubistvenog driblinga. Šteta je što je kiša pokvarila kragujevačku predstavu. Klizava lopta bila je teška za hvatanje, umanjila je sjaj jednog velikog Žilmara, velikana među golmanima. Kragujevac će mu ostati u tužnom sećanju. Radnički može biti ponosan što će ovaj meč biti zapisan krupnim slovima u njegovoj inače slavnoj istoriji.
Ima i onih koji smatraju da je konačan rezultat utakmice unapred dogovoren. U prilog ovoj tvrdnji ističu da je Santos i preostale tri utakmice u sklopu jugoslovenske turneje okončao nerešenim rezultatom: Crvena zvezda (3:3), Dinamo Zagreb (1:1) i Željezničar Sarajevo (1:1).
Prema jednoj od opšteprihvaćenih verzija ove priče, utakmica je trebala da bude završena rezultatom 3:3, ali je Slobodan Paunovski-Make u samoj završnici susreta postigao četvrti gol za Radnički, što je razljutilo Pelea, koji je potom sa centra igrališta krenuo u nezadrživi slalom ka golu kragujevačkog tima, koji je okončao tako što se sa loptom ušetao u mrežu.
O fudbalskoj veličini slavnog Pelea najbolje svedoče reči tadašnjeg prvotimca Radničkog Vlade Radivojevića, čoveka kome je pripao nezahvalan zadatak da čuva „fudbalskog kralja“ na pomenutoj utakmici:
- Pele? To je savršenstvo od igrača. Kakav Maradona, Mesi… Pele je broj jedan!, poručuje popularni Čavka, koji još ne može da prežali to što mu je jedan od saigrača preoteo Peleov dres po završetku utakmice.