Kada bismo prešli na kineski kalendar i godine simbolički vezivali za životinje, u znaku koje bi mogla biti nastupajuća godina u Srbiji?
Pomorci kažu da brodski pacovi prvi nepogrešivo osete opasnost od potonuća broda. Kad iz potpalublja počnu bežati na palubu, posada treba da misli na spasavanje živih glava. Tako je u nautici.
A sIično je i u politici. Politički prevrtači, prelivode, politički pacovi – ako ih zbog lišenosti bilo kakvih skrupula, zbog sposobnosti političkog preživljavanja u svim uslovima i svim sistemima tako možemo nazvati – prvi nanjuše kad je politički brod na kojem parazitiraju, poslušni gazdama, toliko havarisan da ga ne mogu spasiti nikakve reparacije, pa sa njega treba bežati. Kad do toga dođe, znaju da je najbolje bežati među prvima. Prednost brzog bega, prelivode preporučuje novim političkim moćnicima. Postoji doduše rizik prebrzog bega – još dovoljno moćan, a sve histeričniji kapetan havarisanog broda pobegulju može žestoko klepiti pre nego ovaj nađe spas pod skutima novih gospodara. To je sva muka političkih pacova – kad prebeći i kako u izboru novog gazde ne omašiti?
Šta će dobiti kad se dokopaju novih parazitskih niša? Najbolje niše dakako zauzimaju najbeskrupulozniji prebezi. Snalaze se i oni bojažljiviji, u koruptivnoj kulturi nije problem i sa zamašnim kopromitantnim bagažom slugarenja propalim gazdama, brzo se ukrcati na brod kojim upravlja nova posada. Nisu li pacovsku sposobnost političkog preživljavanja i odličnog uhlebljenja najbolje demonstrirali brojni Miloševićevi prevrtljvci – od generala, udbaša, gradonačelnika, akademika, sveštenika, novinara, univerzitetskih profesora, privilegovanih kvazi-privrednika do notornih kriminalaca, koji su bespogovorno služili Miloševiću tokom najvećih zala i zločina, e da bi se, kad su osetili da je brod udario u tvrdo, naprasno prešaltali u opoziciju. I posle Petog oktobra se među prvima ukrcali na brod čije upravljanje su preuzeli petooktobarski pobednici (pa se čudimo kako su nam i postpetooktobarske godine pojeli pacovi; i njihovi novi skrbnici).
Šta se dešava sa sadašnjim srpskim brodom? Kapetan Vučić, palubna i potpalubna mu služinčad – sve smutno i prevrtljivo, skupljeno s koca i konopca – tvrde da brod nikad nije bio u sigurnijim rukama; samo što nije uplovio u mirnu luku uprkos orkanima i burama, uprkos scilama i haribdama što nam ih smeštaju jelda svetski moćnici, koji su uz to na našem brodu našli sluge i plaćenike da rovare protiv opšte sreće i blagostanja. Njima, stranim plaćenicima i onima koji su opljačkali sve što se od silnog bogatstva ostalog iza plemenitog Miloševića opljačkati moglo – pre Vučićevog spasonosnog preuzimanja komandovanja nacionalnim brodom – ništa nije sveto. Larmaju, dižu glave, počeli su da izlaze na palubu, šetaju. Kažu sve ih je više – a lažu, Vučić i Stefanović u glavu ih prebrojali, nema ih više od hajde neka bude i pet hiljada ali se raštrkano kreću, u zimskoj su odeći, stvaraju iluziju da ih je desetine hiljada, kako maliciozno prenose jelda lažljivi svetski mediji. A politički pacovi na Vučićevom brodu? Dok brod izgleda još snošljivo, dižu dreku, hrabre i sebe i kapetana, a intimno osećaju nemir. Za sada blagi. Iskusni su, sve pažljivo prate, motre na političko klatno, procenjuju na koju će stranu. Za beg su dakako spremni, treba gledati ko će prvi krenuti iz vrha vlasti.
Hoće li u Srbiji – i u ekspozituri joj RS, jer je i pred brat Dodikovim vratima izgleda zaigrala mečka – dolazeća godina biti u znaku pacova? Ako se misli da su sadašnje gazde političkih pacova pred političkim bankrotom, ako se misli na moguća burna politička događanja (i evntualnu smenu vlasti, što je vreme ekstremne živosti političkih pacova, vreme pacova) – ko zna, događaji su nepredvidivi. Znamenja za dinamična događanja sve je više. To dakako nije loše, ovo truljenje je nepodnošljivo. Silnici na komandnim mostovima su se odavno preigrali, a njihovi politički pacovi sve su nepodnošljiviji. Ima li nešto što onespokojava? Onespokojava dosta toga, najviše to što je među pretendentima za preuzimanje kormila trošnog srpskog broda od osionog kapetana, malo onih koji su spremni političkim pacovima reći – kuš, koji su spremni brod upristojiti i očistiti ga od silnih parazitskih niša.