Žiri za dodelu NIN-ove nagrade za najbolji roman 2019. godine i ovoga puta suočio se sa hiperprodukcijom na književnoj sceni u Srbiji dobivši na čitanje čak 201 naslov od kojih je u širi izbor uvrstio 32.
Među njima su i dela dosadašnjih dobitnika tog književnog priznanja i debitanata različitih generacija, objavljena u izdanju velikih, ali i malih nezavisnih kuća.
U konkurenciji su romani: „Nema oaze“ Bojana Savića Ostojića (Besna kobila), „Adresa“ Dragana Velikića (Laguna), „Ništa lakše od umiranja“ Elvedina Nezirovića (Laguna), „Persson“ Nikole Lazića (Laguna), „Sin bludnog sina“ Uroša Lazića (autorsko izdanje), „Mulat albino komarac“ Steva Grabovca (Imprimatur), „Jegermajster“ Darka Tuševljakovića (Arhipelag), „Vlasnik svega našeg“ Nine Savčić (Arhipelag), „Paučina“ Vidosava Stevanovića (Službeni glasnik), „Stanica za lov na kitove“ Mikija Šeparda (Službeni glasnik), „Lanac slobode“ Zorana Ćirića (Dereta), „Loš pisac“ Božidara Mandića (Tiski cvet), „Grozota ili…“ Slobodana Tišme (Čarobna knjiga), „Čvor na omči“ Draška Sikimića (Lom), „Nemoj me buditi“ Marka Tomaša (Lom), „Yugoslav“ Ane Vučković (Partizanska knjiga), „Biblija“ Nenada Rackovića (Laguna), „Pilot tramvaja“ Jovice Aćina (Laguna), „Otkako sam kupila labuda“ Tanje Stupar Trifunović (Arhipelag), „Roman o pijanstvima“ Igora Marojevića (Laguna), „Izbledele duše“ Mladena Jakovljevića (Akademska knjiga), „Nešto što strašno podseća na život“ Nebojše Milenkovića (Akademska knjiga), „Soba 427“ Jadranke Milenković (Arete), „Po šumama i gorama“ Milenka Bodirogića (Orfelin), „Pas i kontrabas“ Saše Ilića (Orfelin), „Suva igla“ Radivoja Šajtinca (Geopoetika), „Istanbulski mozaik“ Andrije Matića (Partizanska knjiga), „Poslednji muškarac“ Muharema Bazdulja (Vulkan), „Crna knjiga“ Luke Tripkovića (Booka), „Pioniri maleni, mi smo morska trava“ Andree Popov Miletić (Treći trg, Srebrno drvo) i „Rudi“ Nemanje Jovanovića (Partizanska knjiga), objavljeno je u prazničnom broju NIN-a.
Žiri NIN-ove nagrade kritike za najbolji roman 2019. godine čine: Branko Kukić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević, Marija Nenezić i Teofil Pančić (predsednik). U sledećem broju NIN-a biće objavljen uži krug, a potom i najuži, dok će ime laureata biti poznato 20. januara.
I prošle godine za NIN-ovu nagradu bilo je prijavljen 201 roman, a dobio ju je Vladimir Tabašević za roman „Zabluda Svetog Sebastijana“, u izdanju Lagune.
NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954. godine, a do raspada Jugoslavije dodeljivana je piscima sa celog prostora bivše države. Prvi dobitnik bio je Dobrica Ćosić za „Korene“, a nagrađen je i 1961. godine za „Deobe“. Dvostruki dobitnici su i Dragan Velikić („Ruski prozor“, 2007; „Islednik“, 2015) i Živojin Pavlović („Zid smrti“, 1985; „Lapot“, 1992), a jedini trostruki dobitnik je Oskar Davičo („Beton i svici“, 1956; „Gladi“, 1963. i „Tajne“, 1964).
Dragan Velikić bi sada mogao da postane trostruki dobitnik, a dvostruki laureati – Zoran Ćirić, nagrađen ranije već za roman „Hobo“ (2001), i Slobodan Tišma, dobitnik NIN-ove nagrade za „Bernardijevu sobu“ (2011).