Stvari su počele da se ubrzavaju posle postizanja Pariskog sporazuma 2016. godine kada se, zbog očiglednih klimatskih promena, oko dve stotine zemalja obavezalo da će održati porast globalne prosečne temperature ispod 2°C. To je svakako podrazumevalo smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte (pre svega ugljen-dioksida, CO2), odnosno smanjenje upotrebe “prljavih” fosilnih goriva čije sagorevanje … Nastavi sa čitanjem Paradoks oko „litijumske groznice“ trese Srbiju