Pandu ukočila slaba tražnja

Dugo najavljivana proizvodnja električnih automobila u Kragujevcu izgleda neće početi u oktobru. Iako u menadžmentu Fijat Krajsler automobili Srbija tvrde da se sve „odvija po planu“ i da nema razloga za zabrinutost, fabrika će, po svemu sudeći, početi da radi punom parom tek krajem ove ili u martu naredne godine, piše Radar.

Ako je suditi prema nezvaničnim informacijama iz Stelatisove fabrike Fijat Krajsler automobili Srbija (FCA), dugo najavljivani početak serijske proizvodnje električnog modela gande pande u Kragujevcu, umesto u oktobru, počeće krajem ove godine ili u martu 2025. Razlog mogućeg odlaganja se ne navodi, ali se pretpostavlja da je uzrok slaba tražnja za električnim vozilima na evropskim tržištima, pa se u kragujevačkoj fabrici sve glasnije spekuliše i o mogućem privremenom odmoru zaposlenih, što menadžment, za sada, isključuje.

Pored električne kasniće i početak proizvodnje hibridne verzije grande pande, dok se do skora izvesno sklapanje električnog sitroena eC3 u Kragujevcu sve ozbiljnije dovodi u pitanje. U menadžmentu FCA za Radar kažu da se sve „odvija po planu“, da je „projekat vrlo lepo prihvaćen u evropskoj i međunarodnoj javnosti“, da ne treba kvariti takvu atmosferu, te da razloga za zabrinutost nema.

Šta je ko rekao i prećutao

Naglašavaju i da niko iz Stelantisa nije zvanično najavljivao da će proizvodnja električne i hibridne grande pande u Kragujevcu početi u oktobru. Istine radi, to je tačno, kao što niko nikada nije demantovao ni tvrdnje predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će serijska proizvodnja tih modela početi u „poslednjem ovogodišnjem kvartalu“.

I dok se u FCA uveliko spekuliše da je zbog novonastale situacije privremeno obustavljen prijem novih radnika, za šta su bile angažovane i tri agencije za zapošljavanje, u poslovodstvu to negiraju i tvrde da se novi radnici „zapošljavaju prema planu i utvrđenoj dinamici“. Pre samo dva meseca, 22. jula, na promociji električne grande pande, rečeno je da će u fabrici da radi 2.000 zaposlenih. Tog dana na platnom spisku bilo je oko 800 radnika, a danas ih je isto toliko ili nešto manje, jer su neki u međuvremenu napustili FCA.

Jedan od njih, koji je letos došao iz Leonija, vratio se u tu kraljevačku kompaniju, iako je iz Kragujevca i svakodnevno na posao putuje skoro 60 kilometara. Za Radar kaže da su on i neke njegove kolege bili razočarani i visinom plate, ali i neizvesnošću kada će fabrika početi da radi punim kapacitetom.

Sagovornici Radara navode da je najniža radnička neto plata oko 64.000, a prosečna oko 85.000, za 11.000 dinara manja od republičkog proseka. Ističu da zarade „nisu reprezentativne“, uz opasku da u sadašnjim okolnostima i ne mogu da budu veće, jer je fabrika dve godine plaćala oko 500 radnika, koji su pretekli masovno otpuštanje u proleće 2022, a većina u međuvremenu nije ništa radila. Danas, kažu, ima proizvodnje, ali je daleko od obima koji bi im poslužio kao argument da od menadžmenta traže ozbiljniju povišicu, pa apeluju na strpljenje zaposlenih dok ne krene serijska proizvodnja.

Preorijentacija sa električnih na hibridne modele

Da nevolja bude veća, nije kragujevačka fabrika jedina u sastavu Stelantisa koja kuburi. Prošle sedmice, 13. septembra, u fabrici Mirafjori u Torinu na četiri nedelje obustavljena je proizvodnja električnog fijata 500, a radnici poslati na plaćeno odsustvo, jer je tražnja za električnim vozilima na evropskim tržišima manja od očekivane. Stelantis je saopštio da će u transformaciju te fabrike da investira 100 miliona evra, u očekivanju da će time obezbediti brži razvoj hibridne verzije sada potpuno električnog modela fijat 500. I u FCA Srbija kažu da je primetno da je i na proizvodnim i montažnim linijama i trakama u Kragujevcu sve više hibridne varijante grande pande koja, pored električne baterije, kao pogon koristi i motor sa unutrašnjim sagorevanjem.

Zbog pada interesovanja, Mercedes benc i Stelantis su letos obustavili zajednički projekat dve fabrike za proizvodnju baterija za električne automobile, u Nemačkoj i Italiji. Specijalizovani mediji prenose da bi fabrika u Kajzerslauternu mogla naredne godine da počne proizvodnju jeftinih litijum-gvožđe-fosfornih baterija, ali će odluka zavisiti od kretanja tražnje za električnim automobilima na evropskim tržištima. Pri tome, naruku evropskim proizvođačima (104 fabrike su u 2023. proizvele 16,3 miliona automobila, najviše sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem) ne ide ni žestoka konkurencija kineskih kompanija, koje uz izdašnu finansijsku podršku države svoje elektromobile evropskim kupcima nude po nižim cenama. Zbog toga je Evropska komisija nedavno pojedinim kineskim kompanijama povećala carine na uvoz električnih automobila na više od 30 odsto.

Stelantisu ruže ne cvetaju ni na tržištu Severne Amerike. Kompanija je u prvoj polovini ove godine ostvarila prihod od 85 milijardi evra, za 14 odsto manji nego u istom periodu lane, a tom padu najviše je doprinela relativno slaba prodaja na severnoameričkim tržištima. Izvršni direktor Karlos Tavares, ipak, nije pesimista i kaže da će kompanija 2024. da lansira 20 novih modela i da je očekuju važni poslovi upravo u Severnoj Americi. S druge strane, ni Evropa, ako je suditi po Izveštaju o konkurentnosti EU, koji je za Evropsku komisiju sačinio Mario Dragi, bivši premijer Italije i predsednik Evropske centralne banke, ne planira da odustane od energetske tranzicije automobilske industrije i obezbeđivanja domaćih (evropskih) kritičnih sirovina za te namene.

Veću tražnju električnih automobila evropskih proizvođača mogao bi da pogura i brži razvoj baterija za njihov pogon. Većina sadašnjih baterija omogućava domet od oko 430 kilometara sa jednim punjenjem, što mnogim vozačima nije dovoljno. Kinezi tvrde da su već razvili bateriju sa dometom većim od 1.000 kilometara, a Samsung je nedavno predstavio bateriju koja, umesto tečnog, koristi čvrsti elektrolit, ima domet od 960 kilometara. Uz to, tvrde da će od 2026. ta baterija moći da se napuni za devet minuta. Iz Stelantisa su saopštili da su zainteresovani da tu Samsungovu bateriju ugrade u jedan od svojih budućih modela.

Da li je i Vlada Srbije delom odgovorna za odlaganje serijske proizvodnje u Kragujevcu

Uprkos brojnim problemima, kod poznavalaca prilika u automobilskoj industriji prevladava uverenje da Stelantis u Kragujevcu ne bi smeo da omane. Tim pre što je Fijat, prema rečima Karlosa Tavaresa, sa godišnjom prodajom 13,5 miliona automobila, vodeći brend Stelantisa, multinacionalne kompanije u okviru koje posluje. Uz to, grande panda je novi adut Fijata u takozvanom „B“ segmentu, a vozila te klase u ukupnoj prodaji učestvuju sa čak 20 odsto. Italijanska kompanija već godinama nije imala vozilo u tom segmentu, pa je grande panda model na kojem se zasniva dalji razvoj.

Ni Srbija, kao manjinski suvlasnik FCA, ne bi smela da propusti razvojnu šansu koju otvara proizvodnja električne i hibridne verzije grande pande u Kragujevcu, a očekuje se da bi proizvodnja ta dva modela mogla da poveća BDP Srbije za 0,5 odsto. Mnogi su već zaboravili da je pre jedne decenije, kad je proizvodnja tadašnjeg modela fijat 500L bila na vrhuncu, FCA 2014. ostvario neto dobit od 436 miliona evra, uz rekordan izvoz od 1,36 milijardi evra. Kola su krenula nizbrdo 2017, kada je, zbog pada plasmana, proizvodnja automobila počela dramatično da pada.

Država Srbija u protekle dve i po godine, od kako je u aprilu 2022. Vlada Srbije uplatila 40 miliona evra kao svoj udeo i potpisala ugovor sa Stelantisom o proizvodnji električnih automobila u Kragujevcu, prstom nije mrdnula da kragujevačkoj fabrici obezbedi elementarne infrastrukturne, pre svega saobraćajne uslove za rad. Naprotiv, ignorisala je sve potrebe FCA Srbije, pa je možda i to delom doprinelo gotovo izvesnom odlaganju roka za početak serijske proizvodnje električne i hibridne grande pande i mogućem odustajanju od sklapanja električnog sitroena eC3 u Kragujevcu.

Izvor: Radar, piše Zoran Radovanović

Fotografija: Lazar Novaković