Jovana Jovanović porasla je za godinu dana od 480 grama i 29 santimetra na preko šest kilograma i 65 santimetra. To je devojčica koja je pobedila sve zakonitosti prirode, najmanja beba ikada primljena na beogradski Institut za neonatologiju koja je preživela
Jovana Jovanović, pravo čudo od deteta, u krugu porodice proslavila je svoj prvi rođendan sedmog jula. To nije obična devojčica, ona je pravi borac. Na svet je došla carskim rezom, u sedmom mesecu, kao prevremeno rođeno dete sa svega 480 grama i jedva 29 santimetara dužine. Obim glave i grudi bio joj je identičan – samo 16 santimetara.
Svoj prvi obrok dobila je nakon dvanaest dana po rođenju i to jedan mililitar hrane, nije greška, dobro ste pročitali, i lepo ga prihvatila. Dotle je dobijala hranu i lekove preko vene pupčanika infuziono. Uz to, drugi dan po rođenju dobila je sepsu, iako je bila u sterilnim uslovima, zbog čega su joj uključene maksimalne doze antibotika shodno njenoj telesnoj masi. Hrana u želucu novorođenčeta bila je pokvarena. I to je malecka prebrodila.
Nakon 12 meseci narasla je na preko šest kilograma i do 65 santimetara, što je veliki uspeh shodno kilaži s kojom je došla na svet.
Rođena je u 28-oj nedelji na GAKU, u Višegradskoj ulici u Beogradu, i mogla je da stane svom tati Urošu na dlan. Toma palčić iz dečije bajke spavao je u ljusci od oraha, a ona je jednog momenta imala samo 440 grama i bila je malo veća od najmanje „pampers pelene”. U takvim situacijama samo pet odsto dece preživi.
Spašeni i majka i beba
Bila je u startu sasvim normalna trudnoća, ali u poslednjem mesecu njena mama Radmila, kojoj je Jovana prvo dete, počela je da kuburi sa visokim krvnim pitiskom. Došlo je do zastoja u napredovanju bebe i prevremeni porođaj bio je neminovan. Obavio ga je profesor dr Srba Milićević sa GAK-a, iako je termin bio zakazan najkasnije za 11 juli, konzilijum lekara odredio je petak, 7. juli, jer po njihovoj oceni nije smelo više da se čeka.
U takvim situacijama u prvom planu je život majke, pa tek onda novorođenčeta, ali na svu sreću, obe su pobedile ovu bitku s životom. Beba je dobila nedovoljnu ocenu – jedan, zato što su se, po priči njenog oca Uroša, čuli samo blagi otkucaji srca. Rođena je bez disanja, pokreta i plača. Odmah su je reanimirali i intubirali. Disala je uz pomoć aparata i prvog dana lekari roditeljima nisu dozvolili da je vide.
- Umalo nisam pao u nesvest kada sam je video sutradan. Doktorka me je pitala da li sam dobro. Kaže, ona je živa i to je izuzetan uspeh. Pomislio sam i jeste. Primala je „kurosurf”, lek koji je izuzetno skup, ali ga mi nismo platili. Direktno se ubacuje u plućna krila preko tubusa. Lek se daje posle sat i po po rođenju. Praktično, to su veštačka pluća. Disala je samo 35 odsto svojim plućima. Dete je imalo najbolji mogući tretman, kaže otac Uroš.
Neonatolog dr Mileusnić pratila je malecku do izlaska kući. Na Institut za neonatologiju došla je 12. jula. Izgubila je za pet dana deset odsto od svoje težine. Bila je najmanja beba koju su ikada primili. Tubus su joj izvadili već 25. jula, što znači da je već tada počela da diše svojim plućima, a 12. avgusta je otišla na poluintenzivnu negu sa 700 grama. Četiri meseca je provela u Beogradu, koliko i njeni roditelji.
Nije dojila, jer je njena mama odmah izgubila mleko, ali je imala instinkt. Prihvatila je i cuclicu. Hranjena je preko flašice. Polovinom septembra premašila je prvi kilogram težine.
Primenjivana je u njenom slučaju i takozvana kengur nega. Roditelji bebu nagu stave do sebe na grudi u pamučnoj treger majici, jer je to najbolji način da se beba poveže s roditeljima. Deca obično negoduju, a Jovanica je u tim trenucima bila mirna kao buba. U inkubaturu je bila mesec dana pre dolaska kući, zbog održavanja telesne temperature. Primala je litar i po do dva kiseonika, ma šta to značilo. U bolici je bila sve do 9. novembra prošle godine, ili preciznije do svog četvrtog meseca. Kliniku je napustla sa dva kilograma i dužinom od 40 santimetara. Bila je prava minijatura, ali zrela beba. Hranjena je specijalnom hranom za prevremeno rođenu decu, koja se daje do 2,5 kilograma telesne mase.
Prva povišena temperatura od 39,5 stepeni prestravila je njene roditelje. U tom trenutku bila je teška 2,4 kilograma i bilo je teško odrediti količinu antibiotika, jer je njena telesna masa ispod svakog minimuma. Jela je svega 35 mililitara hrane kada je došla sa Instituta za neonatologiju.
Počela je da puzi sa deset meseci i počela je pomalo sama da ustaje. Kad je počela da puzi istovremeno je počela i da sedi. Pre dva meseca išla je s mamom i tatom i na zatvoreni bazen u „Zelenu dolinu” da se kupa. Voli vodu i kupanje i nije joj smetala velika vodena površina sa kojom se po prvi put susrela. Plivala je uz pomoć šlaufa. Motala nogicama kao da vozi bicikl.
Sada plače, uglavnom, samo kada joj se spava. Svo ostalo vreme se smeje, prava je dobrica. Krenuli su joj i prvi zubići, ali još nisu zabeleli. Na pitanje gde je pametna glava – lupi se po glavi ručicom. Prihvata učenje. Najveći problem Jovaninim roditeljima predstavlja to što neće da jede. Voli kajsiju i breskvu i sokove od tih voćki i obožava „čokolino”. Ne voli da joj se gura kašičica u usta. Ne voli keks s mlekom, ali voli „plazmu”. Mršti se i na sladoled, ali s cuclicom može i on da prođe.
Voli da se igra hobotnicom, koju je dobila odmah po rođenju i u tom trenutku je bila takoreći veća od nje. Danas ona je samo sredstvo zabave u njenim rukama. To je hobotnica – čudesnica, bar je tako zovu i ima razvojnu ulogu. Urađena je od mekog pamučnog materijala i ima tačno određen broj pipaka i dužinu, što kod dece stvara osećaj sigurnosti. Niko ne zna zašto, ali pomaže kod nedonoščadi.
Roditelji su je vodili i na prvu pričest. Vino joj se dopalo, nije pravila probleme. Krštena je 25. novembra, u trenutku kada je imala dva kilograma i 300 grama. Od 10. novembra išla je u šetnju s mamom i tatom bez ikakvih problema i nezavisno od klimatskih prilika. Nisu hteli da je drže u kući, kao pod staklenim zvonom. Želja im je bila da što pre stekne imunitet i živi životom svojih vršnjaka. Psihički je u rangu svojih vršnjaka. Hiperaktivna je i radoznala. NJen zaštitni znak je ipak osmeh, kojim pleni sve simpatije.
Iako Institut za neonatologiju prati decu do prve godine života, Jovanu su odlučili da prate i dalje, ali nisu rekli dokle. Sigurno još nekih šest meseci.
U šestom mesecu nastao zaplet
Inače, sve je bilo u redu s plodom od početka trudnoće. O tome svedoči i prenatalni test koji je rađen njenoj mami iz preventivnih razloga, zato što je prvorotka, koja je ostala trudna u tridesetčetvrtoj godini života. Usled komplikacija je skoro mesec dana bila bez dotoka hrane i zato je rođena sa tako malom gramažom. Trudnoću je ovde vodila dr Spomenka Simonović.
Roditelji su primetili da beba zaostaje u razvoju tek u šestom mesecu trudnoće. Smatrali su da će se to nadoknaditi ukoliko budu rešili visok krvni pritisak i proteine njenoj mami. Kragujevački lekari su na kraju predložili da trudnica ipak ide u Beograd, jer će u svakom slučaju bebu morati da pošalju tamo.
- Supruga je od druge polovine maja primetila otoke na nogama, da je puna vode, a u bolnici je ostala do 14. juna zbog visokog pritiska. Dr Spomenka je poslala da proveri pritisak i proteine. Na ginekologiji je ležala 20 dana i imala je strogu proteinsku ishranu. Posle nekoliko dana radili su joj proteine u mokraći, koji su kroz nekoliko dana skočili višestruko. Uputili su je u Beogard, ali na našu odgovornost, jer je trudnoća bila visoko rizična. Na to smo pristali, kaže Uroš Jovanović.
Po njegovom mišljenju greška je bila što je odmah nisu poslali za Beograd. Tamo su je smestili na intezivnu negu i izlovali je da bi bila mirna do porođaja. Doktor Milićević, koji je primio, rekao je da su njegove procene pet odsto da dete neće da preživi. Taj doktor joj je, inače, došao i na prvi rođendan.
Jovanina mama je u Beogradu počela da prima kortikosteroide jer je to bio jedini način da se bebi rašire pluća. Ni oni nisu znali da je beba toliko sićušna. Bila je premršava. Rekli su da je to najmanja beba ikada primljena. I sa najmanjom dužinom. Lekari su roditelje ubeđivali da je apsolutno zdrava i da ne treba da brinu.
Dolazak kući značio je buđenje na svaka dva sata i prehranu specijalnom hranom. Jovana i danas ima dopunsku ishranu za bebe.
- Supruga je plakala i nervirala se zato što je minijaturna. Doktori su joj govorili da ne sme da bude takva jer se to prenosi na bebu. Vremenom je usvojila te sugestije, kaže Uroš.
Zvali su ponekada i Kol centar za nedonoščad, u situaciji kada bi imali neke dileme u vezi malecke. Redovno je vode i kod oftalmologa zbog retinopatije, ona je tipična kod prevremeno rođene dece, koja su provela dosta vremena u inkubatoru. Za sada je sve uredu. Primila je i specijalnu vakcinu protiv bronhitisa i upale pluća i roditelji nisu imali većih problema s Jovanom do sada. Samo jednom je za sve ovo vreme inhalirana.
Još uvek ne priča mama i tata, ali zna ko je ko i pokazuje simpatije prema osobama koje joj se sviđaju. Nema nikakavih anomalija, što je najbitnije. Nije prohodala, ali pokušava da se pusti. Ume da zaplače i kada joj nešto ne drži pažnju ili dosadi, ali to je prava retkost.
Jovanu ćemo ponovo posetiti kada napuni dve godine.
Piše: Elizabeta JOVANOVIĆ