Otvoreno pismo Dragana Đilasa predsedniku Višeg suda u Beogradu i predsedniku Apelacionog suda u Beogradu. 

Poštovani predsednici,

Obraćam vam se zbog prakse koja je očigledno ustanovljena u sudovima kojima predsedavate, a koja se svodi na to da za najstrašnije laži koje objavljuju tabloidne novine i televizije ili izgovaraju funkcioneri Srpske napredne stranke, izriče minimalna odšteta.
Pedeset hiljada dinara po vama vredi bol koji se proživi kada zajedno sa još nekoliko stotina hiljada građana pročitate ili vidite da ste lopov, kriminalac, da ste tukli ženu i decu, da imate trojke koje upadaju u stanove i siluju i pljačkaju, da spremate atentat na predsednika države, da organizujete ubistvo njegove dece, da za svoj narod tvrdite da je genocidan, da radite za Tačija i Kurtija, da ste deo narko klana, da ste u dilu sa ljudima koji su odsecali glave… Svi takvi tekstovi i tv emisije imaju za posledicu činjenicu da dobar deo građana u takve laži veruju. Zbog toga su naša deca žrtve verbalnog i fizičkog nasilja u školama, a mi žrtve, za sada, uglavnom samo verbalnog nasilja na ulici.

U starom Rimu, prema navodima Aula Gelija, rimskog pisca iz 2. veka n.e., Lucije Veracije bio je posebno obestan i bogat rimski mladić koji je živeo u kasnom 3. veku pre n.e. Poznat je po tome što se zabavljao tako da je šetajući rimskim ulicama delio šamare prolaznicima. Njegov rob (servus), koji ga je pritom pratio, isplaćivao je svakoj ošamarenoj osobi po 25 asa, što je tada bila fiksno određena novčana kazna za takvu vrstu delikta realne injurije (iniuria), u skladu sa odredbama Zakonika 12 tablica. Budući da bogatim osobama, poput Lucija Veracija, nije u to vreme bio nikakav problem višekratno platiti iznos od 25 asa, navedeni događaj podstaknuo je rimske pretore da napuste sistem određenih fiksnih iznosa za delikt injurije, te su uveli novi način sankcionisanja za počinjenje navedenog delikta. Prema novim pretorskim pravilima o sankcionisanju injurije, sudija bi u svakom konkretnom slučaju odredio visinu odštete na temelju slobodne ocene (aestimatio), u odnosu na težinu počinjene povrede, odnosno uvrede.

Današnju Srbiju vode isti takvi kao Lucije Veracije, a rob koga on vodi sa sobom dok udara i vređa druge građane su sudije koje se njega plaše i zbog toga mislim da ne bi smele da sude ni sada, a ni sutra, jer ko se jednom plaši uvek će se plašiti.
Pitam vas javno, da li zaista mislite da za takve laži koje izazivaju najstrašnije posledice počinioci treba da plate 400 evra? Pitam vas koliko košta to da kada idete ulicom sa dvoje male dece neko za vama ide i viče da ste lopov i izdajnik? A taj neko je to zaključio čitajući Informer, Kurir, Alo, Srpski telegraf, gledajući PINK i Hepi, slušajući Vučiće, Bakarece, Orliće i slične?
Svaki taj medij tog dana kada je objavio laž je od prodaje, ako su novine u pitanju, i reklama zaradio od nekoliko desetina do nekoliko stotina hiljada evra. Pa zar  zaista mislite da im je problem da plate 400 evra i nastave da lažu?
Nekada su naknade bile 200.000 – 300.000 dinara, što je takođe smešno mali iznos. Onda ste to smanjili na 100.000, pa ste zaključili da je i to preveliki trošak za ljude koji sa jasnom namerom i svešću šta rade, svesni mogućih posledica, objavljuju laži. Time ste ih direktno naveli da nastave sa tim, čak i da pojačaju sa svojim aktivnostima. Ni to nije bilo dovoljno, pa je Apelacioni sud počeo da preinačuje presude poput one kada je apelaciono veće zaključilo da izjava Siniše Malog kako ja želim da nastavim da pljačkam građane, jer sam to pre radio dok sam bio gradonačelnik Beograda,“ne predstavlja činjeničnu tvrdnju već dozvoljeni vrednosni sud.

Velika je razlika, poštovane sudije, kada medij slučajno pogreši i kada neko to s namerom, planski radi. A ovde je i vrapcima na grani jasno o čemu se radi. Nije u pitanju sloboda izražavanja u političkoj debati koju ja kao javna ličnost moram da trpim. Ne gospodo, u pitanju je govor mržnje koji sudovi kojima predsedavate tolerišu pa čak i ohrabruju.
Uz sve to sudovi odbijaju da narede medijima objavljivanje cele presude, već se nalaže objavljivanje samo prvog dela gde se govori iznos naknade, a građani ostaju uskraćeni za demanti – informaciju šta su ta propagandna glasila Aleksandra Vučića koje zakon klasifikuje u medije, objavili odnosno slagali. Nikad, ali nikad ni u jednoj presudi nije naloženo da se presuda objavi na istom mestu gde i tekst. Dakle, na naslovnoj strani koja se naravno najviše vidi, pa onda i unutra gde je objavljen tekst.

Zbog svega toga želim da vama, kao najodgovornijima u sistemu sudova koji se bave ovim problemima, poručim sledeće:
Sutra kada se nekome od nas nešto desi vi ćete gospodo, Stepanović i Milenković, smatrati da to nema nikakve veze sa vama. Ima, itekako ima. Vi svojim načinom rada postajete saučesnici u dehumanizaciji nas učesnika javnog života koja se može reflektovati na naše živote i živote naših najbližih. Za sve što nam se dešava, ili će nam se dešavati, vi gospodo Stepanović i Milenković snosite istu odgovornost kao Aleksandar Vučić, Ana Brnabić, Vladimir Orlić, Željko Mitrović, Dragan Vučićević i svi ostali učesnici linča kome smo izloženi.

Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde