Dokumentarna izložba i naučna konferencija „Jasenovac- pravo na nezaborav“ otvorene su u muzeju „21. Oktobar“ Spomen parka „Kragujevački oktobar“.
Povod je 75 godina od proboja logora Jasenovac, oslobađanje koncentracinog logora Aušvic i završetka Drugog svetskog rata.
Komemoraciju ovih značajnih datuma u Kragujevcu otvorila je Smilja Tišma, predsedavajuća Narodne Skupštine Republike Srbije, koja je preživela Jasenovac kao sedmogodišnja devojčica, a prisustvovali su profesor Gideon Grajf (Izrael), vodeći svetski ekspert za Holokaust, ministar spoljnjih poslova Srbije Ivica Dačić, gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić i predstavnici diplomatskog kora.
Učesnici naučne konferencije položili su vence na spomenik streljanim đacima u Šumaricama.
Dačić: Srbija pružila ruku pomirenja
- Srbija je pružila ruku pomirenja, a očekujemo da u današnjoj Hrvatskoj imamo saveznika u očuvanju kulture sećanja na Jasenovac, koji mora ostati simbol Drugog svetskog rata – stradanja Srba, Jevreja, Roma, antifašista Hrvata i drugih nacija i simbol masovnog i besprimerno surovog ubijanja, ocenio je šef srpske diplomatije Ivica Dačić.
Ne postoji opravdanje za odsustvo sećanja na zlodela i za zaborav i zanemarivanje obaveza koje iz tog sećanja proizlaze, ocenio je Dačić na otvaranju izložbe „Jasenovac – pravo na nezaborav“ u Kragujevcu.
Odgovorno ophođenje prema istoriji omogućava nam odgovorno delanje u današnjem trenutku, jer tragedije poput onih koje su zadesile srpski i jevrejski narod u Drugom svetskom ratu ne smemo da zaboravimo i ne smeju nam se ponoviti, naglasio je on.
Izložba treba da upozori i na opasnosti od revitalizacije ideologije i političkih praksi, koje su dovele do nesagledivih strahota, rekao je Dačić i dodao da su deo takvih nastojanja su i nenaučne reinterpretacije događaja i procesa iz perioda Drugog svetskog rata, koje postaju deo javnog govora i opravdavaju zločine.
- Posebno je zastrašujuće što su ustaše u Jasenovcu primenjivale gotovo sve poznate načine na koje su ljudi ubijani i mučeni tokom vekova na Balkanu. Na ovom mestu postojao je kult ubijanja, naročito klanja. Jedna od postavki ove izložbe je i spisak 57 ustaških metoda ponižavanja, ubijanja i mučenja na smrti, a ovde je izložen i „srbosjek“, specijalno oružje dizajnirano za brže ubijanje Srba, predočio je Dačić.
On je rekao kako je velika čast što je u Kragujevcu i Smilja Tišma, jedna od dečijih zatočenika Jasenovca, koja je izbegla tragičnu sudbinu, a čiji život i borba treba da budu uzor da se bude hrabar i ne zaboravi prošlost.
Neophodno javno i jasno osuditi svaku vrstu istorijskog revizionizma koji negira zločine o kojima smo govorili, a koji je u sukobu sa temeljnim antifašističkim vrednostima. Ne smemo dozvoliti nasilno niti perfidno menjanje pogleda na prošlost i istorijske činjenice, jer se time relativizuju i negiraju genocidne i zločinačke politike prema celim narodima, poručio je Dačić.