U okviru programa obeležavanja Sretenja – Dana državnosti Srbije u Amidžinom konaku, otvorena je izložba „Od srednjevekovnog trga do prestone varoši“ – xronologija istorijskog razvoja grada Kragujevca, autora Miloša Jurišića, Roksande Aleksić i Gorana Milosavljevića. Izložbu je otvorio predsednik Skupštine grada Miroslav Petrašinović.
Jedan od najznačajnijih dana u istoriji Kragujevca koji s ponosom ističemo, pored Đurđevdana, je Sretenje. Na Đurđevdan smo postali prestonica moderne srpske države a na Sretenje 1835. godine ovde je donet najliberalniji Ustav Evrope, rekao je predsednik Petrašinović. I baš danas kada obeležavamo taj dan, Kragujevac dobija stalnu muzejsku postavku u Amidžinom konaku, jedinom objektu koji je opstao iz perioda vladavine kneza Miloša. To je odredilo budućnost Kragujevca. A danas, otvaranjem izložbe mladima i svim posetiocima omogućavamo da na virtuelan način prođu kroz period od pre dve stotine godina i vide kulturno nasleđe našeg grada, rekao je predsednik Petrašinović i istakao da je projekat podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije pokazujući time koliki značaj poklanja Kragujevcu i istoriji kulturnog nasleđa.
Projekat nastavlja prethodne muzejske projekte iz oblasti digitalizacije kulturnog nasleđa. Pored izloženog autentičnog srednjevekovnog oružja, replike viteškog oklopa iz perioda srpske despotovine, rekonstrukcije odore najznačajnijeg srpskog vlastelina tog doba, delova opreme i predmeta turskih janjičara, uniforme srpskih husara, makete kragujevačkog šanca, predmeta i umetničkih dela iz doba ustanaka, na stručan, zanimljiv i osavremenjen način predstavljene su teorijske rekonstrukcije nekadašnjeg izgleda kragujevačkog šanca uz animirano-dokumentarni film u realizaciji kompanije Sanatek 7 iz Niša.
Od velikog je značaja što izložbu „Od srednjevekovnog trga do prestone varoši“ – xronologija istorijskog razvoja grada Kragujevca, Narodni muzej u Kragujevcu otvara baš na Dan državnosti Srbije. Još jedna od važnosti ove stalne izložbe je i to što je postavljena u Amidžinom konaku koji je u muzejskoj upotrebi posle skoro dve decenije, istakao je Miloš Jurišić, direktor Narodnog muzeja i jedan od autora. Lokacija je sama po sebi sastavni deo muzejske prezentacije-podrumski hol Amidžinog konaka, spomenika kulture pod zaštitom države, najstarije očuvane građevine u Kragujevcu. Multimedijalna postavka prilagođena je i mladima i biće u permanentnom procesu osavremenjavanja i aktualizacije.
U dosadašnjim izložbenim muzejskim i dokumentarnim postavkama akcenat je uglavnom bio na kragujevačkoj varoši od kada je postao sedište uprave autonomne Kneževine i koji je presudan za razvoj grada. Za širu javnost, građane Kragujevca i muzejsku publiku uglavnom je ostajala nepoznanica o skoro četiri veka trajanja Kragujevca pre toga, možda i najznačajnim periodu urbanizacije kroz sprovođenje austrijskih planova utvrđivanja nazvanog – Šanac Kragujevac. Autori kažu da su se vodili idejom o predstavljanju Kragujevca od njegovog prvog pomena kao srednjevekovnog sela sa trgom, preko orijentalne kasabe i uređenog centralno-evropskog vojnog utvrđenja do čaršije i varoši koja je postala prva namenski određena prestonica novovekovne Srbije.