Evropska noć istraživača počela je nizom događaja koji se održavaju širom Srbije. Evropska proslava, koja za cilj ima popularizaciju naučno-istraživačkog rada, održaće se do 3. oktobra u čak 26 gradova.
U prostorijama Francuskog instituta u Beogradu počela je evropska proslava i popularizacija naučno-istraživačke delatnosti istupima članova diplomatske zajednice. Naučnici i istraživači iz različitih oblasti biće na istom zadatku – da promovišu nauku i učine je interesantnom za svakog posetioca.
Evropska noć istraživača u Srbiji finansira se iz programa Horizont Evropa, koji predstavlja najveći program Evropske unije za istraživačke i inovacione aktivnosti.
Na otvaranju održanom u Beogradu, Plamena Halačeva, zamenica ambasadora Evropske unije u Republici Srbiji izjavila je: Evropska noć istraživača je prilika da se najšira publika, posebno mladi ljudi, upoznaju sa naučnim radom, dostignućima i istraživanjima, koja su fascinantna jer direktno utiču na naš svakodnevni život .”
EU ulaganja u nauku i inovacije ne smatra troškom, već investicijom, kaže Halačeva, koja je dodatno istakla značaj podrške koju Evropska unija pruža Srbiji u toj oblasti.
- Zbog toga, EU je aktivna u ovom sektoru u Srbiji kroz 400 projekata vrednih 135 miliona evra. Među njima je i projekat sa namerom da osnaži i opremi srpske naučnike i inovatore i pomogne u daljem jačanju nacionalnih institucija poput Fonda za nauku. Kroz grantove i podršku reformi javnih naučno-istraživačkih instituta, EU dodatno pomaže razvoj naučnog sektora u Srbiji. Takođe, EU aktivno podržava inovacione aktivnosti u Srbiji, pre svega u oblasti razvoja, komercijalizacije i, što je posebno važno, jačanja saradnje naučnika, istraživača i preduzetnika – sve u cilju razvoja konkurentnosti srpske privrede , naglasila je Halačeva.
Ambasador Francuske Pjer Košar pozdravio je učešće Srbije na ovoj manifestaciji koja okuplja „stotine evropskih gradova, uključujući 16 u Francuskoj, koji organizovanjem skupova teže da izazovu interesovanje za istraživanje i podstaknu zanimanja kod mladih“.
Srbija ove godine prikazuje nekoliko projekata među kojima i ReFOCUS Art projekat. Pokazuje kako je nauka povezana sa društvom kroz različite teme svake godine.
- Ove godine smo kroz temu Nauka je umetnost pokušali da prikažemo savremene tokove nauke koja postaje i treba da bude otvorena za sve. Sem toga, želja nam je da pokažemo da su kritičko razmišljanje i kreativnost veoma važne, a možda ključne osobine i naučnika i umetnika. Iz te perspektive nauka i umetnost nisu paralelni procesi već jedan složeni proces koji teži poboljšanju društva, rekla je Tanja Adnađević, voditeljka projekta ScienceCool.
Fakultet za fizičku hemiju i IMGGI vode projekat pod nazivom Nauka u pokretu – od laboratorija do škola i ulica, kroz koji ćemo ilustrovati kompleksnost naučnog stvaranja, od rađanja ideje preko istraživanja do proizvoda koje koristimo svakodnevno. „Upravo u toj složenosti procesa leži njegova lepota i zanimljivost. Stoga vas pozivamo u naučnu šetnju sa startom na Fakultetu za fizičku hemiju, koji je danas otvorio vrata svojih laboratorija za sve posetioce“, rekla je dr Biljana Šljukić Paunković .
Evropska unija podržava sektor nauke i inovacija u Srbiji kroz saradnju sa nacionalnim institucijama, istraživačkim i obrazovnim centrima i privredom. Ova podrška daje odlične rezultate i stvara dobre temelje za razvoj čistih tehnologija, nove naučne i istraživačke inicijative, kao i razvoj srpske privrede.
Kao najbolji primer saradnje EU sa srpskim naučnim telima treba navesti Institut BioSense u Novom Sadu. Takođe – iako ne isključivo – zahvaljujući podršci EU, Institut BioSense uspeo je da postane međunarodni centar izvrsnosti u oblasti digitalne poljoprivrede koja uključuje, na primer, korištenje robota i satelita u poljoprivredi.
Evropska unija pruža podsticaj i saradnju nauke i industrije kroz projekte zelene ekonomije i održivog razvoja.