OTVARANJE „KUĆE ĐURE JAKŠIĆA”

Došao je i taj dan. Danas se zvanično otvara objekat koji se zvanično zove „Kuća Đure Jakšića”. A, mnogo pre toga izrodile su se brojne polemike vezane za ovo zdanje a društvene mreže su se „usijale” od komentara mahom, kao i obično „utemeljenih”, tipično kragujevački „ni na čemu”. To je nekako tipično za nas da imamo „kuću Svetozara Markovića” koja, ustvari nikada nije bila kuća Svetozara Markovića, „kuću Đure Jakšića” koja zaista nije kuća Đure Jakšića… i bezbroj takvih primera (dok, samo stotinak metara iznad propada prava, rodna kuća vojvode Putnika, što očigledno nikada nikog nije „pogodilo” ili zainteresovalo)… još se „potrefilo” da je u toku (pred)izborna kampanja i došlo se do situacije u kojoj bi, da je sada živ, sam Đura zasigurno uživao.

Elem, povika da je srušeno (prethodno se urušavalo decenijama) veliko kulturno dobro, ne stoji iz prostog razloga jer ruševno zdanje koje je bilo na ovom mestu nikada nije bilo kulturno dobro i ni pod kojim vidom zaštite.   

• Postoji samo jedna kuća Đure Jakšića u to Srpskoj Crnji. Sve ostale kuće po Srbiji gde je privremeno živeo službujući po čitavoj zemlji, uključujući i ovu u Kragujevcu to nisu, još jednom (nadamo se i za svagda) rešava ovu dilemu Marko Grković, direktor kragujevačkog Zavoda za zaštitu spomenika.

On podseća da je Zavod u dva navrata kod nadležnih državnih organa pokušao da zaštiti ruševno zdanje koje je prethodilo objektu „Kuće Đure Jakšića”, pre trideset i petnaestak godina sa istim neuspešnim rezultatom jer je procenjeno da ono nema (citiram): „nikakvu istorijsku, umetničku, kulturnu, niti bilo kakvu drugu vrednosti kako bi ta kuća postala zaštićeni spomenik kulture”.

Takođe, novopodignuto zdanje nije nikakva „replika” nekadašnje pseudo kuće Đure Jakšića već potpuno nov objekat a investitori i izvođači i nisu bili (takođe citiramo Grković) u obavezi da nešto „replikantski” poštuju jer prethodna ruina nikada nije bila ni pod kojim stepenom i vidom zaštite.

Jedno vreme u opticaju su bili planovi da se na ovom mestu podigne stambena zgrada pa čak i mogućnost da se proširi saobraćajnica. Ipak došlo se do ovog, novog zdanja koje je u funkciji promocije domaćih vina i kulture i umetnosti.Danas, u utorak, 9. juna otvara se „gornja” etaža objekta, multifunkcionalna galerija koja je poverena kragujevačkoj Narodnoj biblioteci.

Višenmenski prostor za sve umetnike

• Ideja je da ovo mesto živi a ne da bude čista dekoracija. Sem likovnog izlaganja prvih nekoliko godina trudićemo se da se ovde što intenzivnije izučava delo Đurre Jakšića koje je multidisciplinarno i održavaćemo predavnja o njegovom slikarskom, pripovedačkom, pesničkom i dramskom stvaralaštvu. Takođe ćemo u galeriji prikazivati i filmove o njegovom životu i radu ali i promovisati kulturne projekte drugih gradova u kojima je službovao po Srbiji poput: Srpske Crnje, Požarevca, Jagodine, Rače Kragujevčke, Kikinde…, kaže Mirko Demić, direktor biblioteke koja „gazduje” gornjom etažom ovog prostora.

Po njemu u podtekstu svih budućih manifestacija i programa u ovom prostoru će biti Đurino stvaralaštvo. Takođe, u planu je da u njemu zaživi i knjižara u kojoj će se nalaziti dela svih kragujevačkih pisaca od onih najeminentnijih do onih koji tek se tek pojavljuju. Prostor je osmišljen i za scensko izvođenje manjih, kamernih predstava i koncerata a već 7. avgusta (na Đurin rođendan) održaće se muzička manifestacija posvećena kompozicijama na njegove, zaista brojne stihove koji i danas žive u popularnim pesmama.

Pošto već decenijama postoji književna nagrada „Đura Jakšić” u ovom, novom prostoru 24. juna će biti predstavljen njen prošlogodišnji laureat pesnik Dragan Jovanović Danilov. Dan pred kragujevački Salon vina 19. juna u galeriji će biti otvorena izložba karikatura Jugoslava Vlahovića na temu vina (i urađenih u tehnici slikanja vinom).

• Želja nam je da Galerija „živi” i da Kragujevac dobije još jedno mesto u kojem će se odvijati kulturna dešavanja, a aktivno ćemo učestvovati u menifestacijama poput „Noći muzeja”. Takođe, otvoreni smo za sve kvalitetne programe ne samo biblioteke već i nevladinih organizacija i umetničkih udruženja, ističe Demić.  

Sam Vinsko-rakijski hab biće zvanično otvoren deset dana kasnije 19. juna (baš uoči Salona vina) što je prava prilika za otvaranje i promovisanje ovog prostora.

Hab nije kafić

Čovek koji je pokrenuo ovaj projekat (i realzovao ga) je Nenad Popović, direktor Agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja. On je svestan činjenice „da je u javnosti bilo puno negativnih komentara vezanih za ideju koja stoji iza ovoga”.

• Čak sam negde pročitao naslov „Rekonstruisali kuću Đure Jakišića i otvorili kafić” što je najdalje moguće od istine. Ovo nije kafić, ali, očigledno se nije u dovoljnoj meri i dovoljno jasno komuniciralo na temu „šta je ovo tačno” i na kom modelu funkcioniše ovaj prostor, kaže on predstavljajući nam mesto u kojem će se promovisati 120 „etiketa” (za početak) tridesetak proizvođača autentičnih vinskih i rakijskih brendova iz Šumadije, što je najeksluzivnija ponuda regionalnih proizvoda kod nas. Sem toga, ništa se drugo (uz kafu i vodu) neće služiti u Habu u „Kući Đure Jakšića”.

Popović podseća da je pre tri godine započela realizacija programa „Razvoj teritorijalnog identiteta Šumadije” kroz podršku sektora riuralne ekonomije.

• Cilj je da se dugoročno podrže sektori i stvori „lanac” od proizvodnje do prodaje finalnog proizvoda u koji je uključen veliki broj aktera. Pre svega, tu su poljoprivrednici proizvođači vinove loza, pa privreda – sami vinari koji rade njenu preradu. Uključena je nauka i tehnološki razvoj jer nema dobrog vina ako nemate dobrog tehnologa i na kraju trgovina uz koju se direktno vezuje turizam i ugostiteljstvo. Dakle, pet sektora u jednom projektu u koji je uključen ogroman broj ljudi. Isto važi i za rakiju „od ploda šljive do flaše” identičan je put na kome podržavamo domaće proizvođače, kaže on dodajući da su u oviru ovog projekta regionalnog identiteta podržani i ruralni turizam, proizvođači domaće hrane i izgrađeno i osmišljeno 500 kilometara biciklističkih i pešačkih staza.

Osmišljavanje zdanja „Kuće Đure Jakšića” je jedna od aktivnosti u jednom od projekata „Impuls vajn”, u kome je partner SBC (švajcarska razvojna agencija).

Promocija autentičnih regionalnih proizvoda

• Konačno ćemo imati jedno zajedničko mesto na kojem će šumadijski vinari imati priliku da promovišu i prodaju svoje proizvode. To je posebno značajno za male proizvođače koji nisu imali svoje degustacione sale i samim tim mogućnost da adekvatno plasiraju svoje proizvode. Kragujevac je veliki grad i centar ne samo ovog regiona već i zapadne Srbije i u njega dolazi mnogo ljudi koji sada imaju mogućnost da vide i probaju autentične šumadijske brendove, ističe Popović.

Na ovom prokšjektu partneri su bili Grad Kragujevac, Opština Topola i Udruženje vinara.

• Od samog grada koji sa tridesetak miliona finasirao izgradnju objekta dok smo mi iz projekta uložili novac u opreemanje obe etaže je i „došla” ideja da se sve to ostvari i zaživi na ovom prostoru. Po meni je to dobar koncept da se obeleži mesto gde je Đura Jakišić proveo neko vreme u Kragujevcu. Pre izgradnje ovog zdanja na ovom mestu je bila samo ruševina, ruglo u centru grada, opasno po građane i prolaznike već decenijama. Ovako smo dobili sem Vinsko-rakijskog haba i mesta za promociju lokalnih, regionalnih proizvoda i višefunkcionalan, galerijski prostor, koji je na raspolaganju svim umeticima, ustanovama kulture i ljudima koji se bave različitim vrstama stvaralaštva. Sam objekat se zove „Kuća Đure Jakšića” iako objektivno ona to nikada nije bila i na taj način apsolutno i adekvatno je odata počast njemu kao stvaraocu, zaključuje Popović.  

Dakle, danas, tačno u podne biće otvoren gornji, galerijski deo „Kuće Đure Jakšića” scenskim prikazom (tekst i režija Dragana Jakovljevića) „Veran sam bio narodu svom”. Jakovljević je ovu inscenaciju osmislio po motivima priča, pesama, drama i ali i dokumentarnih tekstova i pisama Đure Jakšića a u predstvai igraju glumci kragujevačkog Teatra: Miloš Krstović, Nikola Milojević, Nenad Vulević, Ivan Vidosavljević, Dragan Stokić, Isidora Rajković i Nadežda Jakovljević i Dragoslav Tanasković Trnda.

Na svečanom otvaranju zvanicama će se obratiti gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić i akademik Miro Vuksanović, književnik, nekadašnji direktor Biblioteke Matice srpske i upravnik Zadužbine Ive Andrića i Biblioteke SANU.

Kao kuriozitet za otvaranje „Kuće Đure Jakšića” u Galeriji (kako nam je „dojavila” kustos Maja Stanković) će sem 18 kvalitetno printanih replika biti izložena i tri originalne Đurine slike: Apostoli Petar i Pavle (koju je za ovu prilku pozajmila naša Eparhija šumadijska), portret kneza Miloša Obrenovića (pozajmica iz Manastira Vraćevšnice, Eparhija žička) i ikonu Vavedenja Presvete Bogorodice iz kragujevačkog Narodnog muzeja.

Zoran Mišić