Povodom obeležavanja 30 godina od smrti Desanke Maksimović, i u čast nastanka i uticaja „Krvave bajkeˮ, Muzej „21. oktobarˮ i Spomen-park Kragujevački oktobar pozivaju na otvaranje izložbe „Bajka o pesmiˮ, autora Marka Terzića, višeg kustosa ovog muzeja.
Svečano otvaranje izložbe uz obraćanje najbližeg člana porodice velike pesnikinje biće organizovano sutra, 12. septembra, u 19 časova, u prostoru Muzeja „21. oktobarˮ.
Često se dešava da umetnička dela utiču na recipijente, da ih u različitoj meri menjaju. Značajna umetnička dela snažno svetle i van konteksta i vremena u kome su nastali, ali veoma mali broj umetničkih dela su uspela da prevaziđu svoju prirodu, ponajviše usled talenta i posebnog nadahnuća autora, te su postala sam način sagledavanja, identifikator i verifikator kroz koji se posmatra neka društveno-politička stvarnost, proces ili neki specifičan i posebno važan događaj.
Za Muzej „21. oktobarˮ nema važnijeg umetničkog dela koje je nastalo na kontekstu zločina koji su nacisti počinili nad nedužnim ljudima oktobra 1941. godine u Kragujevcu i okolini od „Krvave bajkeˮ Desanke Maksimović.
- Izložbom „Bajka o pesmiˮ nastojimo da se dostojno odužimo tom posebnom umetničkom delu i njegovom nemerljivom uticaju na javno percipiranje ovog zločina, te na sam narativ oko koga je naš muzej i izgrađen.
Izložba je rezultat dugog i uzbudljivog istraživanja o fenomenu jedne pesme, ali i poziv na razmišljanje o tome da li društvena stvarnost danas može biti regenerisana uticajem umetnosti, lepote, poštenja i istine, i biti vraćena na put antifašizma i antiratnih vrednosti sa koga u našem vremenu ima sve više skretnji.
Na ovoj izložbi javnost Srbije će prvi put, baš u Muzeju „21. oktobarˮ premijerno moći da vidi originalno, rukom velike pesnikinje, napisanu „Krvavu bajkuˮ koju je pesnikinja sa sobom dugo nosila na javna čitanja svoje poezije, smeštenu u originalni sanduk u kome je prvi zapis te pesme bio pažljivo sakriven od nacista i njihovih pomagača u toku Drugog svetskog rata. Zatim, lične predmete i portret umetnice nastao pred samo pisanje ove pesme, javnosti do sada nepznato pismo u kojem je pesnikinja morala da brani samu pesmu od previše revnosnih cenzora, dokumentovan odnos Kragujevca, našeg muzeja i same umetnice, pesnikinju kao slavno lice nekog drugog vremena, te odjeke toga u današnjici, i mnogo toga drugog.