Otvaranje godišnje izložbe i „Lijinog ćošeta” u Muzeju bicikala i pop kulture „20 Cola”

Društvo Kultura

Večeras je u Muzeju bicikala i pop kulture „20 Cola” u Kragujevcu otvorena tradicionalna godišnja izložba, a pored dobre muzike, fotografija, nove kolekcije igračaka, otvoreno je i „Lijino ćoše”, kutak posvećen preminulom karikaturisti Milivoju Obrenoviću Liji.

  • Mi smo imali samo toliko da mu damo, jedno ćoše, nemamo toliki prostor, ali je to ćoše moralo da se napravi, izabrali smo radove, mislim da je glupo da Lijini radovi ne bude negde izloženi. On je čovek koji je stavio Kragujevac na mapu, tako da i Kragujevac mora negde da stavi i njega, navodi osnivač Muzeja bicikala i pop kulture „20 Cola” Marko Stamatović.

Budući da izložbeni prostor za Lijine radove više ne postoji, Stamatović je, kako ističe, dobio tu čast da jedan deo njegovih radova izloži u okviru svog muzeja.

  • Kako je Lija ikona kragujevačke pop kulture, bilo je logično da se nešto ovako napravi ovde. Dok smo mi tu i dok budemo imali snage da održavamo muzej živim, ovaj prostor će imati Lijino ćoše, naglašava Marko Stamatović.

Muzej bicikala i pop kulture „20 Cola” dobio je i novu kolekciju igračaka, a u toku je i tradicionalna godišnja izložba koja ove godine za temu ima vesele 80. i 90, te se u muzeju nalaze najomiljenije igračke i bicikle iz tog perioda, dok sve vreme idu muzika i crtaći iz pomenutog vremena.

  • Klinci jako lepo reaguju na ove igračke, baš kao što su reagovali i na stare, svaki put kada napravimo neku izložbu dobijemo potvrdu da ono što radimo je kako treba i da je ovako nešto bilo potrebno gradu, kaže sagovornik.

Budući da muzej već neko vreme „živi svoj kragujevački život”, Stamatović navodi da je više nego zadovoljan reakcijama posetilaca.

  • Nekada sam pomišljao da sadašnje klince ovo neće interesovati, ali su me oni tako lepo demantovali. Njima se sve sviđa, nikada do sada nisu videli to, jer im je sve isto, isti su im crtani filmovi, iste su im igračke, iste bicikle, sve je na isti kalup. Da, možda deca jesu nezainteresovana, ali zbog toga što ništa nisu probali, držali u rukama, nemaju nikakav sadržaj sem tog telefona.

Sagovornik ističe da su mu baš ti mali ljudi bili najveće iznenađenje, dok su „matori standardni”.

  • Jako je lepo kada vam neko dođe i kaže „mnogo vam hvala što ste ovo napravili”.

Kada je reč o samoj poseti, Stamatović napominje da to još „uvek nije u punom jeku”, ne zna se dovoljno, ali ona stara reklama „od usta do usta” ipak radi, pa se nada da će što više Kragujevčana čuti i obići muzej.

On se osvrće i na kulturu odlaženja u muzej, smatrajući da je to problem sa kojim se još uvek borimo.

  • Mi moramo da oblikujemo našu publiku koja dolazi, trudimo se svime što radimo, radionicama, galerija je otvorena pre mesec dana, a za mesec dana smo napravili tri velike izložbe. Po mom mišljenju, osnovna uloga muzeja je da bude rasadnik, a ne mauzolej, nama je stalna postavka samo predmet postojanja, a ideja je da učimo te klince o svim tehnologijama i počecima da bi sutra znali kako da nastave sa novim i da se razvijaju i dalje.

Sledeće godine Stamatović i saradnici planiraju nove radionice koje će pomoći razvoju nekih novih „game developera”.

Fotografije: Jelena Nikolić
Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.