Odbornici Skupštine grada u petak (4. novembar) će doneti odluku da se najvažnijoj fabrici srpske namenske proizvodnje – Zastava oružju, otpiše dug od 2,6 milijardi dinara.
Dug će biti pretvoren u osnovni kapital Zastava oružja, čime će grad Kragujevac postati jedan od vlasnika preduzeća a odluka o konverziji duga u kapital preduzeća zasnovana je na zaključku Vlade Srbije iz avgusta ove godine.
Potraživanja grada Kragujevca u iznosu od 2,6 milijardi dinara odnose se na neostvarene prihode lokalne samouprave po osnovu poreza na imovinu i zarade zaposlenih koje Zastava oružje nije uplatila do 31. decembra 2016. godine.
Predsednik Sindikalne organizacije Zastava oružja Dragan Ilić kaže da je reč o dugu koji je nastao između 2011. i 2014. godine, kada je fabrika loše poslovala, pa nisu uplaćivani porezi i doprinosi. Podseća da radnicima još uvek nepovezan radni staž za dva meseca 2019. i celu 2020. godinu.
- Za fabriku je ovo pozitivna vest. Ta odluka će da utiče da se smanje obaveze, poboljšaju bilansi preduzeća, biće povećana i kreditna sposobnost, pošto se krediti sada uzimaju pod nepovoljnim uslovima, ističe Ilić.
О Д Л У К A
о отпису дуга и конверзији потраживања града Крагујевца у трајни улог града Крагујевца у основни капитал Застава оружја АД Крагујевац
- Потраживања града Крагујевца по основу јавних прихода који су изворни приходи локалне самоуправе према Застава оружју АД Крагујевац, са стањем на дан 31. децембар 2016. године, које је утврђено Записником града Крагујевца-Градске управе за јавне приходе и инспекцијске послове од 18. фебруара 2020. године, у износу од 186.429.157,80 динара конвертују се у трајни улог града Крагујевца у основном капиталу Застава оружја АД Крагујевац.
- Отписују се потраживања града Крагујевца према Застава оружју АД Крагујевац, на име камате на дан 31. децембар 2016. године исказане у Записнику града Крагујевца-Градске управе за јавне приходе и инспекцијске послове од 18. фебруара 2020. године у износу од 151.892.361,21 динара.
- Отписују се потраживања града Крагујевца према Застава оружју АД Крагујевац, на име припадајуће камате на главни дуг у износу обрачунатом од 1. јануара 2017. године до дана уписа конвертованог дуга у основни капитал Застава оружја АД Крагујевац у Централном регистру, депоу и клирингу хартија од вредности, а коју ће записником утврдити градска управа надлежна за послове јавних прихода.
- Потраживања града Крагујевца по основу јавних прихода који су уступљени приходи локалне самоуправе према Застава оружју АД Крагујевац, са стањем на дан 31. децембар 2016. године који је утврђен Записником Министарства финансија Републике Србије-Пореске управе-Филијале Крагујевац број 000-433-00-01199/2020-0000/1 од 19. маја 2020. године, у износу од 865.975.378,82 динара конвертују се у трајни улог града Крагујевца у основном капиталу Застава оружја АД Крагујевац.
- Отписују се потраживања града Крагујевца према Застава оружју АД Крагујевац, на име камате на дан 31. децембар 2016. године исказане у Записнику Министарства финансија Републике Србије-Пореске управе-Филијале Крагујевац број 000-433-00-01199/2020-0000/1 од 19. маја 2020. године у износу од 1.406.332.339,45 динара.
- Отписују се потраживања града Крагујевца према Застава оружју АД Крагујевац, на име припадајуће камате на главни дуг у износу обрачунатом од 1. јануара 2017. године до дана уписа конвертованог дуга у трајни улог у основном капиталу Застава оружја АД Крагујевац у Централном регистру, депоу и клирингу хартија од вредности, а коју ће записником утврдити Министарство финансија Републике Србије-Пореска управа – Филијала Крагујевац.
Za fabriku možda jeste, ali grad svakako nije dobra vest, ocena je gotovo svih sagovornika Glasa Šumadije.
Kako piše „Politika“, sa obavezama od oko 10 milijardi dinara, Zastava oružje je jedan od najvećih poreskih dužnika u Srbiji. Fabrika, međutim, duguje i po drugim osnovama, a najveći poverioci su kragujevačka „Energetika”, gradska toplana koja je u državnom vlasništvu, zatim Fond za razvoj Republike Srbije i Fond penzijsko-invalidskog osiguranja. Poslovanje „Zastava oružja” opterećuju i neka nenaplaćena potraživanja.
Prema procenama nekih ekonomista obaveze preduzeća ovog trenutka iznose 38 miliona evra i veće su od samog kapitala Zastava oružja, pa grad postaje vlasnik ničega.
- Umesto da dočekamo hiljadu puta izrečenu laž o novom kliničkom centru, Južnoj i Severnoj obilaznici, sadionu, Tžnici, Kragujevac, najzaduženiji grad protivzakonito izvršava beogradske obaveze a za to dobija veliko ništa. Sirotinjo – još te čerupaju, kaže ljutito odbornik Srpske napredne stranke gradskom parlamentu Goran Kovačević.
- Priča o konverziji dugova u vlasnički udeo bilo kog propalog preduzeća u Srbiji je narodski rečeno „obično presipanje iz šupljeg u prazno“, jer od takvih transfera nemaju koristi ni oni koji na taj način otuđuju deo svoje imovine, a još manje oni koji stiču vlasništvo nad njom, ocenjuje novinar Branko Vučković, koji je u karijeri mnogo pisao o namenskoj proizvodnji u Srbiji.
Građanima i zaposlenima se, ocenjuje Vučković, šalju političke poruke:
- Zaposlenima se šalje poruka „da država brine o fabrici i njihovim radnim mestima“, a građanima da njihov grad postaje suvlasnik jedne tako značajne fabrike što naravno nema nikakve veze sa realnošću. A realnost je više nego sumorna, jer se fabrika ni do danas nije oporavila od ekonomskih sankcija i bombardovanja. Iako je njeno poslovanje poslednjih godina potpuno netransparentno, poznato je da godinama gomila gubitke, na šta je više puta upozoravao i fabrički sindikat.
Vučković je „ubeđen“ da su čelnici Kragujevca odluku o konverziji doneli pod pritiskom iz Beograda jer, kaže, ne veruje da su to učinili samovoljno.
- Logično se nameće pitanje da li bi neko od gradskih čelnika, da kojim slučajem ima potrživanja od Namenske prihvatio da ih konvertuje za učeše u vlasništvu ili bi tražio kompenzaciju, recimo u lovačko sportskom naoružanju?
I pojedini funkcioneri bliski gradonačelniku Nikoli Dašiću reći će da on svesno prihvata da se usvoji odluka koja bi jednog dana mogla da bude predmet krivičnih prijava.
S čim se slažu i ekonomisti i pravnici sa kojima smo razgovarali. Po njima, odluka o kojoj će odbornici u Kragujvcu raspravljati na sednici u petak višestruko je problematična. Lokalna samouprava je korisnik prihoda, koji će biti otpisan, pa će ovom konverzijom budžet grada biti višestruko oštećen.
A ako grad nema koristi, ko može da ima?
- Interes fabrike postoji da grad potraživanja pretvori u vlaništvo, ali interes grada teško da postoji jer fabrika nije profitabilna i ne može da deli profit, kaže novinar ekonomske rubrike nedeljnika Kragujevačke Miloš Pantić.
Branko Vučković ocenjuje da „konverzija dugovanja fabrike Zastava oružje liči na političku farsu, kojom se s jedne strane maskiraju katastrofalne posledice nestručnog i neodgovornog rukovođenja tom fabrikom, a s druge strane raščišćava teren za njenu privatizaciju„.
A privatizacija Zastava oružja ne pominje se prvi pug. Radnici Zastava oružja su 2018. godine protestovali zbog najavljene privatizacije fabrike i donošenja Zakona o prodaji naoružanja i vojne opreme, koji predviđa privatizaciju 49 odsto kapitala vojnih fabrika u Srbiji.
List danas je pre dve godine takođe pisao da bi slanje skoro hiljadu radnika na prinudni odmor, moglo da bude uvod u privatizaciju fabrike.
Dragan Ilić danas kaže da fabrika može dobro da posluje, jer je situacija na međunarodnom tržištu oružja takva da „sve može da se proda“, dok Branko Vučković kaže da je možda sada trenutak da se „napravi neka vrsta dogovora između Republike Srbije koja je vlasnik 75 odsto kapitala Namenske, Vojske Srbije i Grada Kragujevca“:
- Da se ta dugovanja konvertuju u vlasištvo nad zemljištem kasarne Vojvoda Radomirr Putnik, Doma Vojske i drugih vojnih objekata u centru grada, koji bi uz razumnu doplatu prešli u vlasništvo grada. To bi bilo pšteno, zdravo i korisno rešenje, umesto ove konverzije koja ima ukus „političke diverzije“ na interese Kragujevca i Kragujevčana, zaključuje Vučković.
A može i ovako. Fabrika ode u stečaj, grad kao poverenik dobije…. Pre će biti da nekome odgovara da knjiži nenaplativa dugovanja i na njih pripisuje kamate i to prikazuje kao dobit sve ove godine.