Gradjanski protesti protiv režima Aleksandra Vučića u Kragujevcu, koji se i ovde organizuju pod sloganom „Jedan od pet miliona“, sve su masovniji i žešći. Uz Beograd, protesti u Kragujevcu su, prema medijskim procenama, najmnogoljudniji i najenergičniji. Na hiljade žitelja šumadijske i prve srpske prestonice, iz subote u subotu , uz pištaljke, trube i bubnjeve, valja se kragujevačkim ulicama i trgovima, demonstrirajući nezadovoljstvo situacijom u državi i gradu koji, polako ali sigurno, postaje investiciono i infrastrukturno „slepo crevo“ Srbije i jugositočne Evrope. Otuda i ne čudi što se kao zajednički imenitelj svih zahteva pobunjenih Šumadinaca, nameće onaj koji se odnosi na ostavku predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je, s obzirom da je prigrabio svu vlast i moć u državi, i najodgovorniji za situaciju zbog koje su masovo izašli na ulice.
- Mislim da je, kad su tekući protesti u pitanju, najvažnije to što su se gradjani Kragujevca i drugih gradova i mesta u Srbiji, napokon oslobodili straha koji je godinama unazad širila aktuelna državna vlast. Proteste podržavam, jer vidim i osećam da se iskra slobode koja je zaiskrila najpre u Beogra du, a zatim i u Kragujevcvu i Nišu, pretvara u plamen koji zahvata celu Srbiju, i koji će teško moći da se ugasi, a da prethodno ne budu ispunjeni zahtevi pobunjenih gradjana, medju kojima je sve definisaniji i glasniji onaj kojim se traži ostavka predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kaže za naš list poznati kragujevački novinar Branko Vučković.
Ističe, pritom, da su demostranti u Kragujevcu i Srbiiji „stigli do pola reke“ i da treba da „doplivaju do druge obale“. Povratka na prvu obalu, smatra naš sagovornik, više nema. Tim pre što su, ocenjuje, protesti sve masovniji, energičniji i sa sve definisanijim ciljevima.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije u Kragujevcu Jugoslav Ristić kaže da proteste podržava zato što hoće da svi gradjani Srbije žive u uredjenoj državi, u kojoj institucije rade svoj posao, i u kojoj se radnička prava na rad i dostojanstven život, te pravo sindikalnog organizovanja ne krše kako se to čini u Srbiji.
- Hoću da živim u zemlji u kojoj se poštuju ustav i zakoni, i u kojoj sva moć nije skoncentrisana u rukama jednog čoveka, ma ko on bio, ističe Ristić, napominjući da su aktuelni gradjanski protesti izraz različitih nezadovoljstva demonstranata, medju čijim zahtevima se, prema njegovoj proceni, sve više izdvaja onaj da gradjani žele da žive u normalnoj državi.
Piše: Zoran Radovanović
Fotografija: Zoran Petrović